Najveće i najbogatije kompanije na svetu ne uspevaju da ispune svoja obećanja o klimatskim promenama, pokazala je dubinska analiza objavljena u ponedeljak u kojoj se vlade pozivaju da suzbiju korporativni grinvošing.
Drugi godišnji izveštaj Corporate Climate Responsibility Monitor (CCRM) Instituta NewClimate i Carbon Market Watch-a ocenjuje transparentnost i kredibilitet obećanja o klimatskim akcijama koje dale 24 najveće korporacije.
Pod rastućim pritiskom akcionara, vlada i potrošača, kompanije se utrkuju da uvedu strategije za smanjenje emisija ugljenika iz svog poslovanja, zajedno sa svojim proizvodima i uslugama.
Dvadeset četiri ispitane multinacionalne kompanije su podržale cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa i pridružile su se kampanjama koje podržavaju UN kako bi osigurale da biznis igra svoju ulogu u dekarbonizaciji globalne ekonomije.
Ostanak ispod tog kritičnog temperaturnog praga zahtevaće smanjenje globalnih emisija gasova staklene bašte za 45 odsto do 2030. godine i dostizanje „neto nule“ – sa svim preostalim emisijama uravnoteženim uklanjanjem – do sredine veka, saopštio je naučni savetodavni panel UN-a IPCC.
Ali obećanja 22 kompanije za 2030. smanjiće samo 15 odsto njihovih kolektivnih emisija, navodi se u izvještaju. A neto nulti ciljevi koje su usvojile sve 24 multinacionalne kompanije – ako se ispune – jedva bi uklonile trećinu njihovih trenutnih emisija.
„Ogromna većina ovih korporacija jednostavno ne isporučuje ono što su obećali“, zaključuje Corporate Climate Responsibility Monitor za 2023.
Istraživački centri za klimu Carbon Market Watch i NewClimate Institute duboko su zaronili u sektore u rasponu od automobilske, brodarske i avio industrije, preko maloprodajne mode, visoke tehnologije i hrane, do čelika i cementa. Nijedna naftna ili gasna kompanija nije bila uključena.
Nejasna ‘neto nula’ obećanja
Sa kombinovanom zaradom od više od 3 triliona dolara, dve desetine kompanija pod mikroskopom čine oko četiri procenta svih globalnih emisija — ispuštaju dve milijarde tona CO2 ili njegovog ekvivalenta svake godine.
Analitičari su procenili integritet klimatskog plana svake korporacije, posmatrajući tačnost emisija koje su same prijavile, postavljene ciljeve za njihovo smanjenje, napredak do danas i koliko obećanja zavise od sumnjivih šema kompenzacije poznatih kao kompenzacija ugljenika.
„U vreme kada korporacije treba da budu jasne o svom uticaju na klimu i da smanje svoj ugljični otisak, mnoge koriste nejasna i obmanjujuća obećanja ‘neto nula’ da bi grinvošovali svoje brendove dok nastavljaju sa poslovanjem kao i obično“, rekla je izvršna direktorka Carbon Market Watch-a Sabine Iskren.
Najbolju ukupnu ocenu dobio je brodski gigant Maersk, čiji se plan za brisanje svog ugljeničnog otiska do 2040. smatra “razumnog integriteta”, odnosno racionalno ispunjivim.
Klimatski planovi osam korporativnih giganata – uključujući Epl, Gugl, Majkrosoft i čelični konglomerat ArcelorMittal – ocenjeni su kao „umerenog integriteta“.
Švedski maloprodajni gigant brze mode H&M, takođe u ovoj tranši, ima veoma ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija, ali delovi njegove zelene strategije mogli bi ih potkopati, navodi se u izveštaju.
„Planovi kompanije da pređe na kredite za biomasu i obnovljivu električnu energiju (REC) u lancu snabdevanja mogli bi ozbiljno potkopati te ciljeve“, rekla je za AFP Silke Mooldijk iz NewClimate Institutes.
Biomasa je povezana sa krčenjem šuma i emisijama CO2, a kupovina REC-a „omogućava kompanijama da prijave smanjenje emisija koje nije stvarno“, prema nedavnoj studiji u Nature Climate Change.
Na pitanje da prokomentariše, H&M je „pozdravio“ novi izveštaj i izneo korake koje preduzima da bi postigao svoj „cilj 100 odsto obnovljive električne energije za naše i operacije naših dobavljača“, ali je zaobišao pitanje biomase i REC-a.
Utvrđeno je da klimatske tvrdnje još 11 kompanija imaju „nizak integritet“, a četiri – American Airlines, Samsung Electronics, maloprodajni prehrambeni gigant Carrefour i JBS, najveća kompanija za preradu mesa na svetu – sve su označene sa „veoma niskim integritetom“.
„Potrebni su propisi koji zahtevaju od kompanija da smanje svoje emisije i regulišu šta mogu – a šta ne – da kažu potrošačima“, rekao je za AFP vođa politike Carbon Market Watch-a Žil Dufrasne.
„Kratkoročna akcija koja je potrebna je zabrana tvrdnji o neutralnosti ugljenika“, dodao je on. „Ako kompanija želi da kupi neželjene karbonske kredite koji ne predstavljaju ništa, može to da uradi, ali nije slobodna da daje lažne i obmanjujuće izjave.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *