Svet je na ivici pet „katastrofalnih“ klimatskih prekretnica

Svet je na ivici pet „katastrofalnih“ klimatskih prekretnica
Foto: Photo by Jo-Anne McArthur, Unsplash

Klimatska kriza dovela je svet do ivice višestrukih „katastrofalnih“ prelomnih tačaka, pokazala je studija.

Kako se navodi u studiji pet opasnih prelomnih tačaka možda je već prošlo zbog globalnog zagrevanja od 1,1 stepeni Celzijusa koje je do sada izazvalo čovečanstvo.

To uključuje urušavanje ledene kape Grenlanda, što je na kraju dovelo do ogromnog porasta nivoa mora, kolapsa ključne struje u severnom Atlantiku, smanjenja kiše od koje milijarde ljudi zavise i naglog topljenja permafrosta bogatog ugljenikom.

16 prelomnih tačaka

Pri 1,5 stepeni zagrevanja, što je minimalni rast koji se sada očekuje, četiri od pet prelomnih tačaka prelaze od mogućih do verovatnih, navodi se u analizi. Takođe na 1,5 stepeni Celzijusa, dodatnih pet tačaka preokreta postaje moguće, uključujući promene u severnim šumama i gubitak skoro svih planinskih glečera.

Ukupno, istraživači su pronašli dokaze za 16 prelomnih tačaka, pri čemu je poslednjih šest zahtevalo da se pokrene globalno zagrevanje od najmanje 2C, prema procenama naučnika. Prelomne tačke bi stupile na snagu u vremenskim okvirima koji variraju od nekoliko godina do vekova.

„Zemlja je možda ostavila ’bezbedno‘ klimatsko stanje iznad globalnog zagrevanja od 1C“, zaključili su istraživači, dok se čitava ljudska civilizacija razvila na temperaturama ispod ovog nivoa. Prelazak jedne tačke preokreta će često pomoći u pokretanju drugih, stvarajući kaskade. Ali ovo se još proučava i nije uključeno, što znači da analiza može predstavljati minimalnu opasnost.

Grafika: Ekologika.rs

Profesor Johan Rokstrem, direktor Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu, koji je bio deo studijskog tima, rekao je: „Svet ide ka 2-3C globalnog zagrevanja. Ovo postavlja Zemlju na put da pređe više opasnih prekretnih tačaka koje će biti pogubne za ljude širom sveta. Da bismo održali uslove za život na Zemlji i omogućili stabilna društva, moramo učiniti sve što je moguće da sprečimo prelaske prelomnih tačaka.”

Dr David Armstrong McKai sa Univerziteta u Ekseteru, vodeći autor studije, rekao je: „Zaista je zabrinjavajuće. Ima osnova za tugu, ali ima i razloga za nadu.

Studija zaista podupire zašto je cilj Pariskog sporazuma od 1,5C toliko važan i za njega se mora boriti. Nećemo reći, jer ćemo verovatno doći do nekih prelomnih tačaka, sve je izgubljeno i utakmica je gotova. Svaki delić stepena koji zaustavimo iznad 1,5C smanjuje verovatnoću da ćemo dostići više prekretnih tačaka.”

Nedavna istraživanja su pokazala znake destabilizacije u amazonskoj kišnoj šumi, čiji bi gubitak imao „duboke“ implikacije na globalnu klimu i biodiverzitet, kao i na ledeni pokrivač Grenlanda i Golfske struje koje naučnici nazivaju Atlantska meridijalna preokretna cirkulacija ( Amoc).

Nedavni izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene kaže da rizik od pokretanja klimatskih prekretnica postaje visok sa 2C globalnog zagrevanja.

Analiza, objavljena u časopisu Science, procijenila je više od 200 prethodnih studija o prošlim prekretnicama, klimatskim posmatranjima i studijama modeliranja. Prelomna tačka je kada se pređe temperaturni prag, što dovodi do nezaustavljive promene u klimatskom sistemu, čak i ako se globalno zagrevanje završi.

Identifikovanih devet globalnih prelomnih tačaka su: kolaps Grenlanda, zapadnog Antarktika i dva dela istočnog Antarktika, delimični i potpuni kolaps Golfske struje, odumiranje Amazona, kolaps permafrosta i zimski gubitak morskog leda na Arktiku.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap