U sferi tehnologije, teško je zamisliti svetsku privredu bez korejskih giganta koji daju ključni doprinos u oblastima poput mobilne telefonije, automobila, mikročipova, kućnih uređaja i drugih grana industrije.
Kada se analiziraju najveće svetske privrede i njihov doprinos globalnoj ekonomiji, jedna od onih koje se svakako izdvajaju u regionu Azije je Južna Koreja.
Iako se radi o državi sa tek pedesetak miliona stanovnika, ona ima jednu od 15 najvećih svetskih ekonomija kada se meri po bruto domaćem proizvodu, koja spada i u najkompleksnije po svojoj strukturi.
U sferi tehnologije, teško je zamisliti svetsku privredu bez korejskih giganta koji daju ključni doprinos u oblastima poput mobilne telefonije, automobila, mikročipova, kućnih uređaja i drugih grana industrije. Koreja je kroz decenije nakon Drugog svetskog rata obezbedila za sebe poziciju da bude kreator budućnosti, a po bogatstvu po glavi stanovnika sustigla je i svoje bivše kolonizatore.
Naravno, trenutno svetsko tržište pokazuje znake brzih promena i mnoge tradicionalne industrije i etablirani brendovi iznenada nailaze na opasnosti za svoj opstanak. Ne tako davno niko nije mogao da zamisli svet mobilne telefonije bez finskog giganta Nokia, dok danas mnogi zaboravljaju da je taj brend postojao na tržištu mobilnih uređaja. Ništa nije garancija da će po inerciji i trenutna korejska jaka pozicija biti večito zadato stanje.
Ukoliko se pak analizira delovanje institucija ove države i njenih najvećih korporacija, deluje da su glavni akteri u Seulu svesni ove opasnosti i da ne žele da situaciju prepuste slučaju.
U poslednjih nekoliko godina Južna Koreja postavila je jasne strategije i javne politike da u sferi zelene tehnologije bude jedna od država lidera ne samo u Aziji, nego i u celom svetu.
Zeleni uticaji na industriju imaju sve više efekta, te će i održivost i odgovornost prema životnom okruženju sve više biti kriterijum i na samom tržištu. Ukoliko Južna Koreja bude ispunila svoje raznolike ciljeve u sferi napretka oko zelene industrije, ona može postati lider i u ovoj oblasti. Naravno to nije lak put, a postoji nekoliko važnih prepreka koje će Seul morati da pređe sa uspehom da bi se takav uspeh naplatio.
Važnost Južne Koreje za ekologiju
Obraćajući se na godišnjem samitu Ujedinjenih nacija o klimi 2009, tadašnji predsednik Južne Koreje je obećao da će njegova zemlja biti korak ispred ostalih kada je u pitanju suočavanje sa klimatskim promenama. Li Mjung Bak je obećao da će Južna Koreja biti svetski lider i da će izdvajati približno oko 2% BDP-a godišnje za borbu protiv klimatskih promena u narednih pet godina i biti domaćin međuvladine inicijative, Globalnog instituta za zeleni rast. Ove tvrdnje imale su dodatnu težinu, jer je predsednik ove države pre preuzimanja te funkcije bio direktor korejskog automobilskog giganta Hyundai. To znači da ova obećanja nije govorio populistički megalomanski političar van svih tokova realnosti, već neko ko je rukovodio uspešnim gigantom na realnom tržištu.
S obzirom na dosadašnji tip ekonomije ove zemlje, navedeno je bilo svakako ambiciozno. Međutim, uprkos obećanju nije se u potpunosti realizovalo. Uspon Južne Koreje nakon posleratne nemaštine do jedne od 15 najvećih svetskih privreda bio je vođen zagađivanjem teške industrije i fosilnih goriva. To je dovelo i do eksponencijalnog rasta štetnih emisija CO2, gde i dan danas ova država skoro trećinu električne energije dobija iz uglja, a još trećinu iz prirodnog gasa. U tom smislu, bez obzira što je vlada Južne Koreje progurala veoma izdašne i ambiciozne programe, „Novi zeleni dogovor“ i „Novi digitalni dogovor“, put to ugljenične neutralnosti ove države bio je i biće dugačak.
Ipak, na tom putu domaće zelene tranzicije, postoje elementi ovih programa koji će u značajnoj meri povećati uticaj Južne Koreje na svetsko tržište kada se radi o zelenoj tranziciji drugih država u svetu. Taj uticaj je i danas veliki. Glavni elementi gde će korejsko ekološko skretanje industrije imati uticaja na svet je automobilska industrija i pitanje mikročipova, gde ova država ima disproporcionalno veliki uticaj na svetsku ekonomiju. U ovim oblastima bilo kakva političarska megalomanija ne mora da bude primenjena, jer je korejski uticaj na svet već stvarno liderski i nisu mu potrebne populističke interpetacije ili obećanja.
Korejski električni automobili i svet
Kada se posmatra svetska industrija električnih autmobila, moguće je mahom videti grafike na kojima strelica ide ka gore. Razlog za to je povećana potražnja, izdašni državni ekološki programi, strah od klimatskih promena i sve naprednije inovacije u spomenutoj oblasti. Kada se ta svetska nova automobilska industrija analizira iz ugla država iz kojih dolazi, lista nije previše dugačka. Ukoliko se kao primer analizira ko je od automobilskih gignata prodao najviše vozila koja su isključivo na električni pogon u 2022, južnokorejska zastava vijori se u samom vrhu.
Za prvo mesto se bore kineski BYD i američki Tesla, nešto ispod je nemačka Folksvagen grupa, četvrto mesto zauzimaju GM-Vuling, da bi korejski Hjundai bio petoplasirani za međugodišnjim rastom prodaje od čak 43%! Kada se radi o hibridima, ovaj azijski gigant je malo ispod Stelantisa, ali svakako značajno iznad ostalih konkurenata iz sveta. Koreja je sa 400 000 proizvedenih električnih vozila prošle godine, od toga 267 000 izvezenih u svet, nezaobilazni deo svetske industrije u ovoj oblasti. Hjundai se potrudio da kada se radi o vozilima koje koriste litijum-jonske baterije bude peti u svetu, odnosno da oko 11% svih automobila koje proizvede u 2022. budu skroz ili delimično na ovaj pogon.
To takođe nije slučajni trend, jer sem doprinosa svetskoj tehnologiji u ovoj oblasti, Južna Koreja je već ispred brojnih svetskih aktera kada se radi o samim baterijama za ova vozila. Iz ove države je tri od pet najvećih svetskih proizvođača baterija za električna vozila: LG Energy Solution Ltd, Samsung SDI Co Ltd i SK On. Ova tri korejska giganta kontrolišu skoro 20% svetskog tržišta električnih baterija, a koji sem domaće industrije vozila na električni pogon, snabdevaju i inostrane auto gigante poput: Tesle, Forda, Folksvagena ili General Motors-a.
Njihova dominacija u američkim lancima snabdevanja je izrazita, gde od 22 američka modela električnih vozila za koje se mogu dobiti državni povraćaji novca, čak 17 sadrže korejske komponente neka od ova tri giganta. Iako se kineski gigant CATL probija u brojnim regionima sveta, uključujući i ogromnu investiciju u Evropi u mađarskom gradu Debrecinu, giganti iz Južne Koreje su prvaci kada se radi o Severnoj Americi sa svojim postojećim ili najavljenim fabrikama u: Kentakiju, Džordžiji, Arizoni, Mičigenu, Ohaju i Indijani.
U tom smislu, kada se posmatra Južna Koreja i njen uticaj na svetsku zelenu tranziciju, to se može posmatrati i kroz sliku jednog električnog automobila.
Iz Južne Koreje trenutno dolazi 1 od 5 najvećih proizvođača električnih vozila, 3 od 5 najvećih proizvođača baterija za ova vozila i 1 od 3 najveća proizvođača poluprovodnika, bez kojih nema električnih automobila ili bilo kakve zelene tranzicije i novih tehnologija.
Jedino gde ova azijska moćna ekonomija zaostaje su kritične sirovine, gde je u velikoj meri zavisna od uvoza, a po svetskom pravilu to je bila Kina.
Bilo da se radi o litijumu, kobaltu, različitim retkim zemljinim mineralima ili niklu, kineska uloga u preradi ove sirovine drži i Južnu Koreju kao visokozavisnu od ovih sirovina. Bez germanijuma i galijuma nema mikročipova, električnih baterija nema bez litijuma ili nikla, a bilo kakve zelene tranzicije ili elektrifikacije nema bez bakra.
Ogroman diplomatski napor Južne Koreje bio je posvećen u prethodnih nekoliko godina da ova država maksimalno smanji rizik i diversifikuje svoj uvoz, poveća domaće kapacitete obrade i reciklaže, ali i smanji zavisnost od uvoza. Seul je zato tražio mineralna partnerstva sa zemljama kao što su: SAD, Kazahstan, Indonezija, Kanada, Ekvador, Mongolija i Australija, ali i sa Evropskom unijom u okviru evropskog Zakona o kritičnim sirovinama.
Ova prepreka u postizanju korejske dominacije u sferi zelene tranzicije ostaće i najveća, uz naravno ekonomiju obima koju je ipak ova država uspešno rešavala kroz decenije. Oblast gde je Koreja najuspešnije rešila pitanje ekonomije obima je svakako oblast proizvodnje mikročipova.
Važnost korejskih mikročipova za zelenu traziciju
Iako će domaća korejska zelena tranzicija biti dug proces, sa moguće dosta usporavanja i razvodnjavanja programa na samom putu reformi, svetska zelena tranzicija neće proći bez Seula. Strategije koje su donele vlade Južne Koreje u prethodne četiri godine, uz poteze korporacija, garantovaće da se to neće skorije promeniti. Zelenu tranziciju i tehnološki napredak sveta nije moguće zamisliti bez naprednih mikročipova, a Koreja je u ovoj oblasti drugi svetski proizvođač, ali i jedna od tri države koja ima znanje za proizvodnju najnaprednijih poluprovodnika koju nema ni Kina. Takođe, elektromobilnost i novi saobraćaj bez zagađenja nije moguće zamisliti bez električnih vozila i naprednih baterija za ove automobile, a u ovoj oblasti južnokorejski gignati su u samom vrhu sveta.
Za početak, kada se radi o mikročipovima, radi se o oblasti gde SAD i bliski saveznici ove države imaju veliku prednost u odnosu na Kinu. Peking uz sav trud nije uspeo da savlada ovu sofisticiranu tehnologiju, a zapadne sankcije u ovoj oblasti namenjene su da se to i ne dogodi u bliskoj budućnosti. Takav položaj omogućio je Južnoj Koreji i njenom gigantu Samsungu da se probiju dodatno po važnosti i za svet, ali i za budući kineski tehnološki napredak. Da korejska korporacija želi da zadrži tu poziciju govori i skorije najavljena investicija od gigantskih 230 milijardi dolara u najveći svetski centar za čipove u okolini glavnog grada Seula.
Osim što će ova zaista gigantska investicija da stvori desetine hiljada novih radnih mesta u samoj Koreji, ona će pojačati njenu već postojeću važnu poziciju u svetu. Samsung želi da izazove dominaciju tajvanskog TSMC-a i zaostavi američki Intel u proizvodnji poluprovodnika kojih u svetu fali, sa ciljem da ukoliko dođe do tenzija između Kine i Tajvana, korejski gigant bude svetski prvak.
Napori na ka zelenoj tranziciji samo će povećati upotrebu obnovljive energije i električnih vozila širom sveta, podstičući i potražnju za čipovima. Očekuje se da će broj energetskih poluprovodnika koji se koriste na svetskom tržištu obnovljive energije rasti sa kombinovanom godišnjom stopom rasta (CAGR) od 8% do 10% od ove godine do 2027. U proseku, električni automobili imaju čak oko 2 000 čipova, što je otprilike duplo više čipova nego u vozilima koja nisu na struju. Kao nervni sistem elektronskih materijala, čipovi pokreću i nove inovacije u automobilskoj industriji. Oni omogućavaju da vozila postanu „pametnija“ i bezbednija tako što kontrolišu svaku funkciju, od kočnica do parking kamera.
Zbog navedenih faktora, svaki napredak korejskog giganta Samsunga u sferi poluprovodnika direktno će uticati i na napredak celog sveta u zelenoj tranziciji, a najviše elektromobilnosti.
I kada se radi o kvantitetu i kada se radi o kvalitetu mikročipova, Južna Koreja ima prednost koju neće ispustiti. Buduće tržište automobila na električni pogon neće moći da se zamisli bez Seula, ali ne samo zbog mikročipova, nego i zbog već spomenute moćne industrije električnih automobila iz ove države, koja takođe hvata priključak za ekološkim trendovima.
Budućnost Južne Koreje i ekologije
Južna Koreja je iz Drugog svetskog rata izašla kao izrazito siromašna država sa kolonijalnom traumom. Davne 1962. privreda jedne Argentine bila je skoro 10X veća od privrede Južne Koreje kada se meri bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u dolarima. Već 1985. Južna Koreja je prestigla ovu južnoameričku državu, da bi na početku novog milenijuma bila duplo veća, a u 2022. veća dva i po puta. Dok se Argentina bavila neefikasnim i špekulativnim granama privrede, hiperinflacijom i očajnom fiskalnom i monetarnom politikom, Južna Koreja je postajala fabrika budućnosti.
Taj niz koraka nije bio slučajnost, jer je korejska industrija nastala nakon Drugog svetskog rata preživela različite međunarodne šokove i restrukturiranja globalne ekonomije. Prethodno navedeni koraci korejske države i njenih korporacija ukazuju da će to biti slučaj i sa globalnim ekološkim zaokretom. Ovaj zeleni trend u svetskoj privredi, koji će trajati narednih decenija, ne da neće zaobići Južnu Koreju, nego će u značajnoj meri zavisiti od nje i ogroman broj inovacija u navedenoj oblasti desiće se baš u ovoj državi.
Iako će domaća zelena tranzicija, prvenstveno kada se radi o energetici i proizvodnji električne energije biti težak niz koraka, u sferi saobraćaja Južna Koreja će nositi svetske inovacije delom i na svojim leđima. Možda bude delovalo neobično da ista država proizvodi tehnologije za drugu polovinu 21. veka i ujedno i trećinu svoje struje dobija kroz ugalj kao energent 19. veka, ali će to biti manje ili više realnost barem do 2050. Tek navedene godina Seul planira da u potpunosti izbaci ugalj iz upotrebe, što je značajno kasnije od većine naprednih svetskih ekonomija.
To istina deluje nelogično i anahrono, ali dosta liči i na trenutnu situaciju u Kini, samo u nešto manjem obimu. Kina dominira u većini oblasti koje se tiču snabdevanja svetskog tržišta elementima za zelenu tranziciju, ujedno i povećavajući domaće kapacitete zelene energije, sa istovremenim prvim mestom u svetu po štetnim emisijama iz uglja. Ipak, u ovoj tački te sličnosti se završavaju. Južna Koreja će u svom razvoju slediti drugačiji put koji će joj omogućiti da uprkos tome što ima manje stanovnika od Italije, bude disproporcionalno važniji faktor svetske politike, jer će biti ključni faktor nove zelene svetske ekonomije. To nije država koja ima (niti može da ima) ambicije da bude svetski politički i vojni hegemon, ali koja će 2030-ih, 2040-ih i 2050-ih ubirati ogromne i političke i ekonomske dividende od poteza koje ove i prethodnih godina vuku i njen država i njene najveće kompanije.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *