Panel Švajcarske akademije nauka izvestio je o dramatičnom ubrzanju topljenja glečera u alpskoj zemlji, koja je izgubila 10 odsto zapremine leda za samo dve godine nakon velikih letnjih vrućina i malih količina snega zimi.
U Švajcarskoj, koja je dom najvećeg broja glečerau Evropi, 2023. je nestalo 4 odsto ukupne zapremine glečera, što je drugi najveći pad u jednoj godini, pored pada od 6 odsto u 2022, najvećeg otopljenja od početka merenjae, saopštila je akademska komisija za posmatranje kriosfere.
„Ubrzanje je dramatično, jer je za samo dve godine izgubljeno onoliko leda kao što je to bio slučaj između 1960. i 1990. godine“, saopštila je akademija. „Dve ekstremne uzastopne godine dovele su do kolapsa glečerskih jezika i nestanka mnogih manjih glečera.
Matijas Hus, šef GLAMOS-a, koji je učestvovao u istraživanju, rekao je u intervjuu da je Švajcarska već izgubila do 1.000 malih glečera i da „sada počinje da gubimo i veće i važnije glečere“.
„Glečeri su ambasadori klimatskih promena. Oni vrlo jasno stavljaju do znanja šta se dešava tamo jer na veoma osetljiv način reaguju na temperaturu koja se zagrijava“, rekao je on. „Studija još jednom podvlači da postoji velika hitnost da se reaguje sada ako želite da stabilizujete () klimu i ako želite da sačuvate barem neke od glečera.
Tim je rekao da je “masovni gubitak leda” proizašao iz zime sa veoma malim količinama snega – koji pada na vrh glečera i štiti ih od izlaganja direktnoj sunčevoj svetlosti – i visokih letnjih temperatura.
Cela Švajcarska — gde su Alpi presekli većinu južnih i centralnih delova zemlje — bila je pogođena, a glečeri u južnim i istočnim regionima topili su se skoro jednako brzo kao u rekordnom otopljenju 2022.
„Topljenje od nekoliko metara izmereno je u južnom Valeu (region) i dolini Engadin na nivou iznad 3.200 metara (10.500 stopa), nadmorskoj visini na kojoj su glečeri donedavno održavali svoju ravnotežu“, rekao je tim.
Prosečan gubitak debljine leda bio je do 3 metra na mestima kao što su glečer Gries u Valeu, glečer Basodino u južnom kantonu ili regionu Ticino i sistem glečera Vadret Pers u istočnom Graubuendenu.
Situacija u nekim delovima centralnog Bernskog Oberlanda i Valea bila je manje dramatična — kao na primer za glečer Alec u Valeu i glečer Plaine Morte u kantonu Bern, jer su uživali u više zimskih snežnih padavina. Ali čak i u takvim oblastima, „gubitak od preko 2 metra prosečne debljine leda je izuzetno visok“, rekao je tim.
Dubina snega izmerena u prvoj polovini februara bila je generalno veća nego u zimama 1964, 1990. ili 2007. godine, koje su takođe karakterisale niske snežne padavine, rekao je tim. Ali nivoi snega su u drugoj polovini februara pali na novi rekordni nivo, dostižući samo oko 30% dugogodišnjeg proseka.
Više od polovine automatizovanih stanica za praćenje iznad 2.000 metara koje su postojale najmanje četvrt veka zabeležile su rekordno niske nivoe snega u to vreme.
Nakon toga, izuzetno topao jun je prouzrokovao da se sneg otopi dve do četiri nedelje ranije nego inače, a snežne padavine sredinom leta su se topile veoma brzo, saopštio je tim.
Švajcarski meteorolozi su u avgustu izvestili da je nivo od nula stepeni Celzijusa – nadmorska visina na kojoj se voda ledi – porastao na najviši nivo ikada zabeležen, na skoro 5.300 metara, što znači da su svi švajcarski alpski vrhovi bili suočeni sa temperaturama iznad nule.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *