Prva tužba za klimatsko reketiranje: Optuženi Exxon, Rio Tinto, Šel

Prva tužba za klimatsko reketiranje: Optuženi Exxon, Rio Tinto, Šel
Foto: Marc Rentschler, Unsplash

Isti zakon o reketiranju koji je korišćen da se sruše mafijaški bosovi, motociklističke bande, fudbalski rukovodioci i međunarodni prevaranti biće testiran protiv naftne industrije i industrije uglja, koje su optužene za obmanu javnost zbog klimatske krize, piše Gardijan.

Ambicioznu tužbu protiv industrije fosilnih goriva zbog „decenijske obmane“ i klimatskog reketiranja pokrenule su zajednice u Portoriku koje je razorio uragan Marija 2017.

„Portoriko je jedno od najteže pogođenih mesta klimatskim promenama u svetu. Pozicioniran je tako da ga na svim frontovima pogađaju uragani, olujni udari, vrućina, izbeljivanje korala – to je savršeno mesto za ovu klimatsku parnicu“, rekla je Melisa Sims, viša savetnica advokatske firme Milberg.

Zakon o organizacijama pod uticajem reketa i korumpiranim organizacijama (Rico) iz 1970. godine prvobitno je imao za cilj da se bori protiv kriminalnih poduhvata poput mafije, ali se od tada koristio na građanskim sudovima za parničenje štete uzrokovane opioidima, emisijama vozila, pa čak i elektronskim cigaretama kao predmetima organizovanog kriminala.

Tužba navodi da su se međunarodne kompanije za naftu i ugalj, njihova trgovinska udruženja i mreža plaćenih istraživačkih centara, naučnika i drugih operativaca urotili da obmanu javnost – posebno stanovnike Portorika – o direktnoj vezi između njihovi proizvoda koji emituju gasove staklene bašte i klimatskih promena.

Prema tužbi, ova industrija odgovorna je mnoštvo šteta izazvanih klimatskim katastrofama koje su tuženi predvideli – ali sakrili – kako bi maksimizirali profit.

Tužitelji su 16 opština u Portoriku – gradovi koji su teško pogođeni dva snažna uragana u septembru 2017. Irma i Marija – koji su doveli do hiljada mrtvih, nestašice hrane, široko rasprostranjenog oštećenja infrastrukture i najdužeg nestanka struje u istoriji SAD.

„Ono što je drugačije u vezi sa ovim [Rico] slučajem je to što imamo u pisanoj formi odluku rivalskih kompanija, njihovih predstavnika, naučnika i udruženja da deluju zajedno kako bi promenili javno mnjenje u vezi sa upotrebom njihovih proizvoda govoreći ljudima nešto za šta su znali da nije istina.”

Prema tužbi – podnetoj američkom federalnom okružnom sudu u Portoriku – dokazi o zaveri datiraju iz 1989. godine kada su optuženi, među kojima su ExxonMobil, Shell, BP i Rio Tinto, pojedinačno i preko trgovinskog udruženja formirali Globalnu klimatsku koaliciju ( GCC) kao „neprofitnu korporacija koja utiče, reklamira i promoviše interese industrije fosilnih goriva davanjem lažnih informacija svojim potrošačima i javnosti u celini“.

U njemu se tvrdi da su takozvane rivalske kompanije urotile za zajednički cilj – da obmanu potrošače i poseju konfuziju kako bi održale prodaju fosilnih goriva visokom i profitabilnom – i da je GCC bio propagandna mašina posebno oformljena da se suprotstavi Kjoto protokolu, prvoj velikoj međunarodnoj akciji u borbi protiv klimatskih promena. Da bi se to postiglo, 1998. je osmišljen pisani akcioni plan kako bi se potrošači doveli u zabludu ubeđujući ih da se „globalno zagrevanje“ ne dešava, a ako se i desi, nije postojao naučni konsenzus o tome da li su za to kriva fosilna goriva.

Drugim rečima, akcioni plan je navodno bio plan za poricanje klimatskih promena koji je sproveden kroz mrežu prljavog novca utrošenog u trustove mozgova, istraživačke institucije, trgovinske grupe i PR firme, i obezbedio mapu puta za otvoreno preduzeće koje se i danas primenjuje.

U tužbi se tvrdi da su kompanije za naftu i ugalj znale da je Portoriko ugrožen zbog svoje geografske lokacije, što je ostrvo i njegove ljude učinilo posebno ranjivim na događaje klimatskih promena – naime, vruće i vlažnije oluje, ekstremne vrućine i porast mora nivo – uzrokovan njihovim proizvodima.

Tokom protekle dve decenije, Portoriko je – zajedno sa Haitijem i Mjanmarom – bio među tri teritorije koje su najviše pogođene ekstremnim vremenskim uslovima kao što su oluje, poplave, toplotni talasi i suše, prema Germanwatch indeksu klimatskih rizika. Ovi uslovi postaju sve intenzivniji zbog globalnog zagrevanja. U septembru je uragan Ian ostavio veći deo ostrva bez struje i vode, i oštetio osnovnu infrastrukturu poput puteva i mostova.

Šteta koja je nastala usled oluja 2017. godine – i verovatnoća da će ostrvo pogoditi još gore klimatske katastrofe u budućnosti – svode se na radnje i propuste optuženih, jer su kompanije za naftu i ugalj, zajedno sa svojim svetskim suulagačima, zajedno odgovorne za najmanje 40,01% gasova staklene bašte, tvrdi se u tužbi.

„Gradovi širom države su se probudili i počinju da ostvaruju svoja prava skoro kao mini državni tužioci. Oni su sada često u prvim redovima borbe u tužbama protiv opioida, elektronskih cigareta, zagađenja i sada klimatskih promena, koristeći svoja prava u skladu sa reketiranjem i drugim zakonima”, rekla je Sims.

Sedam naftnih kompanija, tri kompanije za ugalj i stotine organizacija i operativaca su među optuženima za prevaru potrošača, reketiranje, antimonopolsko pravo, lažno predstavljanje, zaveru radi prevare, odgovornost za proizvode i neosnovano bogaćenje, između ostalih krivičnih dela.

Američki institut za naftu i Nacionalno rudarsko udruženje nisu odgovorili na zahteve za komentar Gardijana. Nekoliko optuženih je dalo izjave u kojima kritikuju tužbu.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap