Sa jedne strane, američka savezna država Kalifornija predstavlja tačku u kojoj je u praktičnom smislu fabrika budućnosti. U pitanju je deo sveta u kom se nalaze svetski tehnološki giganti i iz koje se savremeni inovacioni i kulturološki trendovi šire na ceo zapadni svet. Takođe, ekonomija ove savezne države od tek 40 miliona stanovnika veća je od ekonomija skoro svih država sveta, sa izuzetkom SAD, Kine, Japana i Nemačke. Iako Kaliforniju muče unutrašnji problemi poput visoke nejedanokosti i sve manje dostupnosti nekretnina za siromašnije građane, iz ugla važnosti ovog regiona za američku i čak svetsku privredu, ona je gotovo nezamenjiva.

---

---

Na drugoj strani, gotovo se svake godine mogu čuti vesti o vremenskim nepogodama koje pogađaju ovu jugozapadnu američku državu i žrtvama takvih vremenskih nepogoda, koje su neretko i trocifrene. Ove godine velike muke Kaliforniji zadaju toplotni talasi i suša, dok godinama država ima problema i za požarima, kao i poplavama. Najnovije vesti govore da će zbog vremenskih (ne)prilika najmnogoljudnija američka savezna država imati težak zadatak da održi redovno snabdevanje električnom energijom. To ne bi bio prvi slučaj u istoriji na jugozapadu Amerike, ali kada dolazi u vreme globalne energetske krize takva opasnost ima dodatnu težinu.

U političkoj areni različite strane različito interpretiraju ove opasnosti, često zamagljujući osnovni problem sa kojim će se mnogi svetski regioni suočavati u narednim godinama. Klimatske promene imaju vidne negativne efekte po brojne svetske regione već danas, a po naučnicima je taj trend vidljiv i u Kaliforniji. Ono što se postavlja kao centralno pitanje je da li će ova veoma bogata savezna država uspeti da izađe na kraj sa ovom egzistencijalnom pretnjom ili će biti jedna od prvih žrtava klimatskih promena među visokorazvijenim regionima sveta.

Kalifornija i klimatske promene

U geografskom smislu, Kalifornija je savezna država koja ima dosta tačaka u kojima može biti ranjiva u odnosu na globalni porast temperatura. U pitanju je priobalna država u kojoj porast nivoa mora može imati veoma negativne posledice prvenstveno merene kroz povećanje koncentracije soli u velikim rekama i ugrožavanja poljoprivrednih površina na teritorijama sa niskom nadmorskom visinom. 

Kalifornija i sa sadašnjim nivoom mora ima probleme u vodosnabdevanju, dok kontaminacija slanom vodom može da ugrozi vodosnabdevanje za oko polovinu populacije ove države, kao i za opstanak brojnih divljih životinja. Čak i porast nivoa mora od oko pola metra (projektovan do 2100) mogao bi ugroziti priobalne autoputeve, mostove i aerodrome u San Francisku i Oklandu. Paralelno sa sve prisutnijom slanom vodom, sve više temperature u Kaliforniji stvaraju i nestašice pijaće vode, jer se isparenja dešavaju brže i suše su značajno učestalije. 

Velika suša u Kaliforniji trajala je od decembra 2011. do marta 2017. i prve tri godine je predstavljala najsušniji period u zabeleženoj istoriji ovog regiona. Navedana suša je uništila  preko 100 miliona stabala od 2011. do 2016. godine, od čega 62 miliona stabala samo tokom 2016. Takođe, u sušnim periodima šumski požari su značajno učestalija pojava, te je u prethodnih pet godina ova savezna država postavila rekorde u broju, obimu i smrtonosnim efektima požara. U proseku, 4 odsto zemlje u Kaliforniji je zabeležilo spaljivanje u svakoj deceniji od 1984. Samo tokom požara 2018. poginulo je 103 ljudi i procenjena cena oštećenja , troškova sanacije i gašenja požara premašila je 25 milijardi dolara.

Efekti u odnosu na brže otopljavanje u snežnim regionima, koji mogu preopteretiti lokalnu infrastrukturu, štete koje može pretrpeti lokalna poljoprivreda zbog suša, kao i sve lošiji kvalitet vazduha zbog požara, su samo još neki od efekata koji mogu napraviti probleme ovoj bogatoj američkoj saveznoj državi i njenoj velikoj populaciji. Određeni efekti su već vidljivi u energetskoj sferi i nije ih više lako ignorisati.

Kalifornija i energetski problemi

Ukoliko ekonomiju gledamo kao jedan vid organizma, energetika predstavlja svojevrsni krvotok tog organizma, koji omogućava da on u potpunosti funkcioniše. Kalifornija bi u takvom prenesenom značanju svakako predstavljala jedan veliki organizam, koji zarad svog daljeg sigurnog funkcionisanja zahteva visoku potrošnju energije. Iako je po glavi stanovnika energetska potrošnja ove savezne države među manjima unutar SAD-a, prvenstveno zbog toplije zime i manjka grejne sezone, u ukupnom iznosu ona je prva ispod savezne države Teksas. To podrazumeva da bi ova mnogoljudna država svakodnevno funkcionisala, prvenstveno prozivodnja električne energije mora biti velika i stabilna. 

Pre samo nekoliko nedelja Kalifornija je zabeležila istorijski rekord u potražnji za električnom energijom od nešto iznad 52 000 megavata. Tog 6. septembra masovan nestanak električne energije sprečen je uspešnim kriznim menadžmentom, ali je pokazatelj da tokom najtoplijih i najdužnih vrućih talasa ovaj sistem može biti veoma ranjiv. Razloga za takvu ranjivost je više, a ne tiču se apsolutno svi klimatskih promena, već se tiču i načina proizvodnje električne energije u Kaliforniji.

---

---

Kalifornija uprkos intenzivnom trudu lokalne vlasti da poveća udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, još zavisi od fosilnih goriva. Trenutno blizu polovine električne energije koju ova država proizvede dolazi iz prirodnog gasa, koji predstavlja kičmu kalifornijske proizvodnje struje. Iako je u pitanju veliki udeo ovog fosilnog goriva, Kalifornija sa druge strane ne korisiti u ovoj oblasti fosilna goriva koja značajno više zagađuju, poput uglja i nafte, a koji čine zajedno manje od 0,3% udela. 

Naspram upotrebe gasa, ova država je uspela da izgradi vrlo diversifikovane izvore u prozivodnji svoje električne energije. U ovom momentu, svaki treći proizvedeni megavat struje dolazi iz obnovljviih izvora, a ovaj procenat kroz vreme eksponencijalno raste. Kalifornija blizu 15% električne energije danas dobija iz solarne energije, nešto manje od 10% kroz rad vetrogeneratora, a biomasa i geotermalni izvori u zbiru dobaciju i do 7% udela u proizvodnji. Uz navedene izvore, ova najmnogoljudnija američka savezna država ima i tradiciju velikih hidroelektrana, koje i danas prozivedu svaki deseti megavat struje, a nuklearna energija čini ne mnogo manji udeo porizvodnje.

Međutim, čak i ovako diversifikovani izvori u prozivodnji električne energije nisu dovoljni da država ove veličine i ovih klimatskih izazova uvek bude sigurna da može sa apsolutnom sigurnošću imati stabilno snabdevanje električnom energijom. Sve češće i duže suše uspevaju da smanje kapacitete hidoelektrana ne samo kratkoročno, već i na dugi rok. Kada se na to doda standradna nestabilnost energije sunca i vetra koje zavise od vremenskih prilika, ovaj veliki potrošač od države se periodično  ume naći u momentima kada potrošnja značajno prevazilazi snabdevanje. Takva situacija naravno uvek ostavlja prostora za političku borbu i različite interpretacije problema, što se i u slučaju ove države naravno dogodilo i što često zamagljuje centralnu debatu i osnovni problem.

Politizacija kalifornijskog problema

Trenutno vrlo polarizovana američka politička scena dosta je pogodna da i najvažnije državne probleme učini pitanjem koje će se svesti na prepirku u kulturološkoj areni, te neće biti činjenično utemljene debate. Kalifornija kao savezna država koja spada u jednu od najsnažnijih tvrđava američkih demokrata, spada i u države u kojima je ova politička snaga dominantna već 15ak godina. Kada se pogledaju aktuelna istraživanja javnog mnjenja, deluje da će aktuelni demokratski guverner Gevin Njusom i ostati na tom mestu, te da se ova situacija i neće skorije menjati. Kao posledica političke dominacije demokrata u poslednjih preko 10 godina, vidljivo je da se kroz javnu politiku ove države reflektovala i ekološka politika ove partije. 

To je u praski podrazumevalo programe koji bi usmerili više državnih beneficija i subvencija ka obnovljivim izvorima energije u prozivodnji električne energije, električnim automobilima, širokoj upotrebi solarnih panela i smanjenju nivoa sredstava poreskih obveznika koja bi bila opredeljena u smeru fosilnih goriva. Dobrim delom su ove politike zaslužne za to što Kalifornija danas trećinu električne energije proizvodi iz obnovljviih izvora, blizu 60% iz čistih izvora (obnovljivi izvori, hidroelektrane i nuklearne elektrane), da će 2045. iz čistih izvora proizvoditi 100% struje, a da je već danas među svetskim prvacima u sferi broja prodatih električnih automobila i njihove primene.

Kalifornija je sebi postavila cilj da pređe na 100% obnovljive izvore energije do 2045. godine, zatvorila je niz gasnih elektrana u poslednjih nekoliko godina, zbog čega ova savezna država sve više zavisi od solarne energije kao izvora. Guverner Njusom je naveo povećano skladištenje baterija i produženi životni vek rezervnih generatora kao glavne napore ove države da izbegne periodične nestanke električne energije. Državni zakonodavci su čak ne tako davno odobrili rekordnih 54 milijardi dolara za finansiranje klimatskih programa, što je uključivalo ograničenja bušenja nafte i gasa i obavezu da se gasovi staklene bašte smanje za najmanje 85% do 2045. godine.

Naravno, iz ugla konkurentske Republikanske partije ovaj scenario deluje kao distopija u kojoj se novac poreskih obveznika „baca“ na nepouzdane izvore energije i sprečavanje klimatskih promena, u koje republikanci sumnjaju, umesto na već proverena i sigurna fosilna goriva po njihovoj interpretaciji. Iz tog razloga, u gotovo svim momentima kada je dolazilo do potencijalnih energetskih problema u ovoj državi, republikanski krugovi su za to krivili guvernera Njusoma i politiku zelenih izvora i sponzorisanja upotrebe vozila na struju. Nekada su ti komunikacioni napori imali uspeha, dok najčešće nisu.

Na drugoj strani, demokrate i njihov guverner u ovoj državi gotovo su uvek celokupnu odgovornost prebacivali na klimatske promene kao uzrok problema, kao i da su zbog klimatskih opasnosti koje stoje nad Kalifornijom, obnovljivi izvori energije nužnost, a ne nečiji hir. Da je u pitanju pitanje koje prevazilazi samo granice ove savezne države govori i činjenica da se u debatu oko kalifornijske struje kritičkim tonom uključio i republikanski guverner Floride, Ron De Santis.

Naravno u celoj debati oko ekologije i energetike u jednoj od najvažnijih američkih saveznih država, teško je naći previše konstruktivnosti. Sa jedne strane, republikanske kritike ceo problem svode samo na upotrebu obnovljivih izvora energije i električnih vozila, iako zaboravljaju da je Teksas koji koristi preko 60% fosilna goriva u proizvodnji električne energije, takođe imao sličan problem ove godine. Na drugoj strani, vladajuće demokrate i akuelni guverner Gevin Njusom gotovo svu odgovornost svaljuju na klimatske promene, tako ignorišu nedostatke u radu svoje vlasti i menadžmentu energetske politike u ovoj državi.

Šanse Kalifornije tokom klimatskih promena

Poslednjih deset godina u Kaliforniji  ukazuje na dva trenda koja su negativna, a koja mogu biti pretnja po klimatsku bezbednost ove države. Jedan trend je svakako pitanje klime i sve ekstremnijih vremenskih prilika, koje primoravaju vlasti i stanovništvo da u prvenstveno letnjim mesecima žive u stalnom strahu od vanrednog stanja. Požari i suše ostaju kao pretnja koja neće lako nestati i na koju će građani i državna vlast morati da razviju različite strategije u umanjivanju  štetnih efekata. 

---

---

U određenim momentima, kalifornijske vlasti su kroz brzo obaveštavanje građana porukama putem mobilnih telefona uspevale da sprečavaju veće tragedije, kao i da brzim reakcijama lokalizuju pojedine požare. Međutim, kada se dešavaju  vremenske nepogode koje su istorijskog obima, onda su potrebni kapaciteti mnogo veći od onih koji postoje i koji su do sada sprečavali veći haos.

Na drugoj strani, drugi negativan trend je što se na posledice sve učestalijih ekstremnih vremenskih prilika odgovara skretanjem i u političke ekstreme. Umesto da se konstruktivno pristupi objektivnim problemima sa kojima se suočavaju Sjedinjene Američke Države u sferi klimatskih promena, trenutno se debata svodi na debatu strana  koje nemaju zajednički presek ni u jednoj tački. 

Jedna od primetnih strategija republikanaca na federalnom nivou je da probleme u Kaliforniji predstave kao posledicu zelene tranzicije i da sve što se dešava u Kaliforniji će se sutra dešavati u SAD-u, ako Džo Bajden i demokrate nastave sa svojom ekološkom politkom. Pre nekoliko dana, ovu argumentaciju  koristio je lider republikanaca u Senatu, Mič Mekonel da bi diskreditovao nacionalnu (federalnu) potrošnju za obnovljive izvore energije.

Iako se često dogodi da kada se određena tema učini nacionalnom temom do određenog rešenja može doći, kalifornijski problemi sa energetikom i klimatskim promenama to nisu. Ovi izazovi će se nastaviti u budućnosti i građani ovog regiona će morati da pronalaze nove strategije da umanje posledice ovih procesa, dok će u poliitčkoj areni njihovi problemi biti tema za raspravu, a da još niko konstruktivno nije nastupio oko ovog pitanja. Iz tog razloga, ukoliko se pogleda ukupno stanje klime, i one vremenske i one političke, pesimizm oko Kaliforije trenutno ima osnova.