Efekat staklene bašte je termin koji se najčešće čuje kada govorimo o globalnom zagrevanju. Pročitajte šta ono tačno predstavlja i kako utiče na planetu.
Šta je efekat staklene bašte?
U stakleniku, sunčeva svetlost ulazi, a toplota se zadržava. Efekat staklene bašte opisuje sličnu pojavu na planetarnom nivou, ali, umesto stakla u stakleniku, određeni gasovi sve više podižu globalnu temperaturu.
Površina Zemlje apsorbuje nešto manje od polovine sunčeve energije, dok atmosfera apsorbuje 23 odsto, a ostatak se reflektuje nazad u svemir. Prirodni procesi osiguravaju da je količina dolazne i odlazeće energije jednaka, održavajući temperaturu planete stabilnom.
Međutim, ljudska aktivnost dovodi do povećane emisije takozvanih gasova staklene bašte (GHG) koji, za razliku od drugih atmosferskih gasova kao što su kiseonik i azot, ostaju zarobljeni u atmosferi, nesposobni da pobegnu sa planete. Ova energija se vraća na površinu Zemlje, gde se ponovo apsorbuje.
Pošto više energije ulazi u planetu nego što izlazi iz nje, površinske temperature se povećavaju dok se ne postigne nova ravnoteža.
Zašto je zagrevanje važno?
Ovo povećanje temperature ima dugoročne, štetne efekte na klimu i utiče na bezbroj prirodnih sistema. Efekti uključuju povećanje učestalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih događaja – uključujući poplave, suše, šumske požare i uragane – koji utiču na milione ljudi i izazivaju trilione ekonomskih gubitaka.
„Emisije gasova staklene bašte izazvane ljudima ugrožavaju zdravlje ljudi i životne sredine“, kaže Mark Radka, šef Ogranka za energiju i klimu Programa UN za životnu sredinu (UNEP). „A uticaji će postati rasprostranjeniji i ozbiljniji bez jake klimatske akcije.
Emisije gasova staklene bašte su od ključne važnosti za razumevanje i rešavanje klimatske krize: poslednji izveštaj UNEP-a o nedostatku emisija pokazuje oporavak i predviđa katastrofalan porast globalne temperature od najmanje 2,7 stepeni u ovom veku, osim ako zemlje ne urade mnogo veće napore za smanjenje emisija.
Izveštaj je otkrio da emisije GHG moraju biti prepolovljene do 2030. godine, ako želimo da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5°C u poređenju sa predindustrijskim nivoima do kraja veka.
Koji su glavni gasovi staklene bašte?
Vodena para ima najveći ukupni doprinos efektu staklene bašte. Međutim, skoro sva vodena para u atmosferi potiče od prirodnih procesa.
Ugljen dioksid, metan i azot oksid su glavni GHG o kojima treba da brinete. CO2 ostaje u atmosferi do 1.000 godina, metan oko deceniju, a azot oksid oko 120 godina.
Mereno u periodu od 20 godina, metan je 80 puta jači od CO2 u izazivanju globalnog zagrevanja, dok je azot oksid 280 puta jači.
Kako ljudska aktivnost proizvodi ove gasove staklene bašte?
Ugalj, nafta i prirodni gas nastavljaju da napajaju mnoge delove sveta. Ugljenik je glavni element u ovim gorivima i, kada ona sagorevaju proizvode CO2.
Eksploatacija nafte i gasa, eksploatacija uglja i deponije otpada čine 55 odsto emisija metana izazvanih ljudima. Otprilike 32 procenta emisija metana izazvanih ljudima pripisuje se kravama, ovcama i drugim preživarama koji fermentiraju hranu u stomaku. Razgradnja stajnjaka je još jedan poljoprivredni izvor gasa, kao i uzgoj pirinča.
Emisije azot-oksida izazvane ljudskim dejstvima uglavnom proizilaze iz poljoprivredne prakse. Bakterije u tlu i vodi prirodno pretvaraju azot u azot-oksid, ali upotreba đubriva i oticanje doprinose ovom procesu tako što unose više azota u životnu sredinu.
Fluorisani gasovi – kao što su fluorougljenici, perfluorougljenici i sumpor heksafluorid – su gasovi staklene bašte koji se ne javljaju u prirodi. Ugljovodonici su rashladna sredstva koja se koriste kao alternativa hlorofluorougljenicima (CFC), koji su, nakon što su oštetili ozonski omotač, uklonjeni zahvaljujući Montrealskom protokolu. Ostali imaju industrijsku i komercijalnu upotrebu.
Dok su fluorisani gasovi daleko manje rasprostranjeni od drugih GHG i ne oštećuju ozonski omotač kao CFC, oni su i dalje veoma moćni. Tokom perioda od 20 godina, potencijal globalnog zagrevanja nekih fluorovanih gasova je do 16.300 puta veći od potencijala CO2.
Šta možemo da uradimo da smanjimo emisije GHG?
Prelazak na obnovljivu energiju i postepeno ukidanje uglja su važni elementi u smanjenju emisija stakleničkih plinova.
Na kraju, snažniji ciljevi smanjenja emisija su neophodni za očuvanje dugoročnog zdravlja ljudi i životne sredine.
„Moramo da sprovedemo snažne politike koje podržavaju podignute ambicije“, kaže gospodin Radka. „Ne možemo da nastavimo istim putem i da očekujemo bolje rezultate. Sada je potrebna akcija.”
Tokom COP26, Evropska unija i Sjedinjene Države pokrenule su Globalno obećanje o metanu, kojim će preko 100 zemalja imati za cilj da smanje 30 odsto emisija metana u sektorima goriva, poljoprivrede i otpada do 2030. godine.
Uprkos izazovima, ima razloga da budemo pozitivni. Od 2010. do 2021. godine, uspostavljene su politike za smanjenje godišnjih emisija za 11 gigatona do 2030. u poređenju sa onim što bi se inače dogodilo. Pojedinci se takođe mogu pridružiti kampanji UN-a #ActNov za ideje za preduzimanje klimatski pozitivnih akcija.
Donošenjem izbora koji imaju manje štetnih uticaja na životnu sredinu, svako može biti deo rešenja i uticati na promene. Govorenje je jedan od načina da se umnoži uticaj i stvori promena u mnogo većem obimu.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *