Više od 50 procenata najvećih jezera na svetu gubi vodu, prema revolucionarnoj novoj proceni objavljenoj u časopisu Science. Glavni krivci nisu iznenađujući: zagrevanje klime i neodrživa ljudska potrošnja.
Međutim, vodeći autor Fangfang Yao, gostujući saradnik u CIRES-u, sada klimatski saradnik na Univerzitetu u Virdžiniji, kaže da vesti nisu potpuno sumorne. Sa ovom novom metodom praćenja trendova skladištenja vode u jezerima i razlozima iza njih, naučnici mogu da pruže upravnicima vodnih resursa i zajednicama uvid kako da bolje zaštite ključne izvore vode i važne regionalne ekosisteme.
“Ovo je prva sveobuhvatna procena trendova i pokretača varijabilnosti skladištenja jezerske vode na globalnom nivou, zasnovana na nizu satelita i modela”, kaže Yao.
Motivisan je da istražuje zbog ekoloških kriza u nekim od najvećih vodenih tela na Zemlji, kao što je sušenje Aralskog mora između Kazahstana i Uzbekistana.
Zato su on i kolege sa Univerziteta Kolorado Boulder, Univerziteta Kanzas Stejt, Francuske i Saudijske Arabije razvili tehniku merenja promena nivoa vode u skoro 2.000 najvećih jezera i akumulacija na svetu, koje čine 95 procenata ukupnog skladištenja jezerske vode na Zemlji.
Tim je kombinovao trodecenijske opservacije s niza satelita sa modelima kako bi kvantifikovali i pripisali trendove skladištenja jezerske vode na globalnom nivou.
Globalno, slatkovodna jezera i akumulacije skladište 87 procenata vode na planeti, čineći ih dragocenim resursom kako za ljude, tako i za ekosisteme. Za razliku od reka, jezera nisu dobro praćena, a ipak pružaju vodu za veliki deo čovečanstva – čak više nego reke.
Ali uprkos njihovoj vrednosti, dugoročni trendovi i promene u nivou vode su uglavnom bili nepoznati – do sada.
“Imamo prilično dobre informacije o ikoničnim jezerima poput Kaspijskog mora, Aralskog mora i Saltonskog jezera, ali ako želite da nešto kažete na globalnom nivou, trebate pouzdane procene nivoa i zapremine jezera”, kaže Balaji Rajagopalan.
Njegov saradnik u CIRES-u, profesor inženjerstva na Univerzitetu Kolorado Boulder i koautor, rekao je: “Ovom novom metodom možemo pružiti uvide u globalne promene nivoa jezera sa širim pogledom.”
Za novi rad, tim je koristio 250.000 snimaka površine jezera koje su snimili sateliti između 1992. i 2020. godine kako bi istražili površinu 1.972 najveća jezera na Zemlji. Kombinovanje nedavnih merenja nivoa sa dugoročnim merenjima površine omogućilo je naučnicima da rekonstruišu zapreminu jezera unazad decenijama.
Rezultati su bili iznenađujući: 53 odsto jezera širom sveta doživljava smanjenje skladištenja vode. Autori upoređuju ovaj gubitak sa veličinom 17 jezera Mid u Sjedinjenim Američkim Državama, najveće akumulacije u zemlji.
Da bi objasnili trendove kod prirodnih jezera, tim je iskoristio nedavna unapređenja u modeliranju vodnog korišćenja i klime. Klimatske promene i ljudska potrošnja vode dominiraju globalnim neto smanjenjem zapremine prirodnih jezera i gubitkom vode u oko 100 velikih jezera, rekao je Yao. “A mnogi uticaji ljudi i klimatskih promena na gubitak jezerske vode bili su prethodno nepoznati, poput isušivanja jezera Good-e-Zareh u Avganistanu i jezera Mar Čikita u Argentini.”
Jezera u suvim i vlažnim područjima sveta gube zapreminu. Gubici u vlažnim tropskim jezerima i arktičkim jezerima ukazuju na šire rasprostranjene trendove sušenja nego što se ranije mislilo.
Yao i njegove kolege takođe su procenili trendove skladištenja u akumulacijama. Utvrdili su da je gotovo dve trećine velikih akumulacija na Zemlji doživelo značajan gubitak vode.
“Sedimentacija dominira globalnim smanjenjem skladištenja u postojećim akumulacijama”, rekao je Ben Livneh, takođe koautor, saradnik u CIRES-u i vanredni profesor inženjerstva na Univerzitetu Kolorado Boulder. U dobro uspostavljenim akumulacijama – onima koje su se napunile pre 1992. godine – sedimentacija je bila važnija od suša i godina sa obilnim padavinama.
Iako većina svetskih jezera opada, 24 odsto je zabeležilo značajan porast skladištenja vode. Rastuća jezera obično se nalaze u slabo naseljenim područjima unutrašnjeg Tibeta i Severne Velike ravnice Severne Amerike, kao i u područjima sa novim akumulacijama poput slivova reka Jangcekjang, Mekong i Nil.
Autori procenjuju da oko jedne četvrtine svetske populacije, dve milijarde ljudi, živi u slivu jezera koje se suši, što ukazuje na hitnu potrebu za uključivanjem ljudske potrošnje, klimatskih promena i uticaja sedimentacije u održivo upravljanje vodnim resursima.
I njihovo istraživanje pruža uvid u moguća rešenja, rekao je Livneh. “Ako je ljudska potrošnja veliki faktor u smanjenju skladištenja vode u jezerima, onda možemo prilagoditi i istražiti nove politike kako bismo smanjili velike padove.” To se desilo na jednom od jezera koje je tim proučavao, Sevanskom jezeru u Armeniji. Sevansko jezero je u poslednjih 20 godina zabeležilo povećanje skladištenja vode, što su autori povezali sa sprovođenjem zakona o zaštiti od povlačenja vode od početka 2000-ih godina.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *