Sada istraživači tvrde da je to bilo najtoplije u poslednjih 2000 godina, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature koja upoređuje 2023. godinu sa dužim temperaturnim zapisom duž većeg dela severne hemisfere. Studija seže unazad pre pojave termometara i meteoroloških stanica, do godine 1. n.e., koristeći dokaze iz godova stabala.

“To nam pruža potpunu sliku prirodne klimatske varijabilnosti”, rekao je Jan Esper, klimatolog sa Univerziteta Johanes Gutenberg u Maincu, Nemačka i glavni autor studije.

Dodatni gasovi staklene bašte u atmosferi nastali sagorevanjem fosilnih goriva odgovorni su za većinu nedavnih porasta temperature Zemlje, ali i drugi faktori – uključujući El Niño, podmorske vulkanske erupcije i smanjenje aerozola sumpor-dioksida iz kontejnerskih brodova – mogli su doprineti ekstremnosti toplote prošle godine.

Prosečna temperatura od juna do avgusta 2023. bila je za 2.20 stepeni Celzijusa toplija od prosečne letnje temperature između godina 1. i 1890, prema podacima o prstenovima stabala istraživača.

I prošlo leto je bilo za 2.07 stepeni Celzijusa toplije od prosečne letnje temperature između 1850. i 1900. godine, godina koje se obično smatraju osnovnom linijom za period pre ljudski izazvanih klimatskih promena.

Nova studija sugeriše da je prirodna temperatura Zemlje bila hladnija od ove osnovne linije, koja se često koristi od strane naučnika i donosilaca odluka prilikom razgovora o klimatskim ciljevima, kao što je ograničavanje globalnog zagrevanja na 1.5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijske ere.

“Ovaj period nije dobro pokriven instrumentima”, rekao je dr. Esper, dodajući da “prstenovi stabala mogu jako dobro da posluže. Dakle, možemo ih koristiti kao zamenu, pa čak i kao korekciju.”

Stabla svake godine rastu šire u jasnom obrascu svetlijih prstenova u proleće i rano leto, i tamnijih prstenova u kasno leto i jesen. Svaki par prstenova predstavlja jednu godinu, a razlike između prstenova pružaju naučnicima tragove o promenama u okruženju. Na primer, stabla obično više rastu i formiraju šire prstenove tokom toplih, vlažnih godina.

Ova studija uporedila je temperature u 2023. sa ranije objavljenom rekonstrukcijom temperatura tokom poslednjih 2000 godina. Više od desetine istraživačkih grupa sarađivalo je na stvaranju ove rekonstrukcije, koristeći podatke o oko 10.000 stabala širom devet regiona severne hemisfere između 30 i 90 stepeni geografske širine, ili svuda iznad tropskih krajeva. Neki podaci su poticali od bušenja veoma tankih jezgara iz živih stabala, ali većina je dolazila iz mrtvih stabala i istorijskih uzoraka drveta.

Pokrivanje dužih vremenskih perioda rezultira uključivanjem više vulkanskih erupcija u podatke. Velike erupcije, barem na kopnu, mogu ohladiti Zemlju raspršivanjem aerosola sumpor-dioksida u atmosferu. Tokom poslednjih 2000 godina, dogodilo se oko 20 ili 30 erupcija koje su dovele do smanjenja prosečnih temperatura, rekao je dr. Esper.

(Nedavna erupcija Hunga Tonga, nasuprot tome, dogodila se pod morem i raspršila ogromne količine vodene pare u atmosferu. Vodena para je snažan gas staklene bašte.)

Ipak, nisu svi saglasni da prstenovi drveća pružaju tačniju sliku prošlih temperatura od istorijskih zapisa.

“To je i dalje aktivno istraživačko područje”, rekao je za za NYT Robert Rod, vodeći naučnik u organizaciji Berkeley Earth. Dr. Rod nije direktno učestvovao u novoj studiji, ali su korišćeni podaci njegove organizacije.

Donekle, male razlike između priča koje nam termometri i prstenovi stabala govore o prošlosti, ne znače mnogo za sadašnjost, rekao je Zeke Hausfather, još jedan naučnik iz Berkeley Earth.

“To je akademsko pitanje više nego praktično pitanje”, rekao je. “Ponovno procenjivanje temperatura u dalekoj prošlosti zaista nam ne govori mnogo o efektima klimatskih promena danas.”

Prošle godine, ti efekti uključivali su toplotni talas koji se nadvio nad većim delom Meksika i južnih Sjedinjenih Država nedeljama. Japan je imao svoje najtoplije leto zabeleženo. Kanada je imala svoju najgoru sezonu požara ikada, a delovi Evrope takođe su se borili sa serijom destruktivnih požara. Očekuje se da će 2024. godina biti još jedna topla godina.