Ispod površine naše planete leži bojno polje koje ne uključuje vojnike, tenkove ili projektile, ali je ključno za budućnost globalne nadmoći neke od velikih sila.
Ovaj sukob se ne odnosi na teritorijalna osvajanja ili ideološku dominaciju, već se radi o nečemu mnogo manjem, ali nemerljivo vrednom: retkim elementima.
Ovi opskurni elementi, sa imenima kao što su neodimijum, disprozijum i terbijum, su ključni gradivni elementi tehnološke revolucije 21. veka, koji napajaju sve, od pametnih telefona i električnih vozila do naprednih vojnih sistema. U srcu ove moderne zlatne groznice leži žestoko takmičenje između dve svetske supersile, Kine i Sjedinjenih Država.
Kina se decenijama tiho pozicionirala kao dominantan igrač u industriji retkih elemenata, kontrolišući zapanjujuće veliki procenat svetske ponude. Ovaj monopol je dao Pekingu značajnu moć nad globalnim lancima snabdevanja, što je činjenica koja nije prošla nezapaženo u Vašingtonu. Kako tenzije rastu, a i ulozi, Sjedinjene Države su podstaknute na akciju, nastojeći da razbiju kinesku stegu i obezbede sopstvene izvore ovih kritičnih materijala.
Konkurencija oko retkih elemenata je više od samo ekonomskog spora, već je to strateška šahovska partija sa dalekosežnim implikacijama na nacionalnu bezbednost, tehnološku nezavisnost i budućnost čiste energije. Dok se obe države utrkuju da obezbede svoju tehnološku budućnost, postavlja se pitanje: mogu li Sjedinjene Države da sustignu Peking ili će Kina nastaviti da dominira ovom ključnom arenom? Nova gigantska otrkića retkih elemenata zemlje u američkom Vajomingu potencijalno menjaju odnos snaga. Zato se postavlja pitanje ko će u narednim decenijama biti dominatna sila u ovoj oblasti.
Zašto su retki elementi bitni
Retki elementi zemlje (Rare Earth Elements – REE) su grupa od sedamnaest elemenata koji, iako zapravo nisu retki u smislu njihovog obilja u zemljinoj kori, retko se nalaze u ekonomski upotrebljivim koncentracijama, što njihovo rudarenje, ekstrakciju i rafiniranje čini komplikovanim i skupim. Ovi elementi su ključni za globalnu ekonomiju, podupirući širok spektar visokotehnoloških primena i zelenih tehnologija. Na primer, neodimijum i disprozijum su ključne komponente trajnih magneta koji se koriste u vetroturbinama i motorima električnih vozila, efikasno pokrećući sektor obnovljive energije. Evropijum i terbijum su, s druge strane, od vitalnog značaja za upotrebu u fluorescentnom i LED osvetljenju, kao i u kolor ekranima pametnih telefona i televizora, obuhvatajući širok opseg REE u povećanju energetske efikasnosti i širenju digitalne tehnologije.
Ekonomski značaj REE ne može se negirati, a očekuje se da će globalno tržište za njih značajno porasti. Od novijih procena u aprilu 2023. godine, tržište retkih elemenata bilo je procenjeno na preko 5 milijardi dolara godišnje i predviđalo se da će dostići više od 9,6 milijardi dolara do 2025. godine, što odražava njihovu ključnu ulogu u nizu industrija koje se brzo razvijaju.
Ovaj porast je u velikoj meri vođen sve većom potražnjom za električnim vozilima, tehnologijama obnovljivih izvora energije i naprednim odbrambenim sistemima, koji se svi oslanjaju na jedinstvena svojstva REE za poboljšanje performansi koje je teško, ako ne i nemoguće, postići alternativnim materijalima.
Međutim, koncentracija proizvodnje i prerade REE u Kini, koja čini natpolovični udeo globalne ponude, ima značajne političke implikacije. Kineska dominacija u sektoru REE izazvala je zabrinutost među drugim nacijama, posebno imajući u vidu strateški značaj ovih elemenata.
Poslednjih godina, geopolitičke tenzije su ogolile ranjivost lanaca snabdevanja sa REE, sa potencijalom Kine da primeni ograničenja izvoza ili kvote na REE kao polugu u međunarodnim sporovima.
Ovaj scenario se prvi put odigrao 2010. godine kada je Kina privremeno prekinula izvoz retkih elemenata u Japan usred teritorijalnog spora, što je izazvalo šok na globalnim tržištima i podstaklo zemlje da ponovo procene svoju zavisnost od kineskih retkih elemenata.
Kao odgovor na ove vidljive ranjivosti, zemlje poput Sjedinjenih Država, Australije i članica Evropske unije pokrenule su napore da diversifikuju svoje izvore retkih zemljanih elemenata i investiraju u alternativne tehnologije. SAD su, na primer, identifikovale REE kao kritične minerale i preduzele su korake da ojačaju domaću proizvodnju i kapacitete za preradu. Štaviše, formirala se međunarodna saradnja kako bi se obezbedili stabilni, održivi i etički lanci snabdevanja za ove neophodne materijale. Ovi potezi naglašavaju stratešku dimenziju ovih elemenata, jer države nastoje da uravnoteže ekonomsku isplativost sa zabrinutostima za nacionalnu bezbednost, obezbeđujući da se njihov pristup ovim kritičnim resursima ne koristi kao geopolitička moneta za pregovaranje.
Takmičenje Kine i SAD-a
Pre par nedelja, svetsku rudarsku zajednicu iznenadila je vest o velikom otkriću u američkoj državi Vajoming. Iako se radi o saveznoj državi koja ima stanovnika kao Crna Gora, zahvaljujući svojom otkrivenim rezervama REE može postati strateški veoma važna. Američka kompanija „American Rare Earths“ otrkila je preko 2,3 milijarde metričkih tona ovih važnih minerala i njihova uspešna i obimna eksploatacija lansirala bi SAD na prvo mesto u svetu u ovoj oblasti. Poređenja radi, kineske rezerve ovih materijala iznose ispod 50 miliona metričkih tona, što bi ne samo relativno brzo smanjilo američku zavisnost od Kine u ovoj oblasti, već i postavilo Vašington na prvo mesto u svetu.
Čak 90 posto obrađenih minerala ove vrste u celom svetu dolazilo je iz Kine u 2023, a SAD uvoze 74 posto svoje potražnje iz ove konkretne zemlje. Međutim, Kina je nedavno objavila zabranu vađenja REE u decembru 2023. ne bi li stvorila pritisak na globalno tržište. Kina je nedavno postavila i oštra ograničenja na izvoz tehnologije za magnete retkih zemalja. Pre toga, ovaj niz zabrana Pekinga desio se nakon uvođenja izvoznih dozvola za materijale za proizvodnju čipova, poput galijuma i germanijuma u avgustu, nakon čega su usledili slični zakoni za nekoliko vrsta grafita od 1. decembra.
To su potezi koji bi mogli značajno da utiču na svetske lance snabdevanja i cene ovih elemenata na tržištu. Kinesko ograničenje na REE i tehnologiju za proizvodnju magneta retkih zemalja je proračunat potez koji bi trebalo da utiče na održavanje sopstvene hegemonije na ovom rastućem tržištu, a koji je proizvod postojećih tenzija sa zapadnim državama.
Navedene zabrane svakako imaju negativnog uticaja na zelenu tranziciju na Zapadu, jer su ove tehnologije najzavisnije od REE i njihove dostupnosti. Evropska unija je što se tiče svoje zelene tranzicije bila jedna od meta ovih kineskih mera.
Ipak, sve mere ograničenja imaju i ograničeno dejstvo kada se radi o vremenu i mogućnosti različitih država da pronađu alternative. Kada se radi o spomenutoj preradi, gde je Kina dominantna i prerađuje 89% svetskog neodimijuma ili praseodimijuma, ključnih elemenata za magnete električnih vozila, ipak se očekuje da će do 2028. pasti na 75%, prema konsultantskoj kući „Benchmark Mineral Intelligence“.
Čak i pre ovih novih američkih otkrića, zavisnost od Pekinga je smanjena na 74% između 2018. i 2021. godine, sa 80% tokom perioda od 2014. do 2017. godine. Japan, koji se oslanjao na Kinu za praktično sve svoje REE, uspeo je da pronađe alternativne dobavljače i smanjio je udeo svog uvoza iz Kine na 58% do 2018.
Ograničenja u promeni ravnoteže
Izazov globalne diverzifikacije vađenja i prerade REE iz Kine nije lak i ograničen je ekonomskim i geopolitičkim složenostima. Prvo, Kina je uspostavila dominantnu poziciju u ovoj industriji tokom nekoliko prethodnih decenija, profitirajući od značajnih državnih investicija, slabih ekoloških propisa i konkurentnih troškova rada. Ova dominacija nije samo u eksploataciji ovih elemenata, već je još važnija u fazama prerade i rafiniranja, gde kako je spomenuto Kina drži približno 80-90% globalnih kapaciteta.
Ukorenjena pozicija ove države je podržana sveobuhvatnim lancima snabdevanja i specijalizovanom stručnošću sa kojom se druge države bore da brzo ili ekonomično sustignu. Kao rezultat toga, čak i kada se minerali ove vrste kopaju na drugom mestu, oni se često šalju u Kinu na preradu, stvarajući usko grlo koje malo zemalja može zaobići bez značajnih ulaganja i vremena.
Još jedna značajna prepreka je uticaj na životnu sredinu povezan sa rudarstvom i preradom retkih elemenata. Ove aktivnosti su često bile štetne, dovode do kontaminacije tla i vode i zagađenja vazduha. Mnoge zapadne zemlje, sa strogim ekološkim propisima i visokim standardima rada, smatraju da je ekonomski neodrživo da se takmiče sa već jakom i manje regulisanom industrijom Kine. Briga oko životne sredine i troškovi u zemljama sa strožim propisima otežavaju razvoj konkurentnog sektora.
Ovo je odvratilo nove učesnike i usporilo napore za diversifikaciju, jer se države bore sa balansiranjem ekonomskih, ekoloških i zdravstvenih faktora u razvoju svojih sposobnosti eksploatacije REE.
Skandinavske države su ipak najdalje stigle kada se radi o mogućim održivijim pristupima rudarenju ovih minerala, naročito nakon velikih otkrića u poslednjim godinama. Ipak dosadašnji kvantitet eksploatacije bio je mali da bi bio ozbiljna konkurencija Kini. Takođe, pojedini neuspešni primeri diversifikacije srušili su entuzijazam mnogih država da ovo takođe probaju.
Na primer, rudnik „Mountain Pass“ u Kaliforniji, nekada vodeći svetski proizvođač retkih zemljanih elemenata, ilustruje poteškoće oživljavanja ili uspostavljanja konkurentne industrije REE van Kine.
Uprkos posedovanju značajnih rezervi, rudnik se borio sa ekološkim preprekama, regulatornim izazovima i pitanjima finansijske održivosti, da bi na kraju podneo zahtev za bankrot 2015. Ovaj neuspeh je ogolio poteškoće u nadmetanju sa uspostavljenim, isplativim kapacitetima Kine za preradu retkih elemenata, čak i sa značajnim rezervama.
Slično tome, napori u Australiji i Kanadi da se podstakne proizvodnja i prerada REE suočili su se sa preprekama. „Linas Corporation“, australijska kompanija, naišla je na protivljenje regulatora i zajednice zbog zabrinutosti u vezi sa upravljanjem radioaktivnim otpadom iz svojih postrojenja za preradu. Uprkos tome što je jedna od retkih kompanija koje posluju van Kine sa značajnim kapacitetima obrade, Linasovi izazovi ove vrste su pokazali globalnu prirodu prepreka za diversifikaciju, uključujući obezbeđivanje finansiranja, upravljanje ekološkim propisima i upravljanje geopolitičkim tenzijama.
Ovi primeri naglašavaju višestruke prepreke za diversifikaciju lanca snabdevanja ovim retkim elementima. Te prepreke su trenutno: ekološki propisi, protivljenje lokalne zajednice, finansijska ograničenja i obim postojeće kineske infrastrukture i kontrole tržišta. Ipak, u globalnoj konkurenciji, SAD imaju najveću šansu da prestignu ili pobede Kinu, prvenstveno zbog dobre kombinacije rezervi, tehnologije, finansijskih mogućnosti i ekonomije obima.
Gde je budućnost nadmetanja?
Takmičenje SAD i Kine u brojnim oblastima, od ekonomije i tehnologije do vojske i političkog uticaja u svetu, prirodno je dovelo i pitanje retkih elemenata zemlje u centar zbivanja. Jedan od glavnih razloga je što ovi minerali predstavljaju bitan gradivni element svake od prethodno navedenih trka. Iako je ova tema još od perioda vlasti Baraka Obame krenula da se pojavljuje kao važna, danas sa obostranom trgovinskom eskalacijom češće dolazi u centar zbivanja. Osim SAD-a niti jedna druga država u svetu nema šanse da sruši monopol Kine u ovoj oblasti, koji je mnogo jači nego što bi pomislili posmatrači laici.
Strategija SAD-a nikada nije bila čisto izolacionistička, nego obuhvata jačanje kapaciteta domaće proizvodnje i uspostavljanje međunarodnih partnerstava kako bi se obezbedio otporniji lanac snabdevanja. Inicijative kao što je finansiranje od strane Ministarstva odbrane za postrojenja za preradu retkih elemenata i saradnja sa zemljama poput Australije i Kanade signaliziraju višestruki pristup smanjenju zavisnosti od Kine. Ovi napori imaju za cilj da iskoriste i bogata novootkrivena nalazišta REE u SAD i njenih saveznika, zajedno sa tehnološkim inovacijama u preradi i reciklaži, kako bi se osporila nadmoć Kine u sektoru. Trka je žestoka, te sa svakim novim potezom, SAD se susreću sa strateškim kontramerama Kine, uključujući ulaganje u projekte rudarstva na globalnom nivou i poboljšanje efikasnosti obrade i ekoloških standarda.
Kina, sa svoje strane, ne miruje na lovorikama. Svesna strateškog pomaka u SAD-u i drugim zemljama ka obezbeđivanju svojih zaliha REE, Kina ulaže velika sredstva u učvršćivanje svoje pozicije globalnog lidera u industriji.
Ovo uključuje jačanje istraživanja i razvoja u cilju smanjenja uticaja vađenja i prerade retkih elemenata na životnu sredinu, obezbeđivanje prava na rudarstvo u stranim zemljama i potencijalno korišćenje svoje dominantne pozicije na tržištu kao alata u širim geopolitičkim pregovorima.
Podrška kineske vlade svom sektoru REE je nepokolebljiva, jer je strateški značaj održavanja kontrole nad ovim kritičnim resursima visoko postavljen.
Ishod ovog takmičenja ostaje veoma nepredvidiv, pri čemu obe zemlje kao što je navedeno čine značajne korake ka osiguranju svojih pozicija na globalnom tržištu. Ovo dinamično takmičenje se ne odnosi samo na obezbeđivanje resursa, već i na unapređenje tehnologija za iskopavanje, preradu i reciklažu navedenih elemenata efikasnije i ekološki održivije.
Dok obe zemlje nastavljaju da se bore za dominaciju u ovoj važnoj areni, globalno tržište pažljivo prati, znajući da se ulozi protežu daleko izvan industrije REE, utičući na budućnost sektora tehnologije, odbrane i zelene energije širom sveta. Države koje poseduju upotrebljive i solidno velike rezerve nekog od 17 važnih REE biće sve važnije na svetskoj ekonomskoj mapi, te će biti i predmet pažnje obe velike sile. Brojne države Afrike, Južne Amerike i Bliskog Istoka biće zato pod povećanom pažnjom u narednih nekoliko decenija.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *