Veliki porast nivoa mora je neizbežan: Ugroženo 600 miliona ljudi

Veliki porast nivoa mora je neizbežan: Ugroženo 600 miliona ljudi
Foto: Paul Bright, Unsplash

Veliki porast nivoa mora zbog topljenja grenlandskog leda je neizbežan, otkrili su naučnici, čak i ako se sagorevanje fosilnih goriva koje izaziva klimatsku krizu prekine preko noći.

Istraživanje pokazuje da će dosadašnje globalno zagrevanje prouzrokovati apsolutni minimalni porast nivoa mora od 27 cm, i to samo od Grenlanda zbog topljenja 110 biliona tona leda. Sa kontinuiranim emisijama ugljenika, topljenjem drugih ledenih kapa i termičkom ekspanzijom okeana, čini se verovatnim višemetarski porast nivoa mora.

Milijarde ljudi žive u priobalnim regionima, što čini poplave zbog porasta nivoa mora jednim od najvećih dugoročnih uticaja klimatske krize. Ako rekordna godina topljenja Grenlanda iz 2012. postane rutinska pojava kasnog 21. veka, što je moguće, onda će ledena kapa doneti „zapanjujućih“ 78 cm porasta nivoa mora, kažu naučnici.

Prethodne studije su koristile kompjuterske modele ponašanja ledenih kapa za procenu budućih gubitaka, ali fizički procesi su složeni i to dovodi do značajnih nesigurnosti u rezultatima.

Nasuprot tome, studija objavljena u časopisu Nature koristila je satelitska merenja gubitaka leda sa Grenlanda i oblika ledene kape od 2000-19. Ovi podaci omogućili su naučnicima da izračunaju koliko je globalno zagrevanje do danas gurnulo ledeni pokrivač iz ravnoteže u kojoj se snežne padavine podudaraju sa izgubljenim ledom. Ovo je omogućilo izračunavanje koliko još leda mora da se izgubi da bi se povratila stabilnost.

Minimalan porast od 27cm

„To je veoma konzervativan minimum“, rekao je profesor Džejson Boks iz Nacionalnog geološkog zavoda Danske i Grenlanda (Geus), koji je vodio istraživanje. „Realno gledano, videćemo ovu cifru više nego udvostručenu u ovom veku.

Procena od 27 cm je minimalna jer ona do sada uzima u obzir samo globalno zagrevanje i zato što neki načini na koje se led glečera gubi na ivicama ledenog pokrivača nisu uključeni.

Prednost ove studije je u tome što daje solidnu procenu neizbežnog porasta nivoa mora, ali korišćeni metod ne daje vremenski okvir tokom kojeg će se led izgubiti. Ipak, na osnovu opšteg razumevanja naučnika o tome kako ploče poput Grenlanda gube led u okean, istraživači su rekli da će se većina porasta desiti relativno brzo. Drugi naučnici su 2021. godine upozorili da je značajan deo ledenog pokrivača Grenlanda na ivici prelomne tačke.

„Minimum od 27 cm je deficit porasta nivoa mora koji smo do sada ostvarili i biće isplaćen, bez obzira šta uradimo ubuduće“, rekao je dr Vilijam Kolgan, takođe u Geusu. „Bilo da će doći za 100 ili 150 godina, dolazi.“

Kolgan je rekao: „Ako [2012.] postane standard, porast nivoa mora doćiće do 78 cm, što je zapanjujuće. Razlika između 78 cm i 27 cm naglašava [razliku] koja se može napraviti primenom Pariskog sporazuma. Ima još mnogo prostora da se šteta umanji.”

Gubici od bilion dolara

Planinski glečeri na Himalajima i Alpima već su na putu da izgube trećinu i polovinu svog leda, dok neki naučnici smatraju da je ledeni pokrivač na zapadu Antarktika prešao tačku u kojoj su veliki gubici neizbežni. Okeani se takođe šire, što doprinosi porastu nivoa mora.

„U naučnoj literaturi postoji sve veća podrška za višemetarske nivoe porasta u narednih 100 do 200 godina“, rekao je Kolgan. Urušavanje kolosalnog istočnog Antarktičkog ledenog pokrivača, koje bi dovelo do porasta nivoa mora za 52 metra ako bi se sav otopio, mogao bi se izbeći ako se preduzmu brze klimatske mere.

Profesorka Gejl Vajtman sa Univerziteta Ekseter, koja nije bila deo istraživačkog tima, rekla je: „Rezultate ove nove studije teško da mogu da ignorišu svi poslovni lideri i političari koji su zabrinuti za budućnost čovečanstva. To je loša vest za skoro 600 miliona ljudi koji žive u obalnim zonama širom sveta. Kako se nivo mora bude povećavao, oni će biti sve ranjiviji i to ugrožava približno 1 bilion dolara globalnog bogatstva“.

Ona je rekla da politički lideri moraju brzo da povećaju finansiranje za klimatske adaptacije i štete.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap