Šesnaest godina nakon razarajućeg uragana Katrina koji je sravnio Nju Orleans i okolinu i čije posledice se i dan danas osećaju, građani ovog dela SAD ponovo žive u strahu da će se istorija ponoviti.

Broj poginulih u uraganu Ida koji je pogodio Luizijanu u sredu je porastao na šest, a velike vrućine izazvane toplotnim talasom sa kojima se Sjedinjene Američke države suočavaju čitavu letnju sezonu dodatno otežavaju napore spasilačkih ekipa.

Strah stanovnika Luizijane je opravdan, klimatske promene izazvane ljudskim faktorom, prema rečima naučnika, dovode do jačih i razornijih oluja, pa je pitanje vremena kada će se Katrina ponoviti.

Razlog za to krije se u činjenici da su uragani podložni brojnim uticajima vezanim za klimatske promene: povećanju temperature i nivoa okeana, kao i višim atmosferskim temperaturama.

Grenland: U jednom danu se istopilo leda dovoljno da prekrije Srbiju sa 9cm vode

Toplije more – jači uragani

Zaključak naučnika je da toplije temperature površine mora mogu da pojačaju brzinu vetra tropskih oluja i nanesu veću štetu ako dođu do kopna. Na osnovu složenog modeliranja, NOAA je sugerisala da ćemo svedočiti verovatnom povećanju broja uragana kategorije 4 i 5 (uragani najsnažnije kategorije), pri čemu će se brzina orkanskog vetra povećati do 10 procenata.

Toplije temperature mora takođe izazivaju vlagu uragana, sa 10-15 odsto više padavina iz ciklona.

Viši nivo mora – veći olujni talasi

Olujni talas se dešava kada se vode podignu iznad normalnog nivoa i vetar ih pritisne u unutrašnjost.

Prosečan globalni nivo mora već je porastao za pola stope od 1900. godine – skoro četiri centimetra od 1970. godine – kako su se zemlje razvijale i broj stanovnika rastao. Viši nivo mora može potisnuti više vode u unutrašnjost tokom olujnih udara povezanih s uraganima.

Upravo je olujni talas uzrokovao propadanje nasipa, što je dovelo do dodatnog uništenja u oblasti Nju Orleansa tokom uragana Katrina.

Olujni talas je takođe odgovoran za dodatne 2 milijarde dolara štete u Njujorku nakon što je Sandi pogodio ovu oblasti 2012. godine.

Ovaj fenomen je pogoršan porastom nivoa mora, koji je izazvan globalnim zagrevanjem uzrokovanim ljudima, jer se toplija okeanska voda širi i kopneni led se topi.

Jul 2021. je bio najtopliji mesec u istoriji

Uragani pogađaju sve veće površine kopna

Oblasti zahvaćene uraganima su sve veće. Ovo je verovatno povezano sa širenjem tropa zbog viših globalnih prosečnih temperatura.

Promenljivi obrasci tropskih oluja (pomeranje na sever u Atlantiku) mogli bi da dovedu u opasnost mnogo više ljudskih života, ali je potrebno mnogo više istraživanja kako bi se izgradilo bolje razumevanje kako bi se ti obrasci mogli promeniti.

Ono u čemu naučnici nisu saglasni je da li će se i broj uragana povećati pogoršanjem klimatskih promena. Pojedini modeli pokazuju rast broja uragana u 21. veku, međutim drugi predviđaju isti broj uragana. Ipak svi su sigurni da ostao broj isti, ili se on povećao, razornost ovih vremenskih nepogoda svakako će biti sve veća.

POVEZANI ČLANCI

Crveni alarm za čovečanstvo: Sva upozorenja naučnika u najvećem izveštaju o klimi Pet miliona ljudi godišnje umre zbog globalnog zagrevanja Poplave u Nemačkoj: Svedočićemo još ekstremnijim promenama klime Kako je zabrana CFC produžila život planete