U 2024. godinu ušli smo uz jesenje temperature i bez snega, a 2023. probila je niz klimatskih rekorda – pred vama su najvažniji događaji iz prethodne godine.
Ova godina će biti najtoplija ikad zabeležena, kažu naučnici
S prosečnim godišnjim temperaturama koje ugrožavaju cilj iz Pariskog sporazuma od 1,5°C, 2023. godina izgleda skoro sigurno da će postati najtoplija godina ikad zabeležena, kažu naučnici.
Globalne prosečne temperature za januar-oktobar bile su najviše od kada postoje zapisi.
Ekstremna toplota u oktobru poslala je prosečne godišnje temperature u nebo. Mesec je bio 1,7°C topliji od procene prosečnih oktobarskih temperatura za predindustrijski period od 1850-1900, prema kojem su postavljeni ciljevi Pariskog sporazuma.
“Oktobar 2023. godine video je izuzetne anomalije temperatura, nakon četiri meseca obaranja globalnih temperatura”, kaže zamenica direktora Službe za promene klime Kopernik, Samanta Burges. “Možemo reći sa skoro sigurnošću da će 2023. godina biti najtoplija godina ikad zabeležena, trenutno je 1,43ºC iznad predindustrijskog proseka. Osećaj hitnosti za ambiciozne akcije na konferenciji COP28 nikada nije bio veći.”
Širom sveta, oktobar 2023. bio je najtopliji oktobar ikad zabeležen, s prosečnim temperaturama vazduha na površini od 15,30°C. To je za 0,85°C toplije od prethodnog rekorda postavljenog 2019. godine, prema Službi za promene klime Kopernik
Dva miliona vrsta suočava se sa izumiranjem, kaže novo istraživanje
Dva miliona vrsta kičmenjaka, biljaka i insekata moglo bi nestati sa planete, prema novim istraživanjima o gubitku biodiverziteta. Rad, objavljen u Plos One, kaže da se sa rizikom izumiranja suočava dvostruko više vrsta nego što je predviđeno od strane Ujedinjenih nacija 2019. godine.
Istraživači su analizirali sve evropske vrste na listi ugroženih Međunarodne unije za očuvanje prirode. Rezultati pokazuju da bi jedna petina svih evropskih vrsta mogla izumreti, uključujući 24% beskičmenjaka, 27% biljaka i 18% kičmenjaka.
“Ono što naša studija zaista ističe je da su insekti jednako ugroženi kao i druge taksonomske grupe. I jer su najbrojnija grupa životinja na našoj planeti, ovo je nešto što zaista treba adresirati,” rekao je vodeći istraživač Axel Hochkirch iz Nacionalnog muzeja prirodnih nauka u Luksemburgu za britanski list The Guardian.
Insekti su od vitalnog značaja za opstanak ekosistema planete, jer oprašuju useve, kontrolišu štetočine, recikliraju hranljive materije i održavaju zdravo zemljište.
(Blagi) pritisak na naftne kompanije
Faza izlaska ili smanjenje fosilnih goriva? Smanjenje ili nesmanjenje? Povećanje obnovljivih izvora energije, skladištenje ugljen-dioksida (CCS) i tehnološka rešenja. Energetski dileme, i njihove fraze, animirale su međunarodne razgovore tokom 2023. godine.
Prekretnica je došla na kraju. Sporazum sa Cop28 uključivao je prvi put cilj da se odustane od svih fosilnih goriva u energetskim sistemima.
To je bilo centralno mesto većeg paketa koji je uključivao poziv za trostruko povećanje obnovljivih izvora i dvostruko povećanje energetske efikasnosti do 2030. godine.
Ali takođe je dao platformu “tranzicionim gorivima” (čitaj: gas) i CCS, koje neki političari i aktivisti smatraju “opasnim rupama” za dalju upotrebu fosilnih goriva.
Domaćini COP, Ujedinjeni Arapski Emirati i većina razvijenih zemalja, pozdravili su sporazum kao “istorijski”. Za male ostrvske države i druge ranjive nacije, to nije išlo dovoljno daleko.
Kao i većina sporazuma na COP, i ovaj je bio je rezultat teškog kompromisa postignutog u produžetku – nakon što je opozicija predvođena Saudijskom Arabijom pretila da će potpuno izostaviti naftu i gas iz teksta
Dobar početak fonda za gubitke i štete
Kada je predsednik Cop27 doneo istorijsku odluku o fondu za gubitke i štete u Šarm el Šeiku, postavljalo se pitanje: da li će zemlje uspeti da se slože kako treba da funkcioniše tokom narednih 12 meseci?
“Da, svakako” bio je odgovor.
Vlade su usvojile odluku o operacionalizaciji fonda već prvog dana Cop28. To je predsedniku samita Al Jabaru donelo rani uspeh i sprečilo da se gubitak i šteta koriste kao sredstvo pregovaranja u daljim razgovorima.
Uspeh je rezultat mukotrpnog rada 24-članog prelaznog odbora koji je razradio detalje tokom pet iscrpnih sastanaka. Na početku, razvijene i zemlje u razvoju bile su u sukobu oko skoro svega: ko bi trebalo da ima koristi od fonda, ko se očekuje da u njega uplaćuje, gde treba da bude smešten.
Razdaljine su se postepeno sužavale i kompromis je konačno postignut mesec dana pre samita o klimi. Svetska banka će prvobitno biti domaćin fonda četiri godine, uprkos snažnom otporu njenom uključivanju od strane zemalja u razvoju.
Sve zemlje u razvoju “posebno ugrožene” posledicama klimatskih promena imaće pravo na korist od mehanizma. Međutim, definicija ranjivosti – jednog od najspornijih pitanja – još nije definisana.
Odluka “naglašava” da razvijene zemlje treba da obezbede finansijske resurse fondu, dok se druge nacije samo “o hrabruju” da to čine “dobrovoljno”. Bogate zemlje snažno guraju da prošire donatorski fond i verovatno će nastaviti svoje napore.
Obećanja niza zemalja trebala bi da unesu preko 700 miliona dolara za početak rada fonda. UAE je pobrao pohvale obećavši 100 miliona dolara. SAD su kritikovane jer su ponudile bednih 17,5 miliona dolara, uprkos tome što su najveća svetska ekonomija i najveći istorijski zagađivač.
Dobra godina za e-vozila
Došlo je do niza dobrih vesti za električna vozila. MIT je stavio “neizbežna električna vozila” na listu od 10 tehnoloških proboja u januaru 2023, primećujući da snažna podrška politike i proširujući lanac snabdevanja kombinuju snage kako bi tehnologija skočila na novi nivo relevantnosti.
Ti trendovi su se uglavnom nastavili kroz 2023. godinu, što znači dobre vesti za klimatske promene, s obzirom da je transportna industrija odgovorna za gotovo 20% globalnih emisija.
Električna vozila su na putu da čine 15,5% prodaje automobila ove godine, prema BNEF-u. Između baterijskih električnih vozila i priključnih hibrida, ovaj novi rast znači da na putu sada ima gotovo 41 milion putničkih EV-a. Kina ima najveći udeo EV-a u svetu, čineći skoro četvrtinu globalne flote.
Vidimo se na sudu!
U martu je usvojena je UN rezolucija koja bi trebalo da olakša pravno gonjenje zemalja koje zagađuju i ne ispunjavaju obaveze u borbi protiv klimatskog vanrednog stanja. Glasanje je proglašeno istorijskom pobedom za pravdu prema klimi.
Cilj rezolucije je obezbediti pravno mišljenje od Međunarodnog suda pravde (ICJ) kako bi se razjasnile obaveze država u vezi sa suočavanjem s klimatskom krizom, i precizirale eventualne posledice koje bi zemlje trebale snositi zbog neaktivnosti.
Iako mišljenje najvišeg svetskog suda neće obavezivati domaće sudove, uspostavljanje međunarodnih pravnih pravila može imati uticaja na sudije i vlade. Takođe predstavlja prvi pokušaj uspostavljanja obaveza u vezi sa akcijama na klimi u okviru međunarodnog prava, što zagovornici nadaju se da će ojačati pravne postupke vezane za klimu omogućavajući ranjivim državama i zagovornicima da drže zemlje odgovornim za njihove akcije i neaktivnosti.
Rezolucija je proistekla iz sve veće frustracije zbog neslaganja između retorike globalne zajednice i akcija u vezi sa klimatskim promenama, usred eskalacije gubitaka za zemlje poput Vanuatua, koje se suočavaju s egzistencijalnom pretnjom zbog podizanja nivoa mora. Ova frustracija pokrenula je socijalni pokret predvođen studentima prava iz Vanuatua koji su postali aktivisti, a rad na rezoluciji predvodili su starosedeoci Pacifika.
U suštini, ICJ savetovanje će pomoći u utvrđivanju da li postoji pravna obaveza za zemlje da čine ono što su se obavezale u neobavezujućim ugovorima poput Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine, i da li se neuspeh u tome može osporiti kroz pravne postupke.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *