Okeani apsorbuju toplotu 5 atomskih bombi Hirošime svake sekunde

Okeani apsorbuju toplotu 5 atomskih bombi Hirošime svake sekunde
Grafika: Ekologika / Izvor: Advances in Atmospheric Sciences, 2023.

Još jedan neslavni rekord oboren je 2022. godine – naučnici su objavili da su okeani bili najtopliji ikada, što pokazuje duboke i sveprisutne promene koje su emisije izazvane ljudskim faktorom unele u klimu planete.

Više od 90% viška toplote zarobljene emisijom gasova staklene bašte apsorbuje se u okeanima. Zapisi, počevši od 1958. godine, pokazuju neumoljiv porast temperature okeana, uz ubrzanje zagrevanja nakon 1990. godine.

Temperature površine mora imaju veliki uticaj na vremenske prilike u svetu. Topliji okeani pojačavaju ekstremne vremenske prilike, što dovodi do intenzivnijih uragana i tajfuna i više vlage u vazduhu, što zatim donosi intenzivnije kiše i poplave. Toplija voda se takođe širi, podižući nivo mora i ugrožavajući priobalne gradove.

Na temperaturu okeana mnogo manje utiče prirodna varijabilnost klime nego na temperaturu atmosfere, što okeane čini neospornim pokazateljem globalnog zagrevanja.

Očekuje se da će prošla godina biti četvrta ili peta najtoplija zabeležena za površinske temperature vazduha kada se uporede konačni podaci. Tokom 2022. godine videli smo treći po redu događaj La Ninja, koji je hladnija faza neregularnog klimatskog ciklusa usredsređenog na Pacifik koji utiče na globalne vremenske obrasce. Kada se El Ninjo vrati, globalne temperature vazduha će biti još veće.

Međunarodni tim naučnika koji je napravio novu analizu toplote okeana zaključio je: „Zemljini energetski i vodeni ciklusi su duboko izmenjeni zbog emisije gasova staklene bašte usled ljudskih aktivnosti, što je dovelo do prodornih promena u klimatskom sistemu Zemlje”.

Profesor Džon Abraham, sa Univerziteta Sent Tomas u Minesoti i jedan od istraživačka koji stoje iza analize, rekao je za Gardijan: „Ako želite da merite globalno zagrevanje, želite da izmerite gde ide zagrevanje, a preko 90% ide u okeane. Merenje okeana je najtačniji način da se utvrdi koliko je naša planeta van ravnoteže. Vreme postaje ekstremnije zbog zagrevanja okeana i to ima ogromne posledice širom sveta”.

Profesor Majkl Man sa Univerziteta u Pensilvaniji, takođe deo tima, rekao je: „Topliji okeani znače da postoji više potencijala za veće padavine, kakve smo videli prošle godine u Evropi, Australiji i trenutno na zapadnoj obali SAD.”

On je rekao da je analiza pokazala sve dublji sloj tople vode na površini okeana:

„Ovo dovodi do većeg i bržeg intenziviranja uragana – nešto što smo takođe videli prošle godine.”

Istraživanje koje je u ponedeljak objavila američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu pokazalo je da su mnogi ekstremni vremenski događaji 2022. godine bili verovatniji i intenzivniji zbog klimatske krize, kao što je jaka kiša koja je izazvala razorne poplave u Čadu, Nigeru i Nigeriji.

Okeani se zagrevaju sve brže

Pouzdana merenja temperature okeana sežu do 1940. godine, ali je verovatno da su okeani sada najtopliji u poslednjih 1.000 godina i zagrevaju se brže nego bilo kada u poslednjih 2.000 godina.

Analiza, objavljena u časopisu Advances in Atmospheric Sciences, koristila je podatke o temperaturi prikupljene nizom instrumenata širom okeana i kombinovala odvojene analize kineskih i američkih timova za izračunavanje toplotnog sadržaja gornjih 2.000 metara, gde se dešava najveći deo zagrevanja. .

Okeani su apsorbovali oko 10 zetadžula više toplote 2022. nego 2021. godine. Zetadžul je 1021 džula, odnosno 1.000.000.000.000.000.000.000 džula. Da pojednostavimo – količina toplote koju ubacujemo u okeane je ekvivalentna 5-6 atomskih bombi energije Hirošime u sekundi, 24 sata dnevno, svakog dana u godini.

Istraživači su takođe analizirali salinitet, koji zajedno sa temperaturom određuje gustinu vode i vitalni je pokretač cirkulacije okeana. Indeks varijabilnosti saliniteta širom okeana dostigao je rekordno visok nivo 2022. godine, pokazujući kontinuirano pojačavanje globalnog hidrološkog ciklusa.

Još jedna važna karakteristika okeana je stratifikacija, gde slojevitost vode po gustini postaje jača. Ovo ograničava mešanje dubljih, hladnijih i hranljivijih voda sa površinskim vodama.

Naučnici su otkrili da je dugoročni trend povećanja stratifikacije nastavljen i 2022. godine, sa „važnim naučnim, društvenim i ekološkim posledicama“.

Jedna od posledica, rekao je Abraham, je da manje mešanja u okeanu znači da površinski sloj apsorbuje manje ugljen-dioksida iz atmosfere, što povećava globalno zagrevanje.

Istraživači su takođe rekli: „Sve češće pojave rekordnih toplotnih talasa i suša na severnoj hemisferi u skladu su sa intenzivnim zagrevanjem okeana u srednjim geografskim širinama Tihog i Atlantskog okeana”.

Zagrevanje okeana i uticaji na ekstremne vremenske prilike će se povećati sve dok čovečanstvo ne dostigne neto nultu emisiju.

U oktobru je Svetska meteorološka organizacija izvestila da je atmosferska koncentracija svih glavnih gasova staklene bašte – ugljen-dioksida, metana i azot-oksida – dostigla rekordne vrednosti. Šef SMO, profesor Peteri Talas, rekao je: „Idemo u pogrešnom pravcu.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap