Obnavljanje livada morske trave je jedan alat koji priobalne zajednice mogu da iskoriste kako bi se nosile s klimatskim promenama, uhvatile emisije CO2 i ublažile njegove efekte.
One mogu ojačati obalu, umanjiti snagu silovitih talasa, pružiti stanište ribama, školjkama i pticama tokom migracija, pročistiti vodu, skladištiti čak 5 odsto svetskog ugljen-dioksida i ubrizgavati kiseonik u okean, čineći mogućim život na Zemlji kakav poznajemo.
Ove čudesne tvorevine nisu najnovije sjajne tehnološke inovacije. Umesto toga, one su jedno od najstarijih prirodnih metoda: morska trava. Ukorenjene na obalama svakog kontinenta osim Antarktika, ove biljke (i one su biljke, a ne alge, koje cvetaju, rađaju plodove i stvaraju seme) su jedno od najmoćnijih, ali nepriznatih rešenja za klimu koja već postoje na planeti, piše The New York Times.
Obnavljanje morske trave je jedan alat koji priobalne zajednice mogu koristiti kako bi se nosile s klimatskim promenama, kako bi uhvatile emisije i ublažile njihove efekte, što je jedna od tema koje se razmatraju lideri poslovnog sveta, nauke, kulture i politike u četvrtak i petak u Pusanu u Južnoj Koreji na konferenciji New York Times-a, “Nova klima”.
Širom sveta, naučnici, nevladine organizacije i volonteri rade na obnavljanju livada morske trave, ako ne do njenog prvobitnog sjaja, onda do nečega mnogo obimnijeg i veličanstvenijeg od pustih, blatanjavih dna koja ostaju kada se oštećuju ili uništavaju.
U Virdžiniji, delovima Britanije i Zapadne Australije, među drugim mestima, uz pomoć posvećenih istraživača i građanskih naučnika, livade morske trave se obnavljaju. S njima dolaze čistije vode, stabilnije obale i životinje i druge organizme koji su nekada tu napredovali. Ipak, morska trava ne dobija pažnju koju zaslužuje, kažu njeni pristalice.
Nemoguće znati tačno koliko je morske trave izgubljeno, jer naučnici ne znaju koliko je toga prvobitno bilo.
Samo oko 16 odsto globalnih obalnih ekosistema smatra se netaknutim, a livade morske trave su među najteže pogođenima. Procenjuje se da je trećina morske trave širom
Na Istočnoj obali Virdžinije, snažna oluja u avgustu 1933. godine, koja je pratila bolest i prekomernu eksploataciju kamenica, uništila je ono što je ostalo od nekada velikih livada morske trave. (Kamenica je vrsta morske trave.)
Decenijama nije bilo kamenice na okeanskoj strani obale, rekao je Bo Lusk, naučnik iz Nature Conservancy’s Volgenau Virginia Coast Reserve, iako je nešto ostalo na delu obale okupanom Česapik zalivom.
Dr. Lask, koji je odrastao u tom regionu, čuo je kao dete priče svoje bake o bujnim zelenim tepisima kamenice, koja je pamtila da obale vrve od života – sve dok to više nije bio slučaj.
Ali onda je 1997. godine neko prijavio da je video neke parcele kamenice na okeanskoj strani obale, verovatno iz semena koje je slučajno otplovilo južno iz Merilenda i smestilo se u gostoljubivom komšiluku u Virdžiniji.
Posle nekoliko godina eksperimenata, Robert J. Ort, naučnik sa Virginija Instituta za morsku nauku, osmislio je veoma uspešnu metodu obnavljanja morskog bilja, sličnu metodama koje se koriste širom sveta: Tokom proleća, naučnici i stotine volontera sakupljaju seme, koje se prebrojava i priprema tokom leta, a zatim se sadi u sedimentu tokom jeseni.
Od početka obnove u Rezervatu priobalja Virginija Kost (Volgenau) 2003. godine, naučnici i drugi su zasadili oko 600 ari semena, a sada se morsko bilje prostire na 10.000 ari, prema rečima dr. Laska. Kasnije ove godine, Nature Conservancy (Prirodnjački rezervat) se nada da će prodati prve potvrđene plave karbonske kredite za morsko bilje, zasnovane na ovom obnavljanju, izjavila je Džil Bieri, direktorka rezervata.
Međutim, uspeh projekta u Virdžiniji teško je ponoviti širom sveta. “Ovo ne možete uraditi bilo gde”, kaže dr. Lask. “Da Nature Conservancy nije počeo sa zaštitom ovog zemljišta pre 50 godina, kupovinom delova obale da bi je sačuvali, verovatno ne bismo imali ovako kvalitetnu vodu i uspeh ne bi bio ovako veliki.”
Obnova morskog bilja će zahtevati decenije posvećenosti, kaže dr. Lask. Ričard Ansvort, profesor bionauke na Univerzitetu u Svonsiju u Velsu i osnivač i glavni naučni službenik organizacije Project Seagrass, britanske NVO koja se bavi obnavljanjem morskog bilja, kaže da je važan deo ovog rada dugoročno obećanje celokupnom ekosistemu – morskim travnjacima, ali i ljudima u zajednici.
“Akcije ribara, stavovi vlasnika brodova, problemi s kvalitetom vode – sve to može biti deo složene sociokulturne situacije, i na duže staze to će biti neverovatan uspeh, ali to je spor proces, nešto poput srebrnog metka gde nešto posadite i onda ste ga spasili”, kaže dr. Ansvort.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *