Klimatska kriza će pogoršati većinu bolesti, upozoravaju stručnjaci – i mogla bi da bude katalizator naredne smrtonosne pandemije.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) već prati novonastale pretnje pod nazivom ‘Bolest X’. Termin se odnosi na nepoznati patogen koji bi mogao izazvati ozbiljnu međunarodnu epidemiju.
Iako još nije jasno u kom obliku bi to moglo biti, naučnici prate porodice virusa i bakterija i počeli su da razvijaju vakcine kao osiguranje.
Jedan od najverovatnijih kandidata za sledeću pandemiju su zoonoza virusi, koji skaču sa životinja na ljude.
Kako se planeta zagreva, većina bolesti – a posebno zoonoza – postaće sve češća.
Kako klimatske promene mogu izazvati “Bolest X”?
Prema studiji iz 2022. godine, klimatske promene pogoršavaju više od polovine (58 odsto) poznatih zaraznih bolesti.
Istraživanje – izvedeno iz pregleda više od 77.000 postojećih radova – daje „zastrašujuću” sliku narednih nekoliko decenija, upozorava glavni autor Kamilo Mora.
„Nećemo izumreti, mislim da nećemo. Umesto toga, ovo će nam zagorčati živote“, kaže on. „Kriza bolesti je kao meteorit koji juri ka nama. Zaista, meteorit je ovde. Ne možemo to ignorisati.”
Od dugo neaktivnih patogena oslobođenih odleđivanjem tundre, do miliona komaraca koji više prenose viruse, rizici će biti veliki.
Dakle, kako će se bolest promeniti u narednim decenijama – i šta možemo da uradimo povodom toga?
Sedam načina na koje klima pogoršava bolesti
Životinje i ljudi su promorani da žive sve bliže:
Degradacija staništa i klimatske promene primoravaju životinje i ljude da se zbliže, povećavajući rizik od „skakanja“ virusa između vrsta.
Poplave, požari i suše guraju divlje životinje da traže resurse negde drugde. U međuvremenu, ljudi sve više zadiru u prirodu, uključujući seču šume za pašnjake i izgradnju.
Ova dinamika dovodi do smrtonosnih bolesti koje se pojavljuju, objašnjava profesor Daniel Brooks, profesor emeritus evolucione biologije na Univerzitetu u Torontu.
Patogeni stari hiljadama godina:
Globalno zagrevanje topi ledene kape i permafrost, izlažući patogene koji su bili zamrznuti pod zemljom hiljadama godina.
Iako ponekad deluje kao naučna fantastika – već se desilo 2016. 12-godišnji ruski dečak je umro nakon što je zaražen antraksom. Bolest je nastala od zaraženog leša irvasa koji je odleđen duboko u sibirskoj tundri.
I poplave šire patogene:
Poplavna voda često sadrži kanalizaciju, a jedenje ili piće bilo čega kontaminiranog poplavnom vodom može izazvati dijareju poput E. coli i salmonele. Kolera, tifus i leptospiroza takođe napreduju nakon poplava.
Kada se poplavne vode povuku, preostala stajaća voda postaje leglo komaraca koji prenose bolesti poput malarije i denga groznice.
Toplija voda povećava broj komaraca i krpelja:
Prema studiji iz 2019. u časopisu PLOS Neglected Tropical Diseases, komarci koji prenose bolesti će do 2050. doći do 500 miliona ljudi više nego danas.
To je zato što će toplo vreme povećati broj mesta na kojima se mogu razmnožavati.
Krpelji takođe uspevaju u toplijem vremenu. U SAD, incidenca Lajmske bolesti koju prenosi krpelj – bakterijske bolesti koja može dovesti do ozbiljnih komplikacija na zglobovima i nervnom sistemu – više se nego udvostručila u poslednjih 30 godina.
Cvetanje smrtonosnih algi:
Topla. plitka i stabilna obalna vodena tela stvaraju savršeno okruženje za cvetanje toksičnih cvetova algi koje mogu da ubiju sve ribe u jezeru. Oni takođe mogu ozbiljno da povrede ili ubiju ljude.
Toplotni talasi stvaraju viruse otporne na vrelinu:
Kada se sisari razbole, jedan od naših najboljih odbrambenih mehanizama je temperatura. Ona zagreva vaše telo, stimulišući imuni odgovor. Ali kako vreme postaje toplije, virusi će proći kroz proces prirodne selekcije.
„Na primer, pogledajte slepog miša koji se bori sa patogenom poput virusa. Kada postoji toplotni talas, slepi miš je pod stresom i veća je verovatnoća da će se razboleti“, kaže Mora.
Ovaj opstanak najsposobnijih stvoriće viruse otporne na toplotu koji su sposobniji da izbegnu ljudsku odbranu.
Imuni sistem ljudi je pod većim stresom:
Ekstremni vremenski događaji stvaraju ogromne količine stresa na ljudsko telo – na primer, vaše telo mora naporno da radi da bi vas ohladilo tokom toplotnog talasa.
Ali kako klimatske promene budu grizle, milijarde će živeti u težim uslovima. Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), oko 21,5 miliona ljudi je prisilno raseljeno zbog vremenskih prilika od 2008.
Institut za ekonomiju i mir – istraživački centar sa sedištem u Londonu – procenjuje da bi oko 1,2 milijarde ljudi moglo da bude raseljeno zbog klimatskih promena u narednih 30 godina.
Šta mi možemo da uradimo?
Suočeni sa ovim višestrukim zdravstvenim rizicima koji se pojavljuju, šta treba da radimo? Prevencija je daleko bolja od odgovora na krizu, upozorava dr Bruks.
Primer metaboličkih bolesti to dokazuje, kaže on. Bruks poziva vlade da prate DAMA protokol – dokumentuju, procenjuju, nadgledaju i deluju.
Na primer, u Kini je 2005. otkriven koronavirus sličan SARS-CoV-2. Da su vlade pratile verovatnoću da soj izaziva bolest kod ljudi, pandemija bi možda bila izbegnuta.
Druga ključna akcija je udar na izvor i smanjenje emisije gasova staklene bašte, kaže dr Mora.
„Rešenje nije adaptacija. Nema prilagođavanja na ovo, jednostavno je previše bolesti“, kaže on. „Kako će buduće generacije gledati na nas, ako im ostavimo jadan svet? To moramo odbiti.”
1 comment
1 Comment
Olivera Nedeljkovic
16/01/2024, 18:16Bolest x je ponovo napravljen virus iz labaratorije da bi se unistilo covecanstvo. Kovid je bio pokazna vezba.Niko nemoze predvideti nista unaored sem ako to sam ne stvori. Zlo je medju ljudima na vlasti. .
REPLY