Požari na Havajima bili bi šokantni bilo gde – ubili su najmanje 36 ljudi, što je jedan od najsmrtonosnijih požara u Sjedinjenim Američkim Državama u modernoj istoriji. Ali razaranje je posebno upečatljivo zbog toga gde se dogodilo: u državi koja je poznata po svojoj bujnoj vegetaciji, daleko od sušnog pejzaža koji se obično povezuje sa pretnjom od požara, piše The New York Times.

Priča o požaru ove nedelje verovatno je započela pre nekoliko decenija kada je Havaji počeli da doživljavaju dugotrajni pad godišnjih prosečnih padavina. Od 1990. godine, padavine na odabranim merenjima su 31% niže tokom kišne sezone i 6% niže tokom sušne sezone, prema istraživanju objavljenom 2015. godine od strane istraživača sa Univerziteta Havaji i Univerziteta u Koloradu.

Postoji više razloga za tu promenu, kaže Ebi Frazier, klimatološkinja sa Univerziteta Klark koji je istraživala Havaje.

Jedan faktor je La Ninja, meteorološki obrazac koji obično dovodi do značajnih padavina, ali je počeo donositi manje padavina počevši od ’80. Te slabije La Ninje “nas ne izvode iz suše”, rekla je dr. Frazier u intervjuu ranije ove godine.

Druga promena: Dr. Frazier je rekla da su oblaci nad Havajima tanji kako se povećava temperatura. A manje oblaka znači manje padavina. Pored toga, velike oluje se vremenom pomakle na sever – donoseći manje kiše koju obično donose ostrvima.

Sve tri promene verovatno su povezane sa rastućim temperaturama, rekla je dr. Frazier. “Verovatno postoji znak klimatskih promena u svemu što vidimo”, rekla je.

Na mestu tih useva i autohtone vegetacije, šire se suve i invazivne trave. Te trave bolje mogu da se obnove nakon požara, ali se brzo zapale. To je doprinelo tome da se požari šire brže.

“Pejzaž je jednostavno prekriven zapaljivom materijom”, rekao je Rajan Longman, istraživački saradnik u obrazovnoj instituciji East-West Center. “Svi uslovi su se jednostavno poklopili.”

Isušivanje pejzaža Havaja deo je trenda koji utiče na prašume širom sveta.

Prašume su veoma osetljive na promene u padavinama. Više temperature, suša i promene u oborinskim obrascima stvaraju stres za drveće. Njihova debla se suše, a lišće im opada. Smanjenje gustine krošnje omogućava sunčevim zracima da dosegnu zemljište, što dovodi do brzog isušivanja.

Tokom decenija, suša, vrućina, požari i seča šuma mogu prisiliti prašumu da pređe u suve travnjake ili savane.

Delovi Amazona, najveće prašume na svetu, brzo se približavaju ovom prelazu, tački bez povratka kada će vlažni ekosistem zauvek promeniti.

Degradirane šume i promenjeni obrasci vremena kombinuju se da stvore savršene uslove za požare, često pokrenute ljudskom aktivnošću, da izrastu u ogromne, nekontrolisane požare. U tropskim šumama, gubitak drveća zbog požara povećava se prosečno 5 procenata svake godine u poslednjih 20 godina, prema nedavnom istraživanju.

Ove osnovne pretnje su pojačane na Havajima ove nedelje odvojenom pretnjom: uraganom Dorom, koji je u utorak prošao južno od Havaja kao oluja kategorije 4. Iako je oluja bila na stotine milja udaljena od obale Mauija, doprinela je brzini vetra većoj od 60 milja na sat, što je pomoglo požaru da se brzo širi.

Teško je direktno pripisati bilo koji pojedinačni uragan klimatskim promenama. Ali povećanje temperatura vazduha i okeana, uslovi zagrevanja čine verovatnijim da će se veliki oluje pojačavati.

“Masivni vetrovi, suvi vetrovi, su ono što je pokrenulo ovaj požar”, rekao je Džoš Stenbro, koji je služio kao glavni službenik za otpornost na promene u gradu Honolululu. “Ovo je deo dugoročnog trenda direktno povezanog sa klimatskim promenama i uticajima na ostrva.”

POVEZANI ČLANCI

Razorni šumski požari u Evropi oborili prethodne neslavne rekorde Analiza Cop26: Da li je samit ponudio izlaz iz klimatske opasnosti? Šta obećava novi plan za klimu Džastina Trudoa? Šta Srbija i Evropa mogu da nauče od Portugala?