Analiza navodi da klimatske opasnosti zbližavaju ljude i organizme koji izazivaju bolesti, što dovodi do porasta broja slučajeva. Globalno zagrevanje takođe može da pogorša neke uslove i utiče na to koliko se ljudi dobro bore protiv infekcija.

Većina studija o povezanosti klimatskih promena i bolesti fokusirala se na specifične patogene, metode prenosa ili efekte jedne vrste ekstremnog vremena. Kamilo Mora, naučnik podataka na Univerzitetu Havaiʻi u Manoi, i njegove kolege su pretražili literaturu u potrazi za dokazima o tome kako je deset opasnosti izazvanih klimatskim promenama — uključujući visoke temperature, porast nivoa mora i suše — uticalo na sve dokumentovane zarazne bolesti.

To uključuje infekcije koje se šire ili izazivaju bakterijama, virusima, životinjama, gljivama i biljkama.

„Pogled na sve klimatske efekte i sve infektivne patogene u jednom radu je izuzetno ambiciozan“, kaže Džoš Kolston, epidemiolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Virdžinije u Šarlotsvilu. „Oni veoma dobro sintetišu ogromnu količinu informacija.

Pogoršano 58 odsto zaraznih bolesti

Studija kvantifikuje mnoge načine na koje klimatske promene utiču na ljudske bolesti, kaže Mora.

Bićemo pod stalnim kišobranom ove ozbiljne pretnje do kraja života“, dodaje on.

Mora i njegove kolege pregledali su više od 77.000 istraživačkih radova, izveštaja i knjiga za evidenciju zaraznih bolesti pod uticajem klimatskih opasnosti koje su pogoršane emisijom gasova staklene bašte.

Više od 90% relevantnih radova objavljeno je nakon 2000. godine. Na kraju, tim je pronašao 830 publikacija koje sadrže 3.213 primera slučajeva.

Istraživači su otkrili da su klimatske promene pogoršale 218, ili 58%, od 375 zaraznih bolesti navedenih u Globalnoj mreži zaraznih bolesti i epidemiologije (GIDEON) i Nacionalnom sistemu za nadzor bolesti koje se mogu prijaviti američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Ukupan broj se povećava na 277 kada se uključe stanja koja se ne prenose, kao što su astma i ujedi otrovnih zmija ili insekata. Tim je takođe identifikovao devet bolesti koje su smanjene klimatskim promenama.

I nezarazne bolesti u porastu

“Mnoge studije ispituju prenosive bolesti jer se mogu preneti između ljudi i zbog toga ih se najviše plaše”, kaže Mora. Ali, kako su on i njegove kolege prikupili više podataka, pronašli su izveštaje o pogoršanju nezaraznih bolesti, kao što su izbijanja astme uzrokovane povećanim nivoom alergena biljaka i gljivica zbog globalnog zagrevanja.

Ti alergeni su i dalje patogeni — biološki agensi koji nanose štetu ljudskom telu, kaže Mora. “Ali niko ne obraća pažnju na njih.”

Tim je takođe identifikovao 1.006 načina na koje su klimatske opasnosti dovele do slučajeva bolesti. Mnogi od njih su uključivali zbližavanje patogena i ljudi. Povećanje temperature i padavina, na primer, proširilo je opseg komaraca i doprinelo izbijanju denga groznice, čikungunje i malarije. Istovremeno, toplotni talasi privlače više ljudi na aktivnosti vezane za vodu, što dovodi do porasta slučajeva bolesti koje se prenose vodom, kao što je gastroenteritis. Oluje, porast nivoa mora i poplave primoravaju ljude da se kreću i umešani su u izbijanje Lasa groznice, kolere i tifusne groznice.

Globalno zdravlje ugroženo

Klimatske pretnje su takođe učinile neke patogene virulentnijim ili pojačale njihov prenos. Na primer, visoke temperature povećavaju preživljavanje i stopu ujeda komaraca koji nose virus Zapadnog Nila.

Štaviše, ove opasnosti slabe sposobnost ljudi da se nose sa infekcijama kroz faktore kao što su mentalni stres, smanjen imunitet i neuhranjenost.

„Neverovatno je imati ovu bazu dokaza koju su sastavili“, kaže Kolin Karlson, biolog sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu. Ali, primećuje on, postoji još više bolesti za koje se zna da su pod uticajem klimatskih promena. A efekti klimatskih promena na bolesti su čak i širi nego što otkriva studija.

Na primer, promenljivi uslovi životne sredine oštećuju pristup zdravstvenoj zaštiti, bezbednost hrane i druge zdravstvene ishode, koji su van okvira ovog rada.

„Ne postoji deo globalnog zdravlja koji klimatske promene ne menjaju“, kaže on.

POVEZANI ČLANCI

Izbegavanje klimatske katastrofe: Ova mesta ne smemo da uništimo Naučnici upozoravaju: Prethodnih sedam godina su najtoplije u istoriji EU i SAD najodgovornije za globalnu ekološku štetu, navodi nova studija Potrebno je više studija o katastrofalnim posledicama klimatskih promena