Zašto je vreme sve ekstremnije: Vodič kroz klimatske promene

Zašto je vreme sve ekstremnije: Vodič kroz klimatske promene
Temperaturna mapa Evrope za subotu, 23. jul

Evropa se suočila sa jednim od najvrelijih leta u istoriji.

U Srbiji za vikend najavljuju temperature preko 40 stepeni celzijusa, Iberijsko poluostrvo pogodile su suše kakve nisu viđene u poslednjih 1.200 godina, a u Velikoj Britaniji je po prvi put temperatura prešla 40 stepeni celzijusa. Sve ovo su posledice porasta prosečne temperature Zemlje za jedan stepen celzijusa.

Iako povećanje temperature za jedan stepen ne zvuči kao velika promena, energija nastala od emisija sagorevanja fosilnog goriva je neravnomerno raspoređena i izbija u ekstremima poput onih kojima svedočimo ovog leta. Bez smanjenja globalnih emisija, ovaj ciklus će se nastaviti.

Evo četiri načina na koja klimatske promene doprinose ekstremnim vremenskim prilikama.

Topliji, duži toplotni talasi

Da biste razumeli uticaj malih promena na prosečne temperature – zamislite ih kao zvonastu krivu sa ekstremnom hladnoćom i toplotom na oba kraja i najvećim delom temperatura u sredini. Mali pomak u centru znači da veći deo krivine dodiruje ekstreme – i tako toplotni talasi postaju sve češći i ekstremniji.

Britanski Met Office kaže da su se topli periodi više nego udvostručili u poslednjih 50 godina. Toplotne talase može učiniti dužim i intenzivnijim još jedan vremenski fenomen – toplotna kupola.

U oblasti visokog pritiska, vreli vazduh se potiskuje i zadržava na mestu, što dovodi do porasta temperature preko celog kontinenta.

Kada oluja izobliči mlaznu struju, koja je napravljena od strujanja brzog vazduha, to je pomalo kao da povučete konopac na jednom kraju i vidite kako se talasi kreću duž njega.



Ovi talasi uzrokuju da se sve drastično usporava – a vremenski sistemi mogu da se zaglave na istim područjima danima zaredom.

Na južnoj hemisferi, u Argentini, Urugvaju, Paragvaju i Brazilu u januaru je zabeležen istorijski toplotni talas – mnoga područja su prijavila svoj najtopliji dan u istoriji. Istog meseca, Onslou u zapadnoj Australiji dostigao je 50,7 stepeni Celzijusa, najvišu temperaturu koja je ikada pouzdano zabeležena na južnoj hemisferi.

Prošle godine, Severnu Ameriku su pogodili dugi toplotni talasi. U Litonu, u zapadnoj Kanadi, temperature su dostigle 49,6 stepeni Celzijusa, što je oborilo prethodni rekord za skoro 5 stepeni Celzijusa. Ovako intenzivan toplotni talas bio bi praktično nemoguć bez klimatskih promena, kaže mreža World Weather Attribution. I toplotni talas koji je zahvatio Evropu oborio je veliki broj rekorda (više o tome ovde).

Jedna teorija kaže da više temperature na Arktiku izazivaju usporavanje mlaza, povećavajući verovatnoću toplotnih kupola.

Upornije suše

Kako toplotni talasi postaju intenzivniji i duži, suše se mogu pogoršati. Manje kiše pada između toplotnih talasa, tako da se vlaga u zemlji i zalihe vode brže presuše. To znači da se tlo brže zagreva, zagreva vazduh iznad i dovodi do intenzivnije toplote.

Potražnja ljudi i poljoprivrede za vodom dodatno opterećuje vodosnabdevanje, što povećava nestašice vode.

Više goriva za šumske požare

Požari mogu biti izazvani direktnim ljudskim učešćem – ali prirodni faktori takođe mogu igrati ogromnu ulogu. Ciklus ekstremnih i dugotrajnih vrućina izazvan klimatskim promenama izvlači sve više vlage iz zemlje i vegetacije. Ovi suvi uslovi obezbeđuju gorivo za požare, koji se mogu širiti neverovatnom brzinom.

U Kanadi prošlog leta, toplotni talasi su doveli do požara koji su se razvili tako brzo i eksplozivno da su stvorili sopstveni vremenski sistem, jer su se formirali pirokumulonimbusi. I ovi kolosalni oblaci proizveli su munje, koje su „dodale ulje na vatru“ i izazvale još prožara.

Učestalost velikih šumskih požara dramatično se povećala poslednjih decenija. U poređenju sa ’70, požari veći od 10.000 hektara (40 kvadratnih kilometara) sada su sedam puta češći u zapadnoj Americi, prema Climate Centralu, nezavisnoj organizaciji naučnika i novinara.

Ekstremnije padavine

U uobičajenom vremenskom ciklusu, toplo vreme stvara vlagu i vodenu paru u vazduhu, koja se pretvara u kapljice da bi stvorila kišu.

Međutim, što postaje toplije, to je više pare u atmosferi, što dovodi do više kapljica – i obilnijih padavina, ponekad u kraćem vremenskom periodu i na manjoj površini.

Već ove godine poplave su pogodile Španiju i delove istočne Australije. U periodu od samo šest dana u Brizbejnu je palo skoro 80% godišnjih padavina, dok je Sidnej zabeležio više od prosečne godišnje padavine za nešto više od tri meseca.

„Kada područja suše rastu, kao u Sibiru i zapadnom delu SAD, ta voda pada negde drugde, u manjem području, pogoršavajući poplave“, kaže on.

Vreme širom sveta će uvek biti veoma promenljivo – ali klimatske promene to čine ekstremnijim.

A izazov sada nije samo ograničavanje daljeg uticaja koji ljudi imaju na atmosferu, već i prilagođavanje ekstremima sa kojima se već suočavamo i suočavanje sa njima.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap