Durmitor se našao u mračnom izveštaju UN

Durmitor se našao u mračnom izveštaju UN
Foto: Fedir Petryk, Unsplash

Glečeri širom sveta – uključujući i one poslednje u Africi – nepovratno će biti izgubljeni do 2050. godine zbog klimatskih promena, navodi UN u izveštaju.

Trećina glečera koji se nalaze na mestima svetske baštine UN će se istopiti u roku od tri decenije, navodi se u izveštaju Uneska.

Poslednji glečeri planine Kilimandžaro će nestati kao i glečeri u Alpima i Nacionalnom parku Josemite u SAD. Na spisku je i Nacionalni park Durmitor.

Oni će se istopiti bez obzira na akcije sveta u borbi protiv klimatskih promena, kažu autori.

Izveštaj, koji daje projekcije na osnovu satelitskih podataka, dolazi dok se svetski lideri pripremaju za sastanak u Egiptu za konferenciju o klimatskim promenama COP27 sledeće nedelje.

Oko 18.600 glečera je identifikovano na 50 lokacija svetske baštine UN. Oni predstavljaju skoro 10% površine glečera na Zemlji i uključuju poznata turistička mesta i mesta koja su sveta za lokalno stanovništvo.

Povlačenje i nestanak glečera bio je „među najdramatičnijim dokazima da se klima na Zemlji zagreva“, navodi se u izveštaju.

„Nadamo se da možda grešimo, ali ovo je teška nauka“, rekao je jedan od autora projekta Tales Carvalho Resende, službenik Uneska. „Glečeri su jedan od vrednih pokazatelja klimatskih promena, jer su vidljivi. To je nešto što zaista možemo videti da se dešava.

Preostale dve trećine glečera na mestima svetske baštine UN bi mogle da se spasu, ali samo ako svet ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, kažu autori. U drugom izveštaju UN prošle nedelje utvrđeno je da svet trenutno nema „nekakav kredibilan put“ da to postigne.

Projekcije se zasnivaju na prethodnom izveštaju koji je koristio modele za izračunavanje kako će se glečeri svetske baštine menjati tokom vremena.

„Ono što je prilično bez presedana u istorijskim zapisima jeste koliko se to brzo dešava“, rekla je Beata Čato, glaciolog sa Univerziteta u Bafalu, koja nije bila uključena u istraživanje.

„Sredinom 1900, glečeri su bili prilično stabilni“, rekla je ona. “Onda postoji ovo neverovatno brzo povlačenje.”

Mesta svetske baštine sa glečerima koji će nestati do 2050. su:

  • Hirkanske šume (Iran)
  • Nacionalni park Durmitor (Crna Gora)
  • Nacionalni park Virunga (Demokratska Republika Kongo)
  • Istorijska oblast Huanlong (Kina)
  • Nacionalni park Jelouston (Sjedinjene Američke Države)
  • Nacionalni park Mount Kenija/prirodna šuma (Kenija)
  • Pireneji Mont Perdu (Francuska, Španija)
  • Nacionalni park planine Rvenzori (Uganda)
  • Visoravan Putorana (Rusija)
  • Švajcarska tektonska arena Sardona (Švajcarska)
  • Nacionalni park Nahani (Kanada)
  • Nacionalni park Lorenc (Indonezija)
  • Prirodni sistem rezervata ostrva Vrangel (Rusija)
  • Nacionalni park Kilimandžaro (Tanzanija)
  • Nacionalni park Josemiti (Sjedinjene Američke Države)
  • Dolomiti (Italija)
  • Devičanske šume Komi (Rusija)

U izveštaju se navodi da je gubitak leda na mestima svetske baštine možda prouzrokovao do 4,5% uočenog globalnog porasta nivoa mora između 2000. i 2020. Ovi glečeri gube 58 milijardi tona leda svake godine – što je ekvivalentno ukupnoj godišnjoj količini vode koja se koristi u Francuskoj i Španiji zajedno.

Mnogi ljudi takođe zavise od glečera kao izvora vode za kućnu upotrebu i poljoprivredu, a njihov gubitak može dovesti do nestašice sveže vode tokom sušnih sezona, rekao je profesor Dankan Kvinsi, stručnjak za glaciologiju sa Univerziteta u Lidsu koji nije bio uključen u Istraživanje.

„To dovodi do problema bezbednosti hrane jer su tu vodu koristili za navodnjavanje svojih useva“, rekao je Kvinsi.

Lokalne zajednice i autohtono stanovništvo snosiće najveći teret poplava izazvanih gubitkom glečera, kažu autori izveštaja, pozivajući da se uspostave sistemi za rano upozoravanje i smanjenje rizika od katastrofa.

Međutim, najočiglednija stvar koju treba da uradimo je da ograničimo globalno zagrevanje.

„Ovde se krije poruka nade“, rekao je Karvaljo Rezende. „Ako uspemo da drastično smanjimo emisije, moći ćemo da sačuvamo većinu ovih glečera.

„Ovo je zaista poziv da se preduzme akcija na svakom nivou – ne samo na političkom, već i na našem nivou kao ljudskih bića.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap