Suša preti da postane pandemija protiv koje nema vakcine

Suša preti da postane pandemija protiv koje nema vakcine
Foto: Jasper Wilde, Unsplash

Suša je skrivena globalna kriza koja rizikuje da postane “sledeća pandemija“ ako zemlje ne preduzmu hitne mere u upravljanju vodama i zemljištem i rešavanju klimatskih vanrednih situacija, upozorile su Ujedinjene nacije u poslednjem izveštaju.

U ovom veku najmanje 1,5 milijardi ljudi direktno je pogođeno sušom, a ekonomski troškovi procenjuju se na 124 milijarde dolara. Pravi troškovi će verovatno biti višestruko veći jer procene ne uključuju veliki uticaj suše u zemljama u razvoju, navodi se u izveštaju UN objavljenom krajem prošle nedelje, koji će se naći i na agendi samita Cop 26, u novembru.

„Suša je na pragu da postane sledeća pandemija i ne postoji vakcina koja bi je izlečila. Suša je glavni faktor degradacije zemljišta i pada glanih prinosa za useve”, navodi Mami Mizutori, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa.

Ona dodaje da mnogi kada se govori o suši misle na pustinjske regije u Africi, ali upozorava da je ova prirodna katastrofa danas toliko široko rasprostranjena te da će, kako se navodi u izveštaju, do kraja veka pogoditi gotovo sve zemlje.

„Ljudi žive sa sušom već 5.000 godina, ali ovo što sada vidimo je veoma drugačije“, kaže Mizutori. „Ljudske aktivnosti pogoršavaju sušu i povećavaju njen uticaj, i prete da uspore napredak u izvlačenju ljudi iz siromaštva”.

Međutim, ni razvijene zemlje nisu imune na ovu prirodnu katastrofu. Sjedinjene Američke Države, Australija i južna Evropa su poslednjih godina iskusile sušu. Direktan uticaj suše u SAD, prema procenama, košta više od 6 milijardi dolara godišnje, a Evropu oko 9 milijardi evra u EU. Stručnjaci upozoravaju da su ove procene takođe veoma potcenjene, te da su realni gubici mnogo veći.

“Suša se ne odonosi samo na poljoprivredu”, objašnjava Rodžer Pulvarti, stariji naučnik u američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu i koautor izveštaja.

On navodi primer Dunava, gde je suša koja se ponavljala poslednjih godina uticala na transport, turizam, industriju i proizvodnju energije.

„Moramo da imamo modernizovan pogled na sušu“, rekao je. „Moramo da razmotrimo kako da upravljamo resursima poput reka i velikih slivova.“

Šta su uzročnici

Promena obrazaca kiše kao rezultat klimatskih promena ključni je pokretač suše. Međutim izveštaj takođe identifikuje okidače poput neefikasne upotrebe vodenih resursa i degradaciju zemljišta pod intenzivnom poljoprivredom, kao i lošu poljoprivrednu praksu.

Izveštaj navodi kao “krivce” i krčenje šuma, prekomernu upotreba đubriva i pesticida, prekomernu ispašu i prekomerno vađenje vode za poljoprivredu.

Mizutori je pozvala vlade da preduzmu mere kako bi pomogle u sprečavanju suše reformiranjem i regulisanjem načina na koji se voda vadi, skladišti i koristi i kako se upravlja zemljištem. Istakla je da sistemi ranog upozoravanja mogu mnogo da pomognu ljudima u opasnosti i podsetila da su sada dostupne napredne tehnike prognoze vremena.

Ona je istakla da je rad sa lokalnim stanovništvom od suštinske važnosti, jer lokalno i starosedelačko znanje može da pomogne u informisanju gde i kako čuvati vodu i kako predvideti uticaje sušnih perioda.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap