Od COVID-a preko Lajmske bolesti do raznih gljivičnih oboljenja, klimatske promene su već pogoršale preko 200 zaraznih bolesti.
Toplotni talasi, poplave, suše i rastuće temperature izazvane klimatskim promenama učinili su svet ranjivijim na izbijanje bolesti i širenje širokog spektra patogena – od bakterija i virusa do gljivica i protozoa.
Klimatske promene su već povećale rizik od skoro 60% svih poznatih zaraznih bolesti, uključujući bolesti koje prenose krpelji i komarci — kao što su lajmska bolest i denga — i razne infekcije koje se prenose hranom i vodom, pokazala je analiza objavljena u časopisu Nature Climate Change.
Rizici će rasti kako leta budu sve duža i toplija, zime kraće i blaže, a vremenski događaji širom sveta postaju ekstremniji i nepredvidiviji. Sve veći rizik od zaraznih bolesti koje napreduju u ovim sredinama neće dolaziti samo od poznatih patogena, kažu stručnjaci; takođe je veća verovatnoća da će se pojaviti nove zarazne bolesti.
Godine pandemije COVID-a u kombinaciji sa sve ozbiljnijim klimatskim poremećajima dale su ljudima širom sveta pregled onoga što budućnost nesmanjenih klimatskih promena može doneti.
Klimatska groznica
Klimatske promene stvaraju povećane puteve izloženosti približavajući ljude i patogene, istovremeno birajući patogene koji evoluiraju da bi preživeli na višim temperaturama.
Neke infekcije se šire vektorskim prenosom, što znači ujedom komaraca, krpelja, buva i drugih organizama. Toplije temperature u većim geografskim oblastima, kraće zime i ranija proleća podstiču ljude da provode vreme na otvorenom i takođe omogućavaju ovim vektorima da zauzmu uporište na većoj teritoriji. Ovo dovodi više ljudi u opasnost od izlaganja bolestima kao što su Lajmska bolest, bolest virusa Zapadnog Nila i erlihioza. Broj prijavljenih bolesti u SAD od ujeda buva, komaraca i krpelja udvostručio se između 2004. i 2018. godine, prema CDC, piše Yale Climate Connections.
Više temperature i povećanje rekreativnih aktivnosti oko vode takođe približavaju više ljudi izvoru infekcija koje se prenose vodom koje mogu izazvati bolesti poput dijareje, crevnih infekcija i u retkim i težim slučajevima infekcije kao što je primarni amebni meningoencefalitis, izazvan amebom koja može pronađite dom u toploj slatkoj vodi kao što su jezera i reke.
Povećane temperature takođe povećavaju rizik da će zarazne bolesti evoluirati da tolerišu i napreduju u toplijim sredinama.
Ovo otežava ljudima da se bore protiv infekcija jednim od najboljih odbrambenih mehanizama protiv invazivnih infekcija: povećanjem temperature. Patogeni koji razvijaju bolju sposobnost da prevaziđu ovu odbranu biće sve opasniji.
Pored rizika za širenje i povećanu virulentnost — ili snagu — poznatih zaraznih bolesti, živimo u eri sa većim rizicima za izlaganje potpuno novim infekcijama.
„Naš ekološki otisak se širi, a događaji prelivanja se povećavaju“, kaže Madad.
Događaji prelivanja su oni u kojima patogen skače sa prvobitnog domaćina na novu vrstu, kao što se desilo sa MERS-om, ili bliskoistočnim respiratornim sindromom, od virusa koji je prvi put prijavljen kod ljudi 2012.
Događaj prelivanja je takođe verovatno objašnjenje za poreklo virusa koji izaziva COVID-19, koji veoma liči na viruse koji kruže u slepim miševima.
Opasnosti od zarazne bolesti za domaćina zavise od mnogih faktora, ali prvi je sposobnost patogena da zaista inficira ćeliju domaćina. Kako ljudi sve više zadiru u prirodna staništa divljih životinja, novi patogeni dobijaju mogućnosti da razviju prave mutacije da skoče sa životinjskog domaćina i zaraze ljudskog domaćina. Uz dodatne mogućnosti, mogu se pojaviti i druge mutacije koje na kraju omogućavaju prenos potpuno novog patogena sa čoveka na čoveka. Kombinacija klimatskih promena koje primoravaju divlje životinje iz njihovih staništa i sve većeg otiska ljudi u staništima divljih životinja samo će povećati rizik od novih infekcija u događajima prelivanja.
Povećanje ljudske ranjivosti
Ljudska ranjivost takođe utiče na sposobnost patogena da izazove bolest. Uopšteno govoreći, infekcija potpuno novim patogenom, što znači da nije bilo prethodnog izlaganja, znači da osoba nema imunološku zaštitu od prethodne infekcije (iako postoje neki izuzeci, jer izlaganje sličnoj porodici virusa može dati određeni unakrsni imunitet).
Drugi faktori takođe igraju ulogu u osnovnoj podložnosti. Na primer, postojeća hronična bolest ili slabost zbog ekstremnog uzrasta takođe mogu u velikoj meri promeniti težinu date zarazne bolesti. Klimatske promene mogu da pogoršaju i ove probleme: ekstremni vremenski događaji mogu dovesti do raseljavanja, suše mogu dovesti do nesigurnosti hrane, a šumski požari mogu pogoršati kvalitet vazduha.
Svi ovi faktori mogu učiniti ljude ranjivijim na teže infekcije. Kao i kod COVID-a i drugih globalnih problema, uticaji klimatskih promena često najteže pogađaju ljude koji su već marginalizovani ili najugroženiji.
Klimatski događaji takođe mogu ugroziti sposobnost zajednice da reaguje na pretnje zaraznim bolestima rutinskim zaštitnim merama javnog zdravlja. Na primer, ekstremni vremenski događaji mogu gurnuti ljude u nesigurna skloništa gde je nemoguće održavati društvenu distancu. Takođe, toplotni talasi mogu učiniti manje poželjnim provođenje vremena na otvorenom ili nošenje maski u zatvorenom prostoru kako biste bili sigurni od zaraznih bolesti koje se prenose vazduhom.
Šta ljudi mogu da urade?
Svetsko iskustvo u reagovanju na COVID i klimatske katastrofe pruža vodič za strategije koje mogu zaštititi zdravlje.
Protivmere koje smanjuju izloženost eskalirajućoj klimi i pretnjama od zaraznih bolesti kako kratkoročno tako i dugoročno su kritične. To uključuje smanjenje zagađenja ugljenikom, minimiziranje degradacije životne sredine i promena korišćenja zemljišta i podsticanje javnog obrazovanja o lokalnim rizicima od različitih patogena.
Pojedinci i zajednice takođe mogu da preduzmu akcije kao što su praćenje vakcina, optimizacija zdravlja visokokvalitetnom ishranom i obezbeđivanje pristupa zdravstvenim uslugama u slučaju da zarazna bolest zaživi u zajednici.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *