Saudijski zeleni gradovi: PR trik ili okretanje ekologiji?

Saudijski zeleni gradovi: PR trik ili okretanje ekologiji?
Foto: Neom.com

Prestolonaslednik saudijskog trona, Muhamed bin Salman, u poslednjih par godina pokušava da ovu državu predstavi na drugačiji način. Kao legitimno pitanje se postavlja da li je u pitanju samo uglađeni PR koji bi trebalo da zamaskirala sve što ova država trenutno loše radi?

Kada se govori o regionu Bliskog Istoka ekologija nije naročiti prioritet kao tema. Kao region koji je politički nestabilan i sa druge strane jedan od najbogatijih fosilnim gorivima, svakako ne spada u regione od kojih se očekuje da će biti predvodnici zelene tranzicije u 21. veku. Čak obrnuto, postoje očekivanja da će takozvane “petro monarhije” donekle biti i kočničari ozbiljnije tranzicije od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije.

U okviru ovog regiona danas se nalaze neki od najvećih proizvođača energenata, koji će biti ključni za snabedevanje sveta tokom ove decenije. Evropske države dosta nade položiće u katarski tečni gas kao jednu od alternativa za ruski gas, a dobar deo uticaja na stabilizaciju svetske cene nafte ima i intenzivirano učešće Saudijske Arabije u svetskoj ponudi. Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Irak i Iran takođe spadaju u grupu deset najvećih proizvođača nafte i svetskih snabdevača ovim energentom.



Međutim, eksploatacija fosilnih goriva ne može biti dugoročna strategija razvoja za bilo koju državu. Resursi su ograničeni koliko god da su veliki, a postoji predviđanje da će potražnja za ovim energentom ipak opadati zbog globalne ekološke tranzicije. Većina država koje imaju moćnu industriju fosilnih goriva takođe imaju i podjednako moćne suverene fondove koji investiraju prihode od foslinih goriva ka drugim oblastima privrede da bi sprečile ovaj problem u budućnosti.

U različitim državama oni imaju različitog uspeha, a država koja ima najveće ambicije u ovoj sferi danas  je Saudijska Arabija kao jedna od najmoćnijih i najbogatijih. Ambicija ove države da postane tehnološki napredna, ekološka i da se odalji od fosilnih goriv kako to često govori saudijski presolonaslednik. Da li se radi o praznom PR-u ili održivoj strategiji ekoloških reformi?

Saudijska Arabija, nafta i imidž

Ukoliko bi se pisao opis prosečne petromonarhije iz regiona Bliskog Istoka, Saudijska Arabija bi imala sve karakteristike, a neke čak izražene do ekstrema. U proseku države ove vrste su veliki proizvođači nafte, ali je Saudijska Arabija najveća među njima i svake godine sa takmiči sa Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državam za prvo mesto. Takođe, u proseku su države ovog regiona vrlo autoritarne, a po nivou državne represije dinastija Saud spada među najrepresivnije čak i u ovom represivnom regionu. Države ovog regiona nisu ni poznate kao demokratske ili društveno progresivne, a brutalno ubistvo novinara Kašogija ili odnos prema ženama pokazuje gde se na mapi nalazi vlada u Rijadu.

Ipak, trenutni princ i prestolonaslednik saudijskog trona, Muhamed bin Salman, u poslednjih par godina pokušava da ovu državu predstavi na drugačiji način. Uz pomoć zapadnih konsultanata budući lider ove petro-države pokušava da novu fazu u razvoju Saudijske Arabije predstavi kao “novi list” koji bi bio čist i koji bi simoblički napravio jedan vid diskonitinuteta u odnosu na dosadašnji imidž države. U tim planovima i kampanjama spominju se savremeni visokotehnološki gradovi, ekološka budućnost, primena energije vetra i sunca, najbrži vozovi na svetu koji ne emituju zagađenje i mnogi drugi estetski lepo predstavljeni koncepti. Na simboličkom nivou odaljavanje od “prljave” nafte ka čistijim izvorima energije, bilo bi i odaljavaje od iste takve prošlosti ka projektovanoj čistijoj i modernijoj budućnosti.



Naravno, kao legitimno pitanje se postavlja da li je u pitanju samo uglađeni PR koji bi trebalo da zamaskirala sve što ova država trenutno loše radi po svoj imidž, sa ambiczionom perspektivom napretka koji je eto tu iza ćoška. Da li će ova država uspeti da se odalji od nafte i izgradi najmodernije visokotehnološke gradove na svetu najbolje je meriti kroz konkretno delovanje i realističnost planova oličenih kroz državni plan Vizija 2030. Trenutno ne deluje da se naftne platforme gase i da je ova država manje zainteresovana da na svetsko tržište izbacuje nove barele ovog energenta. Međutim, tek detaljnijom analizom državnih planova i konkretnog delovanja može se tačno izmeriti perspektiva da to te promene zaista i dođe.

Saudijska Arabija i naftna zavisnost

Kada se analizira saudijska ekološka Vizija 2030 važno je analizirati aktuleni stepen zavisnosti ove države od nafte, a koji je vidljiv u skoro svim sferama društva. Za početak, praktično na svakih sedam barela nafte koji se nađu na svetskom tržištu svakog dana jedan je iz Saudijske Arabije. Sa trenutnom svetskom potražnjom i kapacitetima ove države da brzo usklađuje obim proizvodnje nafte, teško je zamisliti svetsko tržište bez nje. 

Navedena globalna pozicija ima uticaja i na domaće uslove u državi takve važnosti, jer se reflektuje i na ostale privredne grane. Države koje su velike izvoznice foslinih goriva najčešće imaju problem jer visoka potražnja za tim proizvodom jača domaću valutu, što ostale industrije čini manje izvozno konkurentnim. Ukoliko države ne uspeju da adresiraju to pitanje na adekvatan način, najčešće njihove ekonomije postanu značajno zavisne od tog fosilnog goriva čiju eksploataciju obavljaju državni giganti, te se nezavisni privatni sektor jedva razvija. U slučaju Saudijske Arabije se ova pojava vidi, te danas od ukupnog saudijskog izvoza čak 85% čini nafta, a čini čak i 40ak procenata ukupnog udela u privredi.

Iako su ovogodišnje cene energenata odgovarale ovoj državi njenom državnom naftnom gigantu ARAMCO, koji ove godine beleži ogromne profite, to nije uvek idealna strategija razvoja. Prvenstveni razlog za to su tržišne fluktuacije cene koje mogu u lošim vremenima devastirati državne finansije, isto koliko ih danas mogu poboljšati. Na drugoj strani, nivo zagađenja i efekti po kvalitet života lokalnog stanovništva nisu zanemarljivi. Takođe, u svetu u kom će fosilna goriva biti izbacivana iz upotrebe zbog ekoloških razloga, slab privatni sektor koji nema veze sa fosilnim gorivima ne uliva sigurnost u buduću drugačiju privredu ove države.



Zbog toga državni projekti povećavanja proizvodnje zelene električne energije, investiranja državnog suverenog fonda u različite naučne ekološke projekte širom sveta i izgradnja nove zelene infrasturkture nije iznenađenje. Saudijski princ usmerio je dosta pažnje ka promenama u ovoj sferi, ali se efekti i perspektiva svega navedenog mogu meriti kroz raznolike ishode.

Saudijska zelena tranzicija

Trenutni cilj vlade u Rijadu je da do 2060. ova država postane ugljenično neutralna, te tako svoje aktuelne visoke štetne emisije u potpunosti redukuje. Kao država čiji je naftni gigant po procenama naučnika zaslužan za oko 4% svih štetnih emisija sveta od 1965. do danas, ove promene politike se mogu javiti kao odgovornost prema svetu. Ipak, ukoliko se realistično gleda na saudijske vlasti, veća je verovatnoća da se radi o sopstvenim strahovima od klimatskih promena. Aktuleni trend rasta temperatura može dovesti do stanja prirode koji bi ovaj region učinio gotovo nenastanjivim, što predstavlja egzistencijalnu pretnju za ovu pustinjsku državu. Kao država u kojoj preko polovine stanovništva ima ispod 30 godina, ta pretnja ima značajno veću težinu.

Osim navedene ugljenične neutralnosti do 2060, Saudijska Arabija bi određena smanjenja mogla da izvrši do 2030, a koja ne bi bila ambiciozna poput onih koje planiraju zapadne države. Očekuje se da će ova država izvršiti doprinos da se postigne globalni cilj smanjenja emisija metana do 2030. za jednu trećinu. Saudijska Arabija kroz svoj plan Vizija 2030. najavljuje da će posaditi 10 milijardi stabala drveća i da će oporaviti preko 40 miliona hektara zemlje u narednim dekadama, a od toga 450 miliona stabala i 8 miliona hektara zemlje već do 2030. 

Foto: Neom.com

Takođe, možda najveći projekat i svakako u smislu PR-a najuglađeniji, grad NEOM predstavlja jednu od glavnih ciljeva prestolonaslednika. Možda najveći eksperiment koji je u toku nalazi se u spomenutom NEOM-u, futurističkom gradu vrednom 500 milijardi dolara koji se gradi od nule na severozapadu zemlje. U teoriji, to će postati poligon za testiranje koncepata poput vazdušnih taksija i takozvanog zelenog vodonika, stvorenog korišćenjem obnovljivih energetskih izvora, a za koji se Muhamed bin Salman hvali da će generisati većinu električne energije NEOM-a.

Jedan od važnijih i najviše reklamiranih delova NEOM-a po planu saudijske vlasti je i takozvana “Linija” ( The Line).  Linija kao predloženi grad obuhvata jednu zgradu koja će se protezati na 170 km, uz širinu samo 200 metara i sastoji se od visokih nebodera u ogledalu i do 500 metara visine. Stanovnici ovog gada bi trebalo da koriste brzi voz između dva kraja grada na svakih 20 minuta, tako da za 5 minuta mogu da budu na svakom kraju grada. Takav grad u blizini Crvenog mora bi se prostirao na 34 kvadratna kilometra sa kapacitetom da primi 9 miliona ljudi. Ono što bi za ovaj grad bilo zanimljivo sem samog netipičnog oblika, je što ne bi imao automobile, ulice i ne bi emitovao štetne gasove, jer bi se uz sve ostalo oslanjao na stoprocentno obnovljive izvore energije.

Naravno, centralno pitanje koje se postavlja je da li su ovi planovi realni i koliko je moguće izvesti sve ove projekte i ciljeve, prvenstveno u sferi navedene urbane infrasturkture.

Realističnost zelenih planova

Što se tiče generalnih postavljenih ciljeva oko smanjenja štetnih emisija sami procenti i udeo nisu previše visoki. Većina razvijenih država je postavila svoj cilj oko štetnih emisija i ugljenične neutralnosti za dekadu ranije. Ukoliko se analiziraju države identičnog bogatstva po glavi stanovnika, najčešće je ta ciljana granična godina postavljena kao 2050. 

Iako je u pitanju država koja je gigantski (i verovatno ključni) proizvođač fosilnih goriva, takođe je i država kojoj klimatski uslovi omogućavaju da takođe bude uspešna u prozivodnji električne energije kroz solarnu energiju i pomoću vetrogeneratora. U ovom momentu energetski miks Saudijske Arabije je sve samo ne održiv, jer je u 2021. po podacima Our World in Data ova država manje od 0,2% energije dobijala iz obnovljivih izvora, a praktično skoro 100% pomoću upotrebe nafte i gasa. 

Kada se radi konkretno o proizvodnji električne energije situacija je podjednako poražavajuća za državu ovog stepena bogatstva. U ovom momentu Saudijska Arabija sve više električne energije dobija iz gasa, a sve manje iz nafte. Taj odnos gasa i nafte trenutno je 60% naspram 40% u ovoj državi, dok je 2015. bio obrnut. Međutim, za prethodnih 40 godina udeo solarne energije je porastao sa 0% na oko 0,2% u 2021. U isto vreme ova država je rangirana kao jedna od 10 sa najvećim potencijalom za upotrebu solarne energije, a sa druge strane i kao jedna od 20 najvećih potrošača električne energije u svetu, a koju dobija iz već spomenutih prljavih izvora.

Iz tog razloga zelena tranzicija u ovoj državi će ići veoma sporo, jer je veoma malo do sada urađeno da se ozbiljniji ciljevi uopšte postave. Nivo investicija u solarnu energiju i vetrogeneratore bi morao da se hitno poveća da bi Saudijska Arabija kroz par decenija došla do nivoa upotrebe obnovljivih izvora koje trenutno ima Nemačka, a koja opet u ogromnom procentu zavisi i dan danas od fosilnih goriva. To naravno stavlja veliko pitanje oko realističnosti NEOM-a i Linije, a naročito nultih emisija i ugljenične neutralnosti grada koji bi trebalo da u deklarisanom planu ima 9 miliona stanovnika.

Finansijski izazovi su najveća prepreka za mega projekte kao što su NEOM i The Line. Istraživanja pokazuju da Saudijska Arabija nije uspela da postigne mnogo uspeha u privlačenju finansijskih sredstava i investicija stranih vlada i kompanija. Iako je prvobitni plan bio da se NEOM završi do 2030. sa dodeljenih 500 milijardi dolara, neki izveštaji tvrde da grad možda neće biti završen do 2050. godine, što će verovatno značajno povećati troškove. Iz tog razloga, predviđa se da će ceo projekat, uključujući The Line, koštati Kraljevstvo 1000 milijardi dolara po tvrdnjama Financial Times-a. U ovom trenutuku projekat prvenstveno finansira državni suvereni fond, a velikih međunarodnih partnera trenutno nema uprkos veoma uglađenoj PR kampanji. Iz tog razloga se postavlja veliko pitanje i zelene tranzicije i giganskih zelenih gradova u ovoj državi kao realističnog cilja ne samo do 2030, nego do čak 2060.

Saudijska Arabija kao “ekološka država”

U prethodnim decenijama Saudijska Arabija je bila sve samo ne prvak u ekologiji. Kao motor dosadašnjeg i domaćeg i međunarodnog zagađenja, jedna je od država koja je najviše doprinela klimatskim promenama. Na osnovu ambicioznosti i realističosti aktulnih planova i retorike naslednika trona, Muhameda bin Salmana, ne deluje da će se to značajno promeniti. Iako se ova država postepeno pomera ka većoj ekološkoj svesti i odgovornijim zelenim politikama, to je sporije od ostatka sveta i tek toliko da razlika ne bude (previše) ekstremna. 

To je naravno veoma neobično kada se radi o državi kojoj klimatske promene mogu biti jedna od nekoliko centralnih egzistencijalnih pretnji. Međutim, deluje da Saudijska Arabija ima nešto drugačije ambicije od većine najrazvijenijih država. Uprkos tome što se trudi da koliko toliko smanji zavisnost od nafte, deluje da vlada u Rijadu ne želi da je se u potpunosti odrekne. Može se reći da vladajuća saudijska dinastija vidi da nafta nema predugu budućnost kao proizvod za prodaju, ali da kada ta budućnost dođe da Saudijska Arabija bude država koja će prodati onu poslednju kap nafte. Sa trenutnom tehnologijom, rezervama, pozicijom na tržištu i načinom proizvodnje vlada u Rijadu ima najbolju poziciju da to i postigne u praksi. 

Iz navedenih razloga državnu saudijsku PR kampanju oko buduće čistije budućnosti ove države kroz primenu savremene tehnologije, obnovljivih izvora energije i održivog razvoja bi trebalo gledati baš kao to što jeste, lepu PR kampanju. U praksi ova država ne radi značajno da bude “ekološka država”, a evidetno da to i ne vidi kao svoj cilj.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap