Samo emisije iz sistema za ishranu će gurnuti svet preko 1,5 stepeni globalnog zagrevanja ukoliko ne bude uspostavljena kontrola hrane sa visokim emisijama metana, pokazala je nova studija.
Najveći emiteri, navode u studiji su meso, mlečni proizvodi i pirinač. Analiza je procenila da će, ako se nastavi današnji nivo emisija hrane, one dovesti do najmanje 0,7C globalnog zagrevanja do kraja veka, povrh rasta od 1C koji je već viđen. To znači da bi emisije samo iz hrane, ignorišući ogroman uticaj fosilnih goriva, gurnule svet preko granice od 1,5C.
Studija je pokazala da je 75% zagrevanja povezanog sa hranom bilo izazvano hranom koja je bogata izvorima metana, odnosno hranom kao što su govedinaa i pirinčana polja. Međutim, naučnici su rekli da bi porast temperature mogao da se smanji za 55 odsto smanjenjem potrošnje mesa u bogatim zemljama na medicinski preporučene nivoe, smanjenjem emisija iz stoke i njihovog stajnjaka i korišćenjem obnovljive energije u sistemu ishrane.
Prethodne studije su pokazale ogroman uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu, posebno mesa i mlečnih proizvoda, ali nova studija daje procene porasta temperature koje bi njihove emisije mogle da izazovu. Međutim, ovo bi moglo biti značajno potcenjeno, pošto je studija pretpostavila da će potrošnja životinjskih proizvoda ostati na nivou u budućnosti, a predviđa se da će porasti za 70% do 2050.
„Metan ima zaista dominantnu ulogu u pokretanju zagrevanja povezanog sa sistemima ishrane“, rekla je Ketrin Ivanovič sa Univerziteta Kolumbija u SAD, koja je vodila istraživanje. „Održavanje obrasca [proizvodnje hrane] koji imamo danas nije u skladu sa održavanjem temperaturnog praga od 1,5 C. To postavlja veliku važnost za smanjenje emisija, posebno iz grupa hrane sa visokim sadržajem metana.
„Moramo da učinimo cilj održavanja naše globalne populacije u skladu sa klimatski sigurnom budućnošću“, rekla je ona.
Doprinos globalne proizvodnje hrane klimatskoj krizi je složen jer uključuje nekoliko važnih gasova sa efektom staklene bašte, od kojih svi imaju različite sposobnosti da zadrže toplotu i opstaju u atmosferi različito vreme. Prethodne studije su pretvarale uticaj metana i drugih gasova u ekvivalentnu količinu CO2 tokom 100 godina, ali je to potcenjivalo visoku moć metana tokom kraćih vremenskih perioda.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Climate Change, tretiralo je svaki gas sa efektom staklene bašte posebno za 94 ključne vrste hrane, što je omogućilo da se njihov uticaj na klimu tokom vremena bolje razume. Unošenje ovih podataka o emisijama u široko korišćeni klimatski model pokazalo je da bi nastavak današnje proizvodnje hrane doveo do porasta od 0,7C do 2100. ako je globalni rast stanovništva bio nizak, i porasta od 0,9C ako je rast stanovništva bio visok.
„Pošto smo već dostigli zagrevanje za više od 1C iznad predindustrijskog nivoa do 2021. godine, samo ovo dodatno zagrevanje [od proizvodnje hrane] dovoljno je da nadmaši cilj globalnog zagrevanja od 1,5C“, zaključili su naučnici. „Naša analiza jasno pokazuje da su trenutni obrasci proizvodnje i potrošnje u ishrani nekompatibilni sa održavanjem rastuće populacije dok se teži sigurnoj klimatskoj budućnosti.
Porast temperature u vezi sa hranom mogao bi da se obuzda, kažu istraživači. Ako bi ljudi usvojili zdravu ishranu koju preporučuje medicinska škola Harvarda, a koja dozvoljava jednu porciju crvenog mesa nedeljno, porast bi mogao da se smanji za 0,2C. Takva dijeta bi značila veliko smanjenje u ishrani mesa u bogatim zemljama, ali bi mogla značiti povećanje u nekim siromašnijim zemljama.
Smanjenje emisije metana iz stoke korišćenjem aditiva za stočnu hranu i bolje upravljanje stajnjakom mogli bi da izbegnu još 0,2C, rekli su istraživači, dok bi prelazak na zelenu energiju u sistemu ishrane smanjio za 0,15C. Ivanovič je rekla da su opcije smanjenja emisija koje su uključene u studiju one moguće danas, ali da bi budući tehnološki napredak mogao dodatno smanjiti emisije.
„Već znamo da stočarska proizvodnja ima neproporcionalan doprinos klimatskim promenama – čak i koristeći tradicionalne metrike, 2021. smo pokazali da 57% emisija iz sistema ishrane potiče od poljoprivrede životinja“, rekao je profesor Pete Smith sa Univerziteta u Aberdinu, UK. „Ova veoma zgodna studija koristi jednostavan klimatski model da pokaže nesrazmeran uticaj emisije metana iz poljoprivrede na povećanje temperature i baca svetlo na važnost smanjenja emisije metana iz sistema ishrane.
Samo trećina svetskih zemalja je uključila politiku smanjenja emisija iz poljoprivrede u klimatske planove koje su podnele u okviru Pariskog sporazuma UN. Istraživači su rekli da je njihov rad usmeren na povećanje razumevanja uticaja globalne potrošnje hrane na buduće globalno zagrevanje. Ivanović je takođe rekao da politika smanjenja emisija mora da zaštiti pristup hrani i sredstvima za život za ugroženo stanovništvo.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *