Zelena tranzicija i električni automobili: Prilike i prepreke

Zelena tranzicija i električni automobili: Prilike i prepreke
Foto: Jenny Ueberberg, Unsplash

Od Sjedinjenih Američkih Država, preko Ujedinjnog Kraljevstva do Nemačke, električna vozila u nacionalnim strategijama imaju važno mesto.

Kada se analizira skoro svaki plan za zelenu tranziciju ili smanjenje štetnih emisija gotovo svake vlade u svetu, mogu se primeiti određene sličnosti. Osim izbacivanja ili ograničavanja upotrebe uglja, najveći broj ovih planova predviđa postavljene ciljeve ili konkretne podsticaje za upotrebu električnih vozila. Od Sjedinjenih Američkih Država, preko Ujedinjnog Kraljevstva do Nemačke, električna vozila u nacionalnim strategijama imaju važno mesto. 

U određenim strategijama poput američke, definisan je njihov udeo u novim prodatim automobilima do 2030. U drugim strategijama, poput nemačkog plana za klimu, predviđen je konkretan broj električnih vozila koja bi trebalo da se nađu na putevima širom ove države, takođe do 2030. Autoindustrije širom sveta se prilagođavaju ovom trendu, te verovatno sve ćešće i sami možete da vidite reklame za hibride ili vozila koja idu u potpunosti pomoću električne energije. 

Sve ukazuje da su električni automobili budućnost i da će bez nekih većih prepreka zameniti vozila koja troše fosilna goriva i na taj način zagađuju okruženje. Vlade menjaju svoje politike u korist električnih vozila i na štetu ostalih prevoznih sredstava, privatni sektor se adaptira ovom tipu proizvodnje, a potrošačko interesovanje za ovim tipom prevoznih sredstava raste. Međutim, put do široke upotrebe električnih automobila neće biti tako lak kao što deluje, iako će biti značajno lakši od drugih reformi u sferi ekologije. Neke pogodnosti električnih vozila su već danas vidljive, ali su vidljive i prepreke za njihovu dodatnu upotrebu.

Široka upotreba električnih automobila

Tokom kampanje za nemačke parlamentarne izbore 2017. lider nemačkih liberala, Kristijan Lindner, govorio je u svojim nastupima da nemačka autoindustrija mora da se menja. Kao jedna od važnijih industrija u ovoj državi, koja u proseku godišnje od prodaje zaradi oko 400 milijardi evra, iz ugla ovog političara značajno je zaostajala. Kristijan Lindner tada je govorio o proizvodnji električnih vozila i samovozećih automobila, u kojima je Nemačka tada bila značajno iza u odnosu na druge svetske gigante.

Iako je kada je došao na vlast isti političar bio rezervisaniji prema zabranama u odnosu na vozila sa unutrašnjim sagorevanjem u korist električnih vozila, njegov instikt o promenama na tržištu je tada bio tačan. Danas nemačka autoindustrija proizvodi preko 30 modela električnih automobila, a na nemačkim putevima se nalazi preko jednog miliona vozila ove vrste (blizu 3% svih vozila). U Sjedinjenim Američkim državama taj broj je skoro duplo veći nego u Nemačkoj (najveći broj u Kaliforniji), u Ujedinjenom Kraljevstvu se njihov broj rapidno povećava u poslednjim godinama, dok je u Kini njihov broj prešao 3 miliona.



Iz ugla brojnih aktera važnih za smanjenje štetnih emisija, upotreba električnih vozila ima logike. Sama vozila ne zagađuju direktno poput vozila koja koriste fosilna goriva. Trenutno u svetu između 1/5 i ¼ štetnih emisija CO2 dolazi iz sektora transporta, a automobili i kamioni čine čak 75% tih štetnih emisija (u ostale spadaju pomorski transport i avioni). Podsticaji za široku upotrebu električnih automobila predstavljaju lakši način da vlade redukuju deo štetnih emisija svojih država. Osim promene zakonskog okvira, vladine politike i programa subvencija, većinski trošak snose sami potrošači, koji bi svakako kupovali prevozna sredstva, jer su im potrebna. 

Kroz vladinu politiku smanjivanja manevarskog prostora za proizvodnju i upotrebu vozila za različitim motorima koji koriste fosilna goriva, a davanje podsticaja za električna vozila, suptilno se za potrošače inženjeriše nova i čistija ponuda prevoznih sredstava. Iako pre 15 i više godina električna vozila nisu bila naročito konkurentna, promenom politika vlada, dostizanja ekonomije obima same industrije i sve boljom cenovnom konkurentnošću, danas su električna vozila sve izvesniji pobednik na budućem tržištu. To i različite vlade u svojim programima za ekološku tranziciju konkretno i priznaju.

Politike vlada prema električnim automobilima

Ekološki planovi koje su donele različite vlade u svetu u prethodnih nekoliko godina, mogu se i interpretirati i kao velika objava rata tradicionalnim vozilima na fosilna goriva. Prostor za njihovu upotrebu i proizvodnju biće sve manji, sa velikom prednošću koja će se davati električnim vozilima i železničkom saobraćaju. Kao i po običaju, najviše standarde u ovoj sferi nametnuće Evropska unija i njene države članice, a ostatak sveta će se postepeno uklapati u odnosu na njih.

Plan nove nemačke vlade u ovoj sferi ima prilično velike ambicije i podrazumeva da se do 2030. se na nemačkim putevima nađe čak 15 000 000 električnih vozila sa baterijom. Kao država u kojoj 1/5 štetnih emisija proizvede saobraćaj, insistiranje na ovoj promeni ima utemljenje i ovakva promena u transportu bi brzo dala efekte u sferi direktnih emisija iz transporta. Nemačka vlada je opredelila preko milijardu evra za grantove prilikom kupovine električnih vozila i hibrida u iznosu od oko 5% vrednosti novih vozila. Takođe, nekoliko stotina miliona evra je usmereno ka adaptiranju infrastrukture za budući električni vozni park, prvenstveno za različite vrste punjača za automobile. 

S obzirom da je najveći broj zabeleženih registrovanih automobila u Nemačkoj bio oko 48 miliona, uz veće investiranje u železnicu (uključujući i njenu elektrifikaciju) i masovnu upotrebu električnih automobila, do 2030. slika nemačkog transporta bi mogla da izgleda značajno drugačije. Čak i pre navedenih promena, udeo električnih automobila u ukupnoj prodaji putničkih automobila u Nemačkoj tokom 2021. je bio čak 28%. Tokom prošle godine Nemci su kupili preko 300 000 vozila ove vrste, pet godina ranije taj broj je bio 25 000, a deset godina ranije taj broj je bio malo iznad 2000. Može se reći da se revolucija sa električnim automobilima u ovoj državi uveliko dešava, a vlada je kroz svoju novu politiku samo dodatno ubrzala ovaj proces.

Na drugoj strani Atlantika, u Vašingtonu, mogu se primetiti slični procesi na delu. Čak i kada se izuzme Vašington, brojne savezne države, bilo republikanske ili demokratske, takođe imaju jasne politike oko proširenja upotrebe električnih vozila. Početkom maja ove godine, američki predsednik Džo Bajden doneo je novi plan koji se tiče uvećavanja proizvodnje i upotrebe električnih vozila u vrednosti od preko 3 milijarde američkih dolara. 



Plan američkog predsednika prvenstveno je usmeren na povećanje kapaciteta proizvodnje električnih litijumskih baterija, s obzirom da će po predviđanjima u Americi potražnja za njima porasti od 20 do 30 puta u narednim dekadama, jer bez njih ni nema električnih vozila. Jedan deo plana obuhvata i dodatnih 60 miliona dolara za recikliranje upotrebljenih baterija, kao i politiku da svih 650 000 vozila u vlasništvu saveznih organa do 2035. budu na struju. Takođe, kada se pogleda najmerljiviji cilj koji je administracija Džoa Bajdena do sada postavila oko upotrebe električnih vozila, radi se o nameri da 2030. čak polovina vozila koja se prodaju budu električna.

Kao i u slučaju Nemačke, potrošači se sve više opredeljuju za kupovinu hibrida i električnih automobila širom Amerike i pre navedenih koraka Džoa Bajdena. S obzirom da se radi o državi gde upotreba automobila ima među građanima veću važnost nego u Evropi, taj trend je dodatno važan za praćenje kada se previđa budući rast ove industrije. Prodaja automobila ove vrste tokom prethodne godine iznosila je nešto više od 600 000 vozila, odnosno 83% više nego 2018, koja je do tada bila rekordna godina. Iako trenutni njihov broj u Americi predstavlja tek nekoliko procenata ukupnih vozila na drumovima, u anketama čak 1 od 4 potrošača razmatra kupovinu električnog automobila i taj procenat dosta liči na trenutni udeo automobila na struju u prodaji svih vozila u Nemačkoj. 

U većini najrazvijenijih ekonomija sveta mogu se primetiti slični trendovi i skok potražnje, kao i nove politike vlada. Ipak, ni ova tranzicija ne ide toliko lako kako deluje i pojedine barijere za bržu ekspanziju bi trebalo razmotriti prilikom analize.

Prepreke za električna vozila u budućnosti

Kada se pogledaju trenutne projekcije buduće potražnje za električnim vozilima, slika može delovati vrlo optimistično. Po procenama Bloomberg New Energy Finance (BNEF) prodaja i potražnja za ovim tipom prevoznih sredstava će već 2030. izgledati značajno drugačije. Navedene projekcije govore da će prodaja električnih vozila već 2025. biti 10 miliona, a pet godina nakon navedene godine čak skoro tri puta veća (28 miliona automobila). Za 2040. predviđa se da će biti godina kada će preko pola svih prodatih automobila u svetu (57%) biti na električni pogon. 

Međutim, da bi se takve promene u globalnom saobraćaju ostavrile potrebno je da se ostvari nekoliko važnih preduslova. Jedan od njih svakako je uvećanje globalne prozivodnje baterija i mikročipova potrebnih za automobile. Kada se radi o baterijama, mahom se za električna vozila koriste litijumske baterije, a trenutna ponuda litijuma na svetskom tržištu ne uklapa se u trenutnu potražnju za njim. Osim litijuma, za proizvodnju električnih automobila potrebni su dodatni retki minerali, koji se većinski nalaze u Aziji. 

Foto: Kumpan ElectricUnsplash

U periodu kada su gotovo sva vozila koristila kao svoj pogon fosilna goriva, države Bliskog Istoka su sa svojom naftom imale ključnu reč i to se videlo tokom naftnog šoka 1970-ih. Ukoliko se kao istinita uzme teza da su električni automobili budućnost, u ovom trenutku Kina kontroliše oko 80% poznatih rezervi ovih ključnih retkih minerala potrebnih za njihovu masovnu prozivodnju. Ukoliko se nastave političke tenzije između Zapada i Kine, globalni lanci snabdevanja mogu naići na velike probleme i proizvodnja električnih automobila može biti u problemu. Sa jedne strane, zapadne države mogu osetiti nedostatak kineskih retkih minerala i resursa potrebnih za proizvodnju ovog tipa vozila. Sa druge strane, Kina je gotovo u potpunosti zavisna od SAD-a i američkih azijskih saveznika u odnosu na sofisticirane mikročipove, bez kojih ne može proizvesti niti jedan električni automobil ili avion bilo koje vrste. 

Hipotetička kineska invazija na Tajvan, o kojoj se periodično govori, takođe može izazvati globalnu paralizu proizvodnje svih automobila, pa i električnih. Tajvanska kompanija za mikročipove TSMC trenutno sama snabdeva svet sa preko 50% svih naprednih mikročipova, bez kojih je nemoguće napraviti ni savremeni mobilni telefon, a kamoli novi Tesla električni model automobila. Trenutni razvoj političkih odnosa u svetu ne ide u prilog stabilnog snabdevanja celog sveta svim potrebnim materijalima da bi se navedeni projektovani brojevi vozila na struju ostvarili u realnosti.

Na drugoj strani, čak i da ne bude prepreka u proizvodnji električnih vozila i politička neslaganja na liniji Peking-Vašington budu hipotetički izglađena, ovakva promena u saobraćaju podrazumeva još jedan preduslov. Taj preduslov je promena strukture proizvodnje električne energije u svim državama koje planiraju uvećanu upotrebu vozila koja će biti bazirana na ovoj vrsti pogona. Ukoliko je cilj upotrebe električnih vozila da se umanji zagađenje i štetne emisije koje proizvode automobili koji sagorevaju fosilna goriva, onda je potrebno da električna energija koju ona troše dolazi iz obnovljivih izvora. Ukoliko bi se električna energija koja se koristi za njihov pogon u datim državama proizvodila iz fosilnih goriva (naročito uglja), štetne emisije se ne bi značajno smanjivale, samo bi bile drugačije. Iz tog razloga, politika podsticaja za upotrebu električnih automobila ne može biti zamena za sporu zelenu tranziciju u energetskom sektoru, već može biti samo adekvatna dopuna tog procesa, koji mora biti uspešan. U suprotnom, efekti takve promene u strukturi vozila u saobraćaju, imala bi tek ograničene efekte.

Budućnost električnih vozila

Kada se tokom 1980-ih u Americi govorilo o električnim automobilima, glavni sentiment u javnosti bio je skepticizam prema ovoj pojavi. Uvreženo mišljenje bilo je da bi  takvi automobili bili manje kvalitetni, bez sposobnosti da se kreću dovoljno brzo i pouzdano, kao i da je pitanje da li bi postojalo tržište za njih. Vreme je pokazalo da tadašnji skeptici nisu dobro predvideli budućnost i da su tehnički izazovi u značajnom delu savladani, a da tržište i potražnja svakako postoje danas. Trenutna procenjena vrednost ovog tržišta je preko 100 milijardi dolara i gotovo sigurno će se do kraja dekade uvećati tri do četiri puta.

Iako postoje spomenute prepreke za laku ekspanziju upotrebe ovih vozila u svetu, a pogoršanje političkih odnosa između Kine i Sjedinjenih Američkih Država može biti devastirajuće po ovu industriju, ona ipak ima dobre šanse da uspe. Autoindustrija se uspešno prilagođava ovom novom trendu na tržištu, a potrošači ih sve više traže i kupuju, a vlade su spremne da prokrče put ovom proizvodu kroz svoje zakone i uredbe.

Ukoliko se pogledaju ostali koraci potrebni da se postigne ugljenična neutralnost na nivou celog sveta, promena vozila u saobraćaju ka električnim modelima predstavlja nešto lakši potez. U pitanju nije mera koja je nepopularna, iako sami građani direktno snose trošak njenog sprovođenja. Vladama je dovoljno nešto pasivnije angažovanje, za razliku od promena u proizvodnji električne energije. Autoindustriji jeste izazov da se u potpunosti adaptira na ove promene, ali i promene se dešavaju dovoljno sporo i postoji jasna perspektiva dobre zarade od prodaje. Iz navedenih razloga, za električna vozila se može reći da imaju budućnost i da je ona objektivno zaslužena. Sa kojom brzinom će ta budućnost doći, zavisiće dosta od međunarodnih političkih trendova. U ovom momentu, oni još idu u korist ove industrije i njenog razvoja.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap