BBC: Naftne kompanije kriju milione smrtonosnih tona emisija

BBC: Naftne kompanije kriju milione smrtonosnih tona emisija
Foto: Ehud Neuhaus, Unsplash

Velike naftne kompanije ne proglašavaju značajan izvor emisije gasova staklene bašte, otkrila je istraga BBC News.

BBC je otkrio milione tona neprijavljenih emisija iz gasa koji se spaljuje na naftnim poljima na kojima rade kompanije BP, Eni, ExxonMobil, Chevron i Shell.

Spaljivanje prirodnog gasa je “rasipno” sagorevanje viška gasa koji se oslobađa tokom proizvodnje nafte. Kompanije su saopštile da je njihov metod izveštavanja standardna praksa u industriji.

Spaljeni gasovi emituju moćnu mešavinu ugljen-dioksida, metana i crne čađi koji zagađuju vazduh i ubrzavaju globalno zagrevanje.

BBC je takođe otkrio visok nivo hemikalija koje bi potencijalno mogle da izazovu rak u iračkim zajednicama u blizini naftnih polja gde se nalazi gas. Prema našim nalazima, ova polja imaju neke od najviših nivoa neprijavljenog sagorevanja u svetu.

Kao odgovor, Dejvid Bojd, specijalni izvestilac UN za ljudska prava i životnu sredinu, uporedio je ove zajednice sa „modernim zonama žrtvovanja, oblastima u kojima su profit i privatni interesi prioritet u odnosu na zdravlje ljudi, ljudska prava i životnu sredinu“.

Ne prihvataju odgovornost

Kompanije su odavno prepoznale potrebu da eliminišu sve osim hitnog spaljivanja.

BP, Eni, ExxonMobil, Chevron i Shell su posvećeni obećanju Svetske banke iz 2015. da će proglasiti i okončati rutinsko spaljivanje do 2030. godine – u slučaju Shell-a do 2025. godine.

Ali kompanije kažu da kada su sklopile ugovor sa drugom kompanijom za vođenje svakodnevnih operacija, odgovornost te druge firme je da prijavi emisije iz plamena.

Takva polja su glavni deo proizvodnje nafte – u proseku čine 50% portfelja ovih pet kompanija.

Međutim, kroz višemesečnu analizu BBC je pronašao desetine naftnih polja na kojima ni ovi operateri ne prijavljuju emisije, što znači da niko nije.

Koristeći satelitske podatke Svetske banke za praćenje plamena, uspeli su da identifikuju emisije sa svake od ovih lokacija. Kako procenjuju 2021. skoro 20 miliona tona CO2 ekvivalenta ostalo je neprijavljeno. To je jednako emisiji gasova staklene bašte koje bi 4,4 miliona automobila proizvelo za godinu dana.

Kao odgovor, svih pet firmi je reklo da je pristup izveštavanju o emisijama samo sa lokacija na kojima direktno upravljaju standardna praksa u industriji.

Shell i Eni su dodatno rekli da daju ukupnu cifru emisija koja uključuje spaljivanje iz nefunkcionisanih lokacija, ali su rekli da to nije raščlanjeno niti uključeno u njihovo obećanje o smanjenju emisija.

Istraga BBC News pokazuje da plamen povećava rizik od nekih vrsta raka za ljude koji žive u blizini naftnih polja u Iraku.

Karcinom povezan sa lokacijama za spaljivanje

Ljudi koji žive u nekim od najvećih svetskih naftnih polja u Basri, na jugoistoku Iraka – Rumaila, Zapadna Kurna, Zubair i Nahran Omar – dugo su sumnjali da je leukemija u detinjstvu u porastu i da iza toga stoji plamen.

U regionu Basre, novi slučajevi svih vrsta karcinoma porasli su za 20 odsto između 2015. i 2018. godine, navodi se u izveštaju Ministarstva zdravlja Iraka do kog je došao BBC News Arabic. Za porast, izveštaj krivi zagađenje vazduha.

BP i Eni su vodeći izvođači na naftnim poljima Rumaila i Zubair, ali pošto nisu operateri ne prijavljuju emisije. To ne rade ni operateri lokacija.

BBC News Arabic je sarađivao sa stručnjacima za životnu sredinu i zdravlje u blizini četiri lokacije 2021. na testiranju hemikalija koje izazivaju rak a koje su povezane sa paljenjem plamena. Istraživanje na lokacijama trajalo je dve nedelje

Vazdušni testovi su pokazali da su nivoi benzena, koji su povezani sa leukemijom i drugim poremećajima krvi, dostigli ili premašili nacionalnu granicu Iraka na najmanje četiri mesta.

Uzorci urina koje su istraživači BBC prikupili od 52 dece pokazali su da je 70% imalo povišene nivoe 2-naftola, oblika supstance naftalena koja može izazvati rak.

Dr Manuela Orjuela-Grim, profesorka dečjeg raka na Univerzitetu Kolumbija, rekla je: „Deca imaju zapanjujuće visoke nivoe… ovo je zabrinjavajuće za [njihovo] zdravlje i sugeriše da ih treba pažljivo pratiti.

Bez posledica za kompanije

Kada je imala 11 godina, Fatimi Falah Najem je dijagnostifikovana vrsta raka krvi i kostiju koja se zove akutna limfoblastna leukemija. Izloženost benzenu može povećati rizik da ljudi razviju ovo stanje.

Fatima je živela sa roditeljima i šestoro braće i sestara u blizini naftnog polja Zubair, gde je Eni glavni izvođač radova.

Ni Eni ni Zubairova operativna kompanija tamo ne prijavljuju emisije iz plamena.

Iz zdravstvenih razloga, irački zakon zabranjuje paljenje plamena u krugu od 10 km od domova ljudi.

Ali u Zubairu paljenje je skoro neprekidno, samo4 kilometara od ulaznih vrata porodice.

Fatima je nacrtala “vatreni plamen” koji je okruživao njen dom, tokom hemoterapije. Kako je rekla za BBC – uživa da ih gleda noću.

Ali za njenog oca, posmatranje razvoja njene bolesti bilo je „kao da gori, a da ne može da je ugasi“.

Fatima je umrla prošlog novembra dok je njena porodica očajnički tražila transplantaciju koštane srži. Imala je 13 godina.

Upitani za odgovor, iz Eni su saopštili da “snažno odbacuju sve tvrdnje da njihove aktivnosti ugrožavaju zdravlje iračkog naroda”. Kompanija je navela da nema ugovornu odgovornost za paljenje u Zubairu.

Naftno polje Rumaila, udaljeno 40km, spaljuje više gasa nego bilo koje drugo mesto na svetu, prema proračunima BBC – dovoljno da napaja skoro tri miliona kuća u Velikoj Britaniji godišnje.

BP je vodeći izvođač radova – pomogao je u uspostavljanju i sada nadgleda operatera, Operativnu organizaciju Rumaila (ROO). Ni jedan ni drugi ne proglašavaju bilo kakvo paljenje sa naftnog polja.

Standardi rada ROO-a, koje je BP potpisao, kažu: „Oni koji su pogođeni nivoima zagađenja koji prelaze nacionalne granice imaju zakonsko pravo na nadoknadu.“

Ali 19-godišnji Ali Husein Džulud, koji je preživeo leukemiju, kaže da su on i njegov otac naišli na ćutanje kada su tražili odštetu od BP-a 2020. i 2021. godine.

BP je rekao: „Izuzetno smo zabrinuti pitanjima koja je pokrenuo BBC – odmah ćemo razmotriti te zabrinutosti.

O procurelom izveštaju o raku u oblasti Basre, irački ministar nafte Ihsan Abdul Džabar Ismail rekao nam je: „Naložili smo svim ugovornim kompanijama koje rade na naftnim poljima da poštuju međunarodne standarde.

Ako bi se sav prirodni gas koji je spalio uhvatio i iskoristio, mogao bi da zameni više od devet desetina evropskog uvoza gasa iz Rusije, na osnovu podataka Međunarodne agencije za energiju.

Zahvatanje gasa u početku može biti skupo i tehnički teško, navodi Svetska banka. Procenjuje se da bi okončanje svakog rutinskog spaljivanja moglo koštati čak 100 milijardi dolara (92 milijarde funti).

Međutim, Mark Dejvis, izvršni direktor kompanije Capterio, koja savetuje naftne kompanije o hvatanju zapaljenog gasa, rekao je za BBC da su zemlje poput Norveške pokazale da je to moguće uz pomoć jake regulative.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap