Grenland: U jednom danu se istopilo leda dovoljno da prekrije Srbiju sa 9cm vode

Grenland: U jednom danu se istopilo leda dovoljno da prekrije Srbiju sa 9cm vode
Foto: Tina Rolf, Unsplash

Ogromni ledeni pokrov Grenlanda se topi, a količina leda koja je nestala u jednom danu ove nedelje dovoljna je da pokrije celu Srbiju sa više od devet centimetara vode.

Podaci danske vlade pokazuju da je ledeni pokrivač Grenlanda izgubio 8,5 milijardi tona površinske mase samo u utorak, a dodatnih 8,4 milijardi tona izgubljeno je u četvrtak, objavio je sajt za montoring leda i klime Arktika Polar Portal.

Obim nestajućeg leda je toliko veliki da su gubici samo u utorak stvorili dovoljno rastopljene vode da potopi celu američku državu Floridu u 5 cm vode, a Srbiju sa više od 9 centimetara. Led koji se topi na Grenlandu teče kao voda u okean, i doprinosti stalnom porast globalnog nivoa mora uzrokovanog klimatskim promenama izazvanim ljudima.

“To je veoma visok nivo topljenja i verovatno će promeniti izgleda Grenlanda, jer će biti snažan pokretač za ubrzanje budućeg topljenja, a samim tim i porasta nivoa mora”, upozorava Marko Tedesko, stručnjak za glečere sa Univerziteta Kolumbija i pomoćni naučnik u NASA.

Kako je došlo do masovnog otopljavanja

Prema rečima naučnika iz NASA deo visokog pritiska usisava i zadržava topliji vazduh sa juga “poput usisivača” i drži ga iznad istočnog Grenlanda, što je u sredu u regionu izazvalo rekordnu temperaturu od 19,8 stepeni Celzijusovih. Kako se sezonski sneg otopio, dolazi do izlaganja ledenog jezgra, koje se zatim topi i povećava porast nivoa mora.

“Imali smo ovakve atmosferske događaje u prošlosti, ali sada su sve duži i sve učestaliji”, dodao je Tedesko.

„Sneg je poput zaštitnog pokrivača, pa kad nestane, dolazi se u sve bržeg i bržeg otapanje, ko zna šta će se sada dogoditi sa topljenjem. Neverovatno je videti koliko su ranjiva ta ogromna, džinovska područja leda. Zapanjen sam koliko su moćne sile koje na njih deluju.”

Grenland lakši za 100 milijardi tona leda

Grenlandska sezona topljenja obično traje od juna do avgusta. Podaci danske vlade pokazuju da je ostrvo izgubilo više od 100 milijardi tona leda od početka juna ove godine – iako da je ozbiljnost topljenja manja nego u 2019. godini, kada je u jednom danu izgubljeno 11 milijardi tona leda – zahvaćeno područje je ove sezone je mnogo veće.

„Teško je reći da li će ovo biti rekordna godina za otapanje, ali postoji tona toplog i vlažnog vazduha iznad ledene ploče koja izaziva neverovatnu količinu topljenja“, rekao je Brad Lipovski, glaciolog sa Univerziteta u Vašingtonu.

„Alarmantna stvar za mene je politički odgovor ili njegov nedostatak. Porast nivoa mora je kao voz koji se sporo kreće, ali kada se zakotrlja, ne možete ga zaustaviti. To nije sjajna vest.”

Ako bi se sav led na Grenlandu otopio, globalni nivo mora bi skočio za oko 6 metara (20 stopa), i iako se to verovatno neće dogoditi u bilo kakvom predvidljivom roku, naučnici su upozorili da najveće ostrvo na svetu dostiže prekretnicu zbog globalno zagrevanja.

Topljenje leda pretnja za priobalne gradove

Led na Grenlandu se topi brže nego ikad u proteklih 12.000 godina, izračunali su naučnici, a gubitak leda je 2019. godine iznosio oko milion tona u minuti. Grenland i drugi polarni regioni Zemlje na Antarktiku zajedno su izgubili 6,3 tn tona leda od 1994.

Ova stopa gubitka leda, koji se ubrzava kako temperature nastavljaju da se povećavaju menja okeanske struje, morske ekosisteme i predstavlja direktnu prijetnju svetskim priobalnim gradovima, koji su u riziku od poplava. Istraživački rad iz 2019. godine otkrio je da bi ledena ploča Grenlanda mogla dodati između 5 i 33 cm globalnom nivou mora do kraja veka, a Lipovski upozorava da je svet na putu da dostigne srednji ili čak viši nivo ove procene.

“To je vrlo zabrinjavajuće”, rekao je Tedesko. „Jasno je šta treba sa se uradi – moramo doći do neto nulte emisije, ali takođe moramo zaštititi izloženo stanovništvo duž obale. Ovo će biti veliki problem za naše primorske gradove.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap