Naučnici su ove nedelje potvrdili da je leto 2023. bilo najtoplije godišnje doba koje je svet ikada video sa velikom razlikom.

„To je veoma izraženo na grafikonu i čini me stvarno nervoznim zbog onoga što dolazi“, kaže dr Samanta Berdžes, zamenica direktora Kopernikus službe za klimatske promene (C3S) za Euronews Green.

Borealna (severna hemisfera) leto jun-jul-avgust skočila je na prosečnu temperaturu od 16,77C – 0,66°C iznad proseka za ovo doba godine.

2023. je na putu da ne samo da obori rekorde za najtoplije leto, već i da bude najtoplija godina koju je svet ikada video. Trenutno je 0,01 stepen iza 2016. za isti period, objašnjava dr Burdžes.

„Sa tom toplotom u globalnog okeama, 2023. – osim ako nemamo ludo hladnu zimu i jesen – će biti najtoplija godina koju smo ikada imali“, kaže ona.

Ali, ovo „najtoplije leto u našem životu“ moglo bi da ostane upamćeno kao jedno od najhladnijih ako se hitno ne obuzdaju emisije.

„Sa razvojem El Ninja, 2024. će verovatno biti još toplija“, kaže dr Burdžes. “Takođe znamo da je svaki El Ninjo drugačiji i da nijedan drugi El Ninjo nikada nije počeo sa ovako toplim okeanom. Tako da još ne znamo koliko će to biti snažan događaj i veoma pažljivo pratimo narednih nekoliko meseci.”

Globalno zagrevanje dovodi do ekstremnih događaja. Grčka je pretrpela požare i poplave u brzom nizu; ranije ove nedelje, u jednom regionu, je za dva dana palo duplo više od prosečnih godišnjih padavina.

Istraživači su otkrili da svaki stepen Celzijusa koji zagreva atmosferu povećava količinu vodene pare koju ona može da zadrži za 7 odsto.

Evropa se zagreva brže od svetskog proseka

Koja je razlika između temperature tla i vazduha?

Cilj Pariskog sporazuma da se globalno zagrevanje zadrži na 1,5C (i znatno ispod 2C) odnosi se na globalnu temperaturu vazduha.

Ova „temperatura vazduha blizu površine“ se beleži na dva metra iznad zemlje, prema striktnim uputstvima Svetske meteorološke organizacije (VMO).

Daje hladnije očitavanje od temperature tla jer tlo apsorbuje mnogo više zračenja. Kopno se takođe zagreva brže od okeana.

Između 2013. i 2022. godine, evropske temperature kopna porasle su za oko 2,04 do 2,10°C, prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA).

Kako se evropsko zagrevanje razlikuje od zemlje do zemlje?

Globalno zagrevanje na nivou zemlje varira i širom Evrope. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) je nedavno objavila statističke podatke o promeni temperature na kopnu, koji nam omogućavaju da uporedimo trendove između evropskih zemalja.

Osnovna linija je drugačija, pošto statistika meri temperaturnu promenu u odnosu na prosek 1951-1980, a ne predindustrijska vremena.

Godine 2022. globalna godišnja temperatura na kopnu bila je 1,39°C toplija od proseka 1951-1980. U Evropi je prošle godine zabeležen najveći porast temperature (2,23°C) od svih kontinenata.

U 22 od 41 evropske zemlje uključene u podatke, temperature su porasle za preko 2°C. Što se tiče temperature vazduha, leto 2022. bilo je najtoplije u Evropi do sada, izazvano značajnim brojem toplotnih talasa.

Zašto postoje tolike varijacije temperature tokom godina?

Prirodna varijabilnost u sistemu znači da veličina godišnje promene temperature varira svake godine u svakoj zemlji.

Dok je porast temperature zemljišta bio 2,26°C u EU 2022. godine, bio je samo 1,54°C 2021. Francuska je bila ispod proseka EU 2021. godine, dok je najveći rast doživela 2022. godine.

Temperature u Srbiji rastu već 24 godine zaredom

U svakoj zemlji raste broj uzastopnih godina u kojima je temperatura na kopnu bila viša od proseka 1951-1980. To je zabrinjavajuće za klimatske naučnike.

Temperature rastu bez prekida od 12 godina u Velikoj Britaniji, Švedskoj, Norveškoj, Irskoj i Danskoj do 38 godina u Italiji i Malti. U Srbiji rasle su 24 godine zaredom, Severnoj Makedoniji 25, Sloveniji, BiH, Hrvatskoj 26 godina.

Većina zemalja je imala poslednji godišnji pad temperature 1996. ili 1997. Temperatura kopna raste u 41 evropskoj zemlji od 2011. godine.

Evropa je 2022. doživela svoju šestu godinu u poslednjoj deceniji sa porastom zagrevanja zemlje iznad 2°C u proseku.

Najveći porasti i padovi godišnjih temperatura kopna u Evropi

Gledajući promene u poslednje četiri decenije, godišnji porast temperature zemljišta premašio je 3°C u sedam zemalja.

To se uglavnom dogodilo u istočnoevropskim zemljama 2020. godine kada je veliki toplotni talas spržio kontinent.

Najveću promenu temperature zabeležila je Rusija od 3,69°C, a slede Estonija (3,63°C) i Letonija (3,55°C).