Okeani su dostigli svoju najvišu zabeleženu temperaturu ikada što može da donese ozbiljnem implikacijama za zdravlje planete.
Prema podacima Evropske službe za klimatske promene Kopernikus, prosečna dnevna globalna površinska temperatura morske vode premašila je rekord iz 2016. godine ove nedelje. Dostigla je 20.96°C (69.73°F) – daleko iznad proseka za ovo doba godine.
Okeani su ključni regulatori klime. Oni upijaju toplotu, proizvode polovinu kiseonika na Zemlji i pokreću obrasce vremenskih prilika.
Toplije vode imaju manje sposobnosti za apsorbovanje ugljen-dioksida, što znači da će više ovog gasa koji doprinosi globalnom zagrevanju ostati u atmosferi. Takođe, to može ubrzati topljenje glečera koji se ulivaju u okean, što dovodi do povećanja nivoa mora.
Topliji okeani i toplotni talasi remete morske vrste poput riba i kitova koji migriraju u pokušaju da nađu hladnije vode, narušavajući lanac ishrane. Stručnjaci upozoravaju da bi riblji fondovi mogli biti pogođeni.
Pojedine predatorne životinje, uključujući ajkule, mogu postati agresivne.
“Voda je kao kad se skoči u kadu”, kaže dr Katrin Lesneski, koja prati morski toplotni talas u Meksičkom zalivu za Nacionalnu oceanografsku i atmosfersku administraciju. “Postoji masovno izbeljivanje koralnih grebena na plitkim grebenima na Floridi i mnogi korali su već umrli.”
“Stavljamo okeane pod veći stres nego što smo to učinili u bilo kojem trenutku u istoriji”, kaže dr Met Frost iz Plimot Marin Lab u Velikoj Britaniji, ukazujući na to da i zagađenje i prekomerni ribolov menjaju okeane.
Naučnici su zabrinuti zbog vremena ovog oborenog rekorda.
Dr Samanta Burges iz Službe za klimatske promene Kopernikus kaže da bi mart trebalo da bude mesec kada su okeani globalno najtopliji, a ne avgust.
“Činjenica da smo sada videli ovaj rekord čini me nervoznom zbog toga koliko bi okean mogao postati topliji između sada i marta”, kaže ona za BBC.
Naučnici istražuju zašto su okeani sada tako topli, ali kažu da klimatske promene čine okeane toplijim dok apsorbuju veći deo zagrevanja iz emisija gasova staklene bašte.
El Nino će dodatno zagrejati okeane
Novi rekord prosečne temperature nadmašuje onaj postavljen 2016. godine kada je prirodna fluktuacija klime El Niño bila u punom jeku i najmoćnija.
El Niño se dešava kada topla voda izlazi na površinu duž zapadne obale Južne Amerike, podižući globalne temperature.
Još jedan El Niño je sada počeo, ali naučnici kažu da je još uvek slab – što znači da se očekuje da će se temperature okeana dodatno povećati iznad proseka u narednim mesecima.
Oboreni temperaturni rekord prati niz morskih toplotnih talasa ove godine, uključujući Veliku Britaniju, Severni Atlantik, Sredozemlje i Meksički zaliv. “Morski toplotni talasi koje vidimo dešavaju se na neobičnim mestima gde ih nismo očekivali”, kaže prof. Burgess.
U julu Jadransko more bilo je izuzetno toplo, a rekod je oboren u Herceg Novom, kada je temperatura mora dostigla neverovatnih 29,6 stepeni Celzijusa.
Morski toplotni talasi su se udvostručili u čestini između 1982. i 2016. godine, postajući intenzivniji i duži još od 1980-ih, prema Međuvladinoj panelu za klimatske promene (IPCC). Iako su se vazdušne temperature dramatično povećale u poslednjim godinama, okeani duže vremena zahtevaju zagrevanje, iako su upili 90% globalnog zagrevanja Zemlje iz emisija gasova staklene bašte. Ali sada postoje znakovi da temperature okeana možda sustižu.
Jedna teorija je da se mnogo toplote skladišti u dubinama okeana, koja sada izlazi na površinu, možda povezano sa El Niñom, kaže dr Karina von Šukman iz Mercator Ocean International. I dok su naučnici znali da će površina mora nastaviti da se zagreva zbog emisija gasova staklene bašte, još uvek istražuju zašto su temperature toliko naglo porasle iznad prethodnih godina.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *