Klimatske promene su postale jedan od najozbiljnijih problema koji mogu ugroziti opstanak i napredak čovečanstva širom sveta. Gotovo svi klimatolozi se slažu da se klimatske promene događaju i da su pretežno uzrokovane emisijama gasova staklene bašte koje su posledica ljudskih aktivnosti.

Dokaza da se one dešavaju je nebrojeno, i to ne samo na papiru, u studijama i istraživanjima – 2023. godina bila je najtoplija u istoriji, poplave, suše, porast mora, oluje ugrožavaju ljude širom planete.

I pored svega toga neke grupe i dalje osporavaju ovu činjenicu ili ne veruju da su klimatske promene rezultat ljudskih aktivnosti. Jedan od glavnih argumenata pronašli su u nauci Milutina Milankovića, proslavljenog matematičara, koju tumače pogrešno. Naime, Milankovićevi ciklusi najčešči su argument negatora klimatskih promena izazvanih ljudskom aktivnošću.

Koji ciklusi, pitate?

Pre jednog veka, srpski naučnik izneo je hipotezu da dugoročni, kolektivni efekti promena u položaju Zemlje u odnosu na Sunce imaju značajan uticaj na dugoročnu klimu Zemlje i igraju ključnu ulogu u pokretanju početka i kraja perioda glacijacije (ledenih doba).

Milanković je proučavao kako varijacije u tri vrste Zemljinih orbitalnih pokreta utiču na količinu sunčeve radijacije (poznate kao insolacija) koja dopire do vrha Zemljine atmosfere, kao i na područja na kojima ta insolacija stiže. Ovi ciklični orbitalni pokreti, poznati kao Milankovićevi ciklusi, uzrokuju varijacije od čak 25 procenata u količini dolazne insolacije na srednjim geografskim širinama Zemlje (područja naše planete smeštena između oko 30 i 60 stepeni severno i južno od ekvatora).

Milankovićevi ciklusi uključuju oblik Zemljine orbite (njenu ekscentričnost), ugao pod kojim je Zemljin osa nagnuta u odnosu na Zemljinu orbitnu ravanu (njenu inklinaciju) i smer u kojem je Zemljin osa okretanja usmerena (njena precesija). Ovi ciklusi utiču na količinu sunčeve svetlosti i, samim tim, energije koju Zemlja apsorbuje od Sunca. Oni pružaju snažan okvir za razumevanje dugoročnih promena u Zemljinoj klimi, uključujući početak i kraj ledenih doba tokom istorije Zemlje.

Ali Milankovićevi ciklusi ne mogu da objasne svu klimatsku promenu koja se dogodila u poslednjih 2,5 miliona godina, piše NASA. I, što je još važnije, ne mogu da objasne trenutni period brzog zagrevanja Zemlje koje je doživela od preindustrijskog perioda (period između 1850. i 1900. godine), a posebno od sredine 20. veka. Naučnici su sigurni da je nedavno zagrevanje Zemlje uglavnom posledica ljudskih aktivnosti – konkretno, direktnog unošenja ugljen-dioksida u Zemljinu atmosferu izgaranjem fosilnih goriva.

Kako znamo da Milankovićevi ciklusi nisu krivi?

Prvo, Milankovićevi ciklusi deluju na dugim vremenskim skalama, krećući se od desetina hiljada do stotina hiljada godina. Za razliku od toga, trenutno zagrevanje Zemlje se dogodilo tokom vremenskih razmera od decenija do vekova. U poslednjih 150 godina, Milankovićevi ciklusi nisu značajno promenili količinu sunčeve energije koju Zemlja apsorbuje. Zapravo, NASA satelitska posmatranja pokazuju da se u poslednjih 40 godina količina solarne radijacije zapravo neznatno smanjila.

Drugo, Milankovićevi ciklusi su samo jedan faktor koji može doprineti klimatskim promenama, kako prošlim tako i sadašnjim. Čak i za cikluse ledenog doba, promene u obimu ledenih ploča i atmosferskom ugljen-dioksidu su odigrale važnu ulogu u stepenu temperaturnih fluktuacija tokom poslednjih nekoliko miliona godina.

Obim ledenih ploča, na primer, utiče na to koliko se sunčeve energije koja ulazi u atmosferu Zemlje reflektuje nazad u svemir, a time i na temperaturu Zemlje.

Onda tu je i ugljen-dioksid. Tokom prošlih glacijskih ciklusa, koncentracija ugljen-dioksida u našoj atmosferi fluktuirala je od oko 180 delova na milion (ppm) do 280 ppm kao deo promena izazvanih Milankovićevim ciklusima na Zemljinoj klimi. Ove fluktuacije su pružile važan povratni mehanizam za ukupnu promenu u Zemljinoj klimi koja se dogodila tokom tih ciklusa.

Od 1750. godine, zagrevanje koje potiče od gasova staklene bašte nastalih izgaranjem fosilnih goriva je više od 50 puta veće od blagog dodatnog zagrevanja koje potiče od Sunca samog tokom istog vremenskog intervala.

Da je trenutno zagrevanje Zemlje uzrokovano Suncem, naučnici kažu da bismo trebali očekivati zagrevanje kako donjeg sloja atmosfere (troposfere) tako i sledećeg sloja atmosfere, stratosfere. Međutim, posmatranja sa balona i satelita pokazuju da se površina Zemlje i donji sloj atmosfere zagrevaju, ali da se stratosfera hladi.

Na kraju, Zemlja se trenutno nalazi u međulednom periodu (period blaže klime između ledenih doba). Da nema ljudskog uticaja na klimu, naučnici kažu da trenutne orbitalne pozicije Zemlje unutar Milankovićevih ciklusa predviđaju da bi naša planeta trebalo da se hladi, a ne da se zagreva, nastavljajući dugoročni trend hlađenja koji je počeo pre 6.000 godina.