Ljudske aktivnosti menjaju klimu na neviđene i ponekad nepovratne načine, navodi se u najopširnijoj naučnoj studiji Ujedinjenih nacija na kojoj su radila 234 autora, naučnici iz 66 zemalja, a koja je predstavljena danas.
Značajna studija upozorava na sve ekstremnije toplotne talase, suše i poplave, kao i na to da se ključna granica temperature biti probijena za nešto više od jedne decenije.
Izveštaj je „crveni alarm za čovečanstvo“, rekao je šef UN, ali naučnici kažu da se katastrofa može izbeći ako svet deluje brzo.
Postoji nada da bi duboko smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte moglo da stabilizuje porast temperatura piše BBC.
Ponavljajući nalaze naučnika, generalni sekretar UN -a Antonio Guteres rekao je: “Ako sada udružimo snage, možemo sprečiti klimatsku katastrofu. Ali, kako današnji izveštaj jasno pokazuje, nema vremena za odlaganje i nema mesta za izgovore. Računam na lidere i vlade sveta i sve zainteresovane strane da obezbede uspeh COP26. “
Ključne tačke izveštaja
- Globalna površinska temperatura bila je za 1,09 stepen viša u deceniji između 2011. i 2020. nego u razdoblju između 1850. i 1900. godine.
- Proteklih pet godina bile su najtoplije zabeležene od 1850. godine.
- Nedavna stopa porasta nivoa mora gotovo se utrostručila u odnosu na period od 1901. do 1971. godine.
- Ljudski uticaj je “vrlo verovatno” (90 odsto) glavni pokretač globalnog povlačenja ledenjaka od devedesetih i smanjenja arktičkog morskog leda.
- “Gotovo je sigurno” da su toplotni talasi, uključujući vrućine, postali sve učestaliji i intenzivniji od pedesetih godina 20. veka, dok su hladni događaji postali ređi i manje ozbiljni.
Prema rečima profesora Eda Hokinsa sa Univerziteta Riding u Velikoj Britaniji i jednog od autora izveštaja, naučnici ne mogu biti jasniji po ovom pitanju.
“To je činjenica, ne možemo biti sigurniji; nedvosmisleno je i nesporno da ljudi zagrevaju planetu.”
Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije, rekao je: “Koristeći sportske termine, moglo bi se reći da je atmosfera bila izložena dopingu, što znači da smo počeli ranije da primećujemo ekstreme nego što smo očekivali.”
Autori navode da su od 1970. globalne površinske temperature rasle brže nego u bilo kom drugom pedesetogodišnjem periodu u proteklih 2000 godina.
Ovo zagrevanje “već utiče na mnoge vremenske i klimatske ekstreme u svim regionima sveta”.
Bilo da se radi o toplotnim talasima poput onih koji su nedavno pogodili Grčku i zapadnu Severnu Ameriku, ili o poplavama poput onih u Nemačkoj i Kini, „njihovo pripisivanje ljudskom uticaju je ojačalo“ u poslednjoj deceniji. Takođe, okeani će se i dalje zagrevati i postati kiseliji. Planinski i polarni glečeri će se nastaviti da se tope u narednim decenijama ili vekovima.
“Posledice će se i dalje pogoršavati sa svakim zagrevanjem”, rekao je profesor Hokins. “I za mnoge od ovih posledica – nema povratka.”
Kada je u pitanju porast nivoa mora, naučnici su modelirali verovatni raspon za različite nivoe emisija. Oni upozoravaju da se porast od oko 2 m do kraja ovog veka ne može isključiti – kao ni rast od 5 m do 2150. Takvi ishodi, iako malo verovatni, pretili bi još milionima ljudi u priobalnim područjima poplavama do 2100.
Jedan ključni aspekt izveštaja je očekivana stopa porasta temperature i šta to znači za budućnost čovečanstva.
Ključne posledice
- Temperature će do 2040. godine prema svim scenarijima emisija dostići 1,5 stepen iznad nivoa koji je zabeležen u razdoblju od 1850. do 1900. godine.
- Arktik će verovatno biti praktično bez leda u septembru barem jednom pre 2050. u svim procenjenim scenarijima.
- Sve češće će se pojavljivati neki ekstremni događaji „bez presedana u istorijskim zapisima“, čak i pri zagrejavanju za 1,5 stepen.
- Predviđa se da će se ekstremni događaji na nivou mora, koji su se dogodili jednom u sto godina, u nedavnoj prošlosti dogoditi barem godišnje na više od polovini lokacija na kojima se meri nivo plime i oseke do 2100.
- U mnogim regijama će verovatno biti požara.
Gotovo sve nacije na Zemlji potpisale su ciljeve Pariskog sporazuma o klimi 2015. Ovaj pakt ima za cilj da zadrži porast globalnih temperatura znatno ispod 2C u ovom veku i da uloži napore da se održi ispod 1,5C. Izveštaj upozorava da će prema svim scenarijima emisija koje razmatraju naučnici, oba cilja biti prekršena u ovom veku ako ne dođe do velikog smanjenja emisije ugljenika.
Već živimo sa posledicama
Autori veruju da će 1.5C biti dostignut do 2040. u svim scenarijima. Ako se emisije ne smanje u narednih nekoliko godina, to će se dogoditi i ranije. Ovo je prvi put objavljeno u posebnom izveštaju IPCC -a 2018. godine, a ova nova studija to sada potvrđuje.
“Postići ćemo jedan i po stepen u pojedinim godinama mnogo ranije. Već smo to postigli za dva meseca tokom El Ninja 2016.”, rekao je prof. Malte Majnšausen, autor IPCC sa Univerziteta u Melburnu u Australiji.
“Najbolja procena novog izveštaja je sredina 2034. godine, ali je neizvesnost ogromna i kreće se između sada i nikada.”
Posledice prekoračenja temperature od 1,5 ° C tokom godina bile bi nepoželjne u svetu koji je već doživeo nagli porast ekstremnih vremenskih prilika sa porastom temperature od 1,1 ° C.
“Videćemo još intenzivnije i učestalije toplotne talase”, upozorava dr Friederike Otto sa Univerziteta u Oksfordu u Velikoj Britaniji i jedna od autorki izveštaja IPCC.
“Takođe ćemo svedočiti porastu obilnih padavina na globalnom nivou, kao i povećanje nekih vrsta suša u nekim regionima sveta.”
Profesorka Karolina Vera, potpredsednica radne grupe koja je izradila dokument, rekla je: “Izveštaj jasno pokazuje da već svuda živimo sa posledicama klimatskih promena. Ali doživećemo još promena koje se povećavaju sa svakim dodatnim udarcem zagrevanja “.
A šta se može učiniti?
Iako je ovaj izveštaj jasniji i sigurniji u pogledu loših strana zagrevanja, naučnici se nadaju da, ako prepolovimo globalne emisije do 2030. godine i dostignemo nulu do sredine ovog veka, možemo zaustaviti i verovatno preokrenuti porast temperature.
Postizanje nula neto emisije uključuje smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem čiste tehnologije, zatim zatrpavanje preostalih emisija ugljenika pomoću hvatanja i skladištenja, ili njihovo apsorbiranje sadnjom drveća.
“Ranije se mislilo da bi temperature mogle da se povećaju čak i nakon neto nule”, rekao je drugi koautor, profesor Pirs Forster sa Univerziteta u Lidsu, Velika Britanija. “Ali sada očekujemo da će priroda biti ljubazna prema nama i ako uspemo postići neto nulu, nadamo se da nećemo dobiti daljnje povećanje temperature; a ako uspemo postići neto nula gasova sa efektom staklene bašte, na kraju bi trebalo da možemo da preokrenemo deo tog povećanja temperature i ohladimo planetu. “
Iako su buduće projekcije zagrevanja jasnije nego ikad u ovom izveštaju, a mnogi uticaji se jednostavno ne mogu izbeći, autori upozoravaju da treba zaobići fatalizam.
“Smanjivanje globalnog zagrevanja zaista minimizira verovatnoću da dođe do ovih prekretnica”, rekao je dr Oto. “Nismo osuđeni na propast.”
Prekretnica se odnosi na to kada deo Zemljinog klimatskog sistema doživi naglu promenu kao odgovor na kontinuirano zagrevanje.
Za političke lidere, izveštaj je još jedan u dugom nizu poziva na buđenje, ali budući da se toliko približio novembarskom globalnom samitu o klimatskim promenama COP26, on nosi dodatnu težinu.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *