Da li je Saudijski eko-grad od 500 milijardi $ previše dobar da bi bio istinit

Da li je Saudijski eko-grad od 500 milijardi $ previše dobar da bi bio istinit
Foto: Neom / YouTube

Neom, „giga-projekat“ deo je vizije prestolonaslednika o zelenijoj Saudijskoj Arabiji.

Plaže koje svetle u mraku. Milijarde drveća zasađene u zemlji kojom dominira pustinja. Levitirajući vozovi. Lažni mesec. Grad bez automobila i ugljenika izgrađen u pravoj liniji dužine preko 160 kilometara u pustinji. Ovo su neki od planova za Neom – futuristički eko-grad koji je deo okosnice Saudijske Arabije da postane zelena, piše BBC.

Ali da li je sve previše dobro da bi bilo istinito?

Neom tvrdi da je „nacrt za sutra u kojem čovečanstvo napreduje bez kompromisa po zdravlje planete“. Reč je o projektu vrednom 500 milijardi dolara. Deo je plana Saudijske Arabije „Vision 2030“ da se zemlja odvikne od naftne industrije koja ju je učinila bogatom.

Pokrivajući ukupnu površinu od preko 26.500 kvadratnih kilometara – veću od Kuvajta ili Izraela – Neom će, tvrde programeri, postojati u potpunosti izvan granica sadašnjeg saudijskog pravosudnog sistema, vođenog autonomnim pravnim sistemom.

The Line

Ali Šihabi, bivši bankar koji je sada u Neomovom savetodavnom odboru, kaže da će mega-teritorija uključivati 170 km (105 metara) dug grad, nazvan The Line, koji će ići pravolinijski kroz pustinju.

Ako to zvuči malo verovatno, Šihabi objašnjava da će se The Line graditi u fazama, blok po blok.

„Ljudi kažu da je ovo neki ludi projekat koji će koštati gazilione, ali će se graditi modul po modul, na način koji zadovoljava potražnju“, kaže on.

Slično kao i „superblokovi“ u Barseloni bez saobraćaja, on objašnjava da će svaki trg biti samoodrživ i sadržati sadržaje kao što su prodavnice i škole, tako da će sve što ljudima treba biti udaljeno pet minuta hoda ili biciklom.

Kada se završi, putovanje duž linije će se odvijati preko hiperbrzih vozova, a najduže putovanje trajaće „nikada više od 20 minuta“, tvrde programeri.

Štaviše, Neom će biti dom Oksagona, grada koji pluta na vodi u dužini od 7 km – što ga čini najvećom plutajućom strukturom na svetu. Izvršni direktor Neoma Nadmi al-Nasr rekao je da će lučki grad „poželeti dobrodošlicu svojim prvim proizvodnim zakupcima početkom 2022. godine“.

Dalje uz obalu Crvenog mora od ovog „industrijskog čvorišta“, Neom je najavio planove za najveći projekat obnove koralnog grebena na svetu. Na njegovom sajtu, koji ponekad zvuči kao nešto iz naučnofantastičnog romana, stoji da će prva faza megateritorije biti završena do 2025. godine.

Vizija nasuprot realnosti

To je vizija. Realnost je, za sada, skromnija.

Satelitski snimak trenutno pokazuje da je u pustinji izgrađen jedan trg. Pored nizova kuća, ima dva bazena i fudbalsko igralište. Ali Šihabi kaže da je ovo kamp za osoblje Neoma, međutim BBC nije mogao da potvrdi ove tvrdnje.

Ali koliko je izvodljivo izgraditi najsavremeniji grad koji ispunjava svoje zelene akreditive usred pustinje?

Dr Manal Šehabi, stručnjak za energetiku sa Univerziteta u Oksfordu, kaže da kada se procenjuje koliko Neom može biti održiv, treba uzeti u obzir mnoge stvari. Da li će se hrana proizvoditi lokalno u sistemu koji ne koristi preveliku količinu resursa ili će se oslanjati na uvoz hrane iz inostranstva?

Na sajtu se tvrdi da će Neom postati „najveći samoodrživi grad na svetu“. Ona postavlja viziju za vertikalnu poljoprivredu i staklenike – revolucionarnu za zemlju koja trenutno uvozi oko 80% svoje hrane. Postoje pitanja o tome da li se to može učiniti održivo.

Kritičari optužuju saudijskog prestolonaslednika Mohameda Bin Salmana, pokretačku snagu Neoma, za zelenaštvo – dajući velika obećanja o životnoj sredini kako bi odvratila pažnju od stvarnosti.

„Giga-projekat“ je deo vizije prestolonaslednika o zelenijoj Saudijskoj Arabiji. Nedelju dana pre pregovora o klimatskim promenama COP26 on je takođe pokrenuo Saudijsku zelenu inicijativu, najavljujući cilj postizanja neto nulte emisije do 2060. godine.

To je u početku viđeno kao veliki korak napred u klimatskoj zajednici, ali nije izdržalo ispitivanje, kaže dr Džoana Depledž, ekspert za međunarodne pregovore o klimatskim promenama sa Univerziteta u Kembridžu. Ona ističe da da bi se zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa, globalna proizvodnja nafte treba da padne za otprilike 5% godišnje od sada do 2030.

Zelena obećanja, crna istina

Ipak, Saudijska Arabija je obećala da će povećati proizvodnju nafte samo nekoliko nedelja nakon što je dala zelena obećanja za ovogodišnju klimatsku konferenciju COP26. Ministar energetike princ Abdulaziz bin Salman je navodno rekao da Saudijci neće prestati da pumpaju: „Mi ćemo i dalje biti poslednji čovek koji će ostati i svaki molekul ugljovodonika će izaći“.

„Mislim da je zaista šokantno da Saudijska Arabija i dalje misli da može da nastavi da eksploatiše i vadi naftu u ovom trenutnom kontekstu“, kaže dr Depledž.

Emisije neke zemlje potiču od goriva koje sagoreva, a ne goriva koje proizvodi. Dakle, ako zemlja poput Saudijske Arabije proizvodi milione barela godišnje i šalje ih u inostranstvo u druge zemlje, kraljevstvo ne mora da ih broji.

Čak i na domaćem planu, Saudijska Arabija ima dug put – iako njen najnoviji cilj ima za cilj da se 50% električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora do 2030. godine, samo oko 0,1% električne energije je proizvedeno na ovaj način u 2019.

‘Kreativno razmišljanje’

Branioci Neoma kažu da je neophodno početi iznova i izgraditi pametan, održiv grad koji se napaja vetrom i solarnom energijom, sa vodom koju obezbeđuju postrojenja za desalinizaciju bez ugljenika.

„Saudijskoj Arabiji je potrebno malo kreativnog razmišljanja, jer Bliskom istoku ponestaje vode“, kaže Ali Šihabi iz Neomovog savetodavnog odbora.

Saudijska Arabija je sušna zemlja i otprilike polovina njene vode se proizvodi u postrojenjima za desalinizaciju – industrijskim postrojenjima koja oduzimaju so iz vode – pogonjena fosilnim gorivima. To je skup proces i nusproizvod, rastvor slane vode i toksičnih hemikalija, odlaže se nazad u more, sa štetnim posledicama po morski ekosistem.

Foto: Neom / YouTube

Neomov proces desalinizacije će biti podstaknut obnovljivom energijom, a slana voda će se, umesto da bude bačena nazad u more, koristiti kao industrijska sirovina. Postoji samo jedan problem – korišćenje obnovljivih izvora energije sa postrojenjima za desalinizaciju nikada nije bilo uspešno.

Šihabi priznaje da je Neom „pilot eksperimentalni projekat – ali ako možemo da rešimo problem vode na Bliskom istoku, ako samo ovaj projekat funkcioniše, sve što je Neom uradio je vredno truda“.

Ali stručnjaci za klimu zabrinuti su da oslanjanje na neproverene tehnologije može biti oblik odlaganja klime, što može ometati značajnu akciju protiv efekata klimatskih promena. Ponekad se opisuje kao „tehnološki optimizam“.

Za koga je Neom?

I postoje velika pitanja o tome kome je Neom namenjen.

Pust teren između obale Crvenog mora i planinske jordanske granice možda je izgledao kao savršeno prazno platno za izgradnju mini-države. Međutim, tamo već žive ljudi – pripadnici drevnog i tradicionalno nomadskog beduinskog plemena Huvaitat. Projekat obećava otvaranje radnih mesta i generisanje bogatstva u ovom nerazvijenom regionu, ali do sada lokalno stanovništvo nije videlo nikakve koristi.

Borci za ljudska prava kažu da su dva grada očišćena i 20.000 pripadnika Huvajtata nasilno uklonjeno, bez adekvatne nadoknade, kako bi se izgradio megagrad. „Napori da se nasilno raseljava domorodačko stanovništvo su oni koji krše svaku normu i pravilo međunarodnog zakona o ljudskim pravima“, kaže Sara Lea Vitson, izvršna direktorka Demokratije za arapski svet sada.

Portparol saudijske ambasade u Vašingtonu, Fahad Nazer, osporava navode o prinudnom uklanjanju Huvajtata, iako nije osporio ubistvo gospodina Al Huvajtija, odbacujući to kao „manji incident“.

Turisti i bogati

Neomovi uglađeni napori u odnosima s javnošću – deo napora da se privuku turisti da diversifikuju saudijsku ekonomiju – takođe su ga otvorili kritikama. Blistavi promotivni video snimci pokazuju sav sjaj i glamur kosmopolitskog grada sa sopstvenim zakonima i bezbednosnim snagama, teritorije nezavisne od stare garde koja vlada Saudijskom Arabijom.

Ali kritičari kažu da će projekat uglavnom biti namenjen veoma bogatim. Palate su navodno izgrađene za kraljevsku porodicu. Satelitski snimci pokazuju heliodrom i teren za golf među prvim građevinskim projektima.

Ali Šihabi tvrdi da će u gradu biti smešteni svi „od radnika do milijardera“, iako priznaje da se tako ne doživljava.

„Mislim da je problem sa Neomom u tome što nije uspeo u svojoj komunikacijskoj strategiji“, kaže on. „Ljudi misle da je to samo igračka bogataša.

Težak izbor

„Početak ovog puta ka zelenijoj budućnosti nije bio lak, ali ne izbegavamo teške izbore“, rekao je Mohamed bin Salman. „Odbacujemo lažni izbor između očuvanja privrede i zaštite životne sredine.

Neom je očigledno deo ove vizije. Ali do sada Saudijci izbegavaju najteži izbor od svih – udaljavaju se od proizvodnje fosilnih goriva.

Zatvaranje slavina će biti teško, kaže Manal Šehabi, stručnjak za energetiku Univerziteta Oksford.

„Mislim da bi bilo veoma teško iz ekonomske perspektive očekivati da bilo koja zemlja koja toliko zavisi od nafte i gasa odjednom prestane da ih koristi i prestane da eksploatiše resurse koje ima.

Saudijci kažu da odgovaraju na svetske energetske potrebe. „Realnost je da potražnja za ugljovodonicima širom sveta i dalje postoji“, kaže portparol saudijske ambasade Fahad Nazer.

Iza kulisa, Saudijci i druge zemlje zavisne od fosilnih goriva dosledno su pokušavale da smanje jezik oko međunarodnih klimatskih obaveza, kaže dr Depledž.

Ovo se nastavilo na COP26. „Saudijska Arabija je intervenisala zaista prilično intenzivno pokušavajući da ukaže na neizvesnosti, troškove, prirodne uticaje, da umanji hitnost problema klimatskih promena“, kaže dr Depledž, koji je pomno pratio pregovore u Glazgovu.

„Ovo je vrsta retorike i jezika koji Saudijska Arabija promoviše od samog početka pregovora o klimatskim promenama.

Ali Fahad Nazer, portparol vlade, negira navode o zelenašenju i insistira da Saudijska Arabija ide ka zelenoj budućnosti.

I mada ostaju pitanja o tome da li će Neom ispuniti svoja obećanja, Ali Šihabi nas poziva da rezervišemo stan na The Line-u, „pre nego što to učini bilo ko drugi“.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap