Da bi se suzbilo opasno globalno zagrevanje, zemlje su počele da čiste svoje elektrane i automobile. Međutim, emisije iz teške industrije – poput fabrika cementa, čelika ili hemikalija – teže je smanjiti i sada su na putu da postanu daleko najveći izvor zagađenja koje uzrokuje zagrevanje planete.
To je jedan od ključnih zaključaka iz novog, detaljnog izveštaja o globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte koji je objavila istraživačka kompanija Rhodium Group. U celini, izveštaj procenjuje da svet trenutno ide putem da se zagreje za oko 2,8 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskih nivoa do 2100. godine. Mnogi svetski lideri i naučnici smatraju da je takvo zagrevanje opasno.
Predviđanje emisija toliko daleko u budućnost inherentno je teško, ali prognoza pruža grubi vodič o tome gde su zemlje spremne da napreduju u borbi protiv klimatskih promena u godinama koje dolaze – i gde se još uvek bore.
Gde se očekuje da emisije padnu
Globalno, očekuje se da će emisije gasova sa efektom staklene bašte ove godine dosegnuti rekordne visine. Međutim, postoje znakovi da bi zagađenje koje uzrokuje zagrevanje planete iz dva glavna sektora – električne energije i transporta – moglo da počne da opada u bliskoj budućnosti.
U sektoru električne energije, koji danas čini četvrtinu gasova sa efektom staklene bašte, zemlje bi mogle biti na pragu proboja. Solarna i vetro-energija rastu tako brzo da neki stručnjaci sada očekuju da će globalna potražnja za električnom energijom na bazi fosilnih goriva dostići vrhunac ovog veka. Taj proces već je započeo u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, gde je proizvodnja električne energije iz uglja dramatično opala, a Kina bi uskoro mogla slediti taj primer.
Emisije ugljen-dioksida iz saobraćaja takođe se predviđa da će pasti do sredine veka zbog brzog širenja električnih vozila, koja sada čine jedno od pet novih prodatih automobila širom sveta. Na mestima poput Afrike i Azije, manji električni motocikli, mopedi i rikše već zamenjuju gotovo milion barela nafte dnevno.
Međutim, izveštaj napominje da se ni industrije električne energije ni saobraćaja ne čine spremnim da potpuno pređu na nula emisija – što je, kako naučnici kažu, konačno potrebno da bi se zaustavile klimatske promene.
To je zato što se većina zemalja još uvek oslanja na ugalj ili prirodni gas kako bi podržala proizvodnju električne energije iz solarnih i vetro elektrana, i trenutno nema očiglednih rešenja za dekarbonizaciju dugoročnih kamiona, aviona i brodova. Dok nacije ne reše te izazove – možda novim vrstama baterija, naprednim nuklearnim reaktorima ili čistim vodonikom – delimično će zavisiti od fosilnih goriva kao što su nafta i gas.
Da bi napravio svoje prognoze, Rhodium Group je razmatrao širok spektar procena za ekonomski rast, cene nafte i gasa, troškove čiste energije i trendove politike. Prognoze za drugu polovinu veka posebno su nesigurne jer je teško predvideti kako će se tehnologije, ekonomije, politika i demografija promeniti.
Postoje i brojne zgrade širom sveta koje koriste ugalj, naftu ili prirodni gas za grejanje i kuvanje. Te emisije se očekuje da će umerno pasti u narednih nekoliko decenija, delimično zbog poboljšanja efikasnosti i prelaska na čistije električne tehnologije poput toplotnih pumpi, kaže izveštaj. Ali bez jačih akcija, poput nastojanja da se stari domovi i zgrade modernizuju, emisije verovatno neće pasti na nulu.
Gde se očekuje da će emisije rastu
Industrija – koja obuhvata proizvodnju gvožđa, čelika, cementa, hemikalija, nafte i gasa – ostaje jedan od najtežih sektora za čišćenje. Takođe često biva zapostavljena u raspravama o klimi. Ali emisije iz industrije trenutno se očekuju da će naglo porasti u decenijama koje dolaze.
One dolaze iz različitih izvora. Mnoge fabrike koriste ugalj ili prirodni gas kako bi proizvele ogromne količine toplote potrebne za stvaranje pare, kaljenje stakla ili pretvaranje gvožđa u čelik. Proizvođači cementa emituju ugljen-dioksid kao deo procesa pretvaranja krečnjaka u cement. Hemijska industrija koristi fosilna goriva kao sirovinu za svoje proizvode.
U teoriji, postoje tehnologije koje mogu smanjiti emisije. Industrijski toplotne pumpe ili termalne baterije mogu da pomognu fabrikama da proizvedu toplotu iz obnovljive električne energije. Proizvođači cementa mogli bi uhvatiti i zakopati svoj ugljen-dioksid. Proizvođači čelika mogli bi da koriste čisti vodonik umesto uglja. Međutim, mnoga od tih rešenja su skupa i u povoju.
“Nema mnogo jasnih pobednika koji su već izašli na videlo”, rekla je Morgan Bazilan, profesorka javne politike na Colorado School of Mines. Neki vlade takođe oklevaju da pooštre mere za smanjenje industrijskih emisija iz straha da bi fabrike i poslovi mogli otići u inostranstvo gde su blaži ekološki propisi.
Bez čistih alternativa, očekuje se da će industrija postati najveći problem klimatskih promena na svetu. U prognozi Rhodium Grupe, očekuje se da će proizvodnja cementa proizvoditi dvostruko više emisija za ostatak veka nego svi automobili na svetu zajedno.
Najveći rast industrijskih emisija očekuje se u zemljama u razvoju poput Indije, Kine, jugoistočne Azije i Afrike. Ipak, mnogi od najperspektivnijih ranih pokušaja decarbonizacije cementa ili čelika dešavaju se u bogatijim mestima poput Sjedinjenih Američkih Država i Evrope.
“Postoji masovno neslaganje tamo”, rekla je Ana Nilson, analitičarka za politiku klimatskih promena u NewClimate Institute, koja je nedavno pomogla u pisanju sveobuhvatnog izveštaja o napretku sveta u smanjenju emisija iz industrije i drugih sektora. “Postoji ogromna potreba ne samo za razvojem čistijih tehnologija, već i za osiguranjem da se one mogu koristiti svuda.”
Analiza Rhodium Grupe takođe predviđa rast emisija iz poljoprivrede, posebno na mestima sa značajnim rastom stanovništva poput Afrike, Indije, Brazila i jugoistočne Azije, gde se šume i dalje krče zbog obradive zemlje. Kako društva postaju bogatija, tendencija je i da se više jede mesa, koje ima visok uticaj na klimu.
Jedna od najboljih strategija za smanjenje emisija iz poljoprivrede, prema stručnjacima, bila bi povećanje prinosa useva – odnosno, uzgajanje više hrane na manje zemlje. Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da poboljšanja u tehnologiji useva i praksama poljoprivrede čine farme produktivnijim, ali promene se ne dešavaju dovoljno brzo. I mnoge nacije zaostaju za nedavnom obavezom da do 2030. godine zaustave i spreče uništavanje šuma.
Temperaturna prognoza Rhodium Grupe u širem je skladu s drugim analizama, uključujući one iz Međunarodne agencije za energetiku i Climate Action Tracker. Međutim, razlikuje se na druge načine, kao što je dugoročniji i detaljniji pogled na emisije i pretpostavka da će se politike klimatskih promena nastaviti razvijati u skladu s istorijskim trendovima.
U budućnosti, međutim, zemlje bi mogle preduzeti mnogo agresivnije mere nego što su to činile u prošlosti, rekao je Džoel Jejger, stariji istraživač u World Resources Institute koji nije bio uključen u izveštaj.
“Industrija fosilnih goriva može da pogleda ove projekcije trenutnih politika i misliti da će potražnja za naftom i gasom biti visoka sve do 2100. godine”, napisao je g. Jejger u e-mailu. “Ali ako zemlje sprovedu nove politike kako bi ispunile Pariski sporazum i svoje obaveze za neto nula emisija, to apsolutno nije slučaj.”
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *