Svetska prosečna temperatura je treći put u jednoj nedelji dostigla novi rekord, pokazuju nezvanični podaci.
Prosečna svetska temperatura dostigla je 3. jula 16,89°C, a 4. jula je prvi put premašila 17°C, sa prosečnom globalnom temperaturom od 17,04°C.
Preliminarni podaci sugerišu da je taj rekord oboren 5. jula kada su temperature dostigle 17,05°C.
Naučnici kažu da ove temperature pokreću klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem i prirodni vremenski obrazac poznat kao El Niño.
El Niño Južna oscilacija, ili ENSO, najmoćnija je fluktuacija u klimatskom sistemu bilo gde na Zemlji. Događa se svake tri do sedam godina, a tokom faze zagrevanja, toplije vode izlaze na površinu tropskog Pacifika i prenose toplotu u atmosferu.
“Klimatski naučnici nisu iznenađeni što se obara rekord globalne dnevne temperature, ali smo veoma zabrinuti”, rekla je Fridrihke Oto, starija predavačica iz oblasti klimatskih nauka na Imperijalnom koledžu u Londonu.
To bi “trebalo da bude alarmantan signal za sve one koji misle da svetu treba više nafte i gasa”, dodala je.
Pre ove nedelje, poslednji put je rekord oboren u avgustu 2016. godine.
Teksas i deo jugozapada SAD-a suočavaju se sa velikom toplotom. U jednom trenutku, više od 120 miliona Amerikanaca bilo je pod nekom vrstom upozorenja zbog vrućine, saopštila je Američka nacionalna meteorološka služba. To je više od jedne trećine ukupne populacije.
Svet “gori”
U Velikoj Britaniji, junsko nevreme ne samo da je oborilo sve dosadašnje rekorde, već ih je i srušilo. Bilo je za 0,9°C toplije od prethodnog rekorda postavljenog 1940. godine.
Slična priča o neviđenoj vrućini stiže iz Severne Afrike, Bliskog istoka i Azije.
Nije iznenađenje što je Evropski centar za dugoročne prognoze vremena izjavio da je globalno gledano jun bio najtopliji mesec ikada zabeležen.
A vrućina se nije smanjila. Tri najtoplija dana ikada zabeležena su u protekloj nedelji, prema EU klimatskoj i meteorološkoj službi Kopernikus.
Stručnjaci upozoravaju da se mnoga društva još uvek nisu prilagodila ekstremnoj vrućini i njenim uticajima na ljude i životnu sredinu.
Naučnici upozoravaju da je neuobičajeno toplo i da je verovatno da će se rekordi i dalje obarati tokom ovog leta.
“El Niño još nije dostigao vrhunac, a leto je još uvek u punom jeku na severnoj hemisferi, stoga ne bi bilo iznenađujuće da se rekordi dnevnih temperatura ponovo obaraju iznova i iznova u 2023. godini”, rekao je dr Paulo Čepi, predavač iz oblasti klimatskih nauka na Imperijalnom koledžu u Londonu.
Više globalne temperature verovatno će činiti talase vrućine još intenzivnijim, a požare sve opasnijim, dodao je.
Prošli mesec je bio najtopliji jun ikada zabeležen, saopštila je Evropska služba za praćenje klime Kopernikus u četvrtak.
Vreli talasi i dalje pogađaju delove sveta, pri čemu Severna Afrika beleži temperature od skoro 50°C, a delovi Kine pate pod 40°C.
Evropska agencija za zaštitu životne sredine je u junu upozorila da južna Evropa može doživeti više od 60 dana ovog leta kada su uslovi opasni za ljude.
Visoke temperature takođe utiču na useve i povećavaju rizik od požara.
U proteklim nedeljama primećen je i porast temperature mora, uključujući morsku toplotnu talasnu pojavu u Velikoj Britaniji i Irskoj.
Antarktički morski led je dostigao najniži obim za jun – 17% ispod proseka – od kada postoje satelitska posmatranja.
Vlade širom sveta su se obavezale da smanje emisije ugljenika kako bi dostigle neto nula – tačku u kojoj će ljudi prestati da dodaju gasove staklene bašte u atmosferu.
Globalne temperature će početi da se stabilizuju tek kada svet dostigne neto nula, objašnjava dr Ceppi.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *