Indija kao novi svetski zagađivač?

Indija kao novi svetski zagađivač?
Foto: Shashank Hudkar on Unsplash

Indija je u isto vreme i u svetskom vrhu po proizvodnji i upotrebi uglja, ali i u svetskom vrhu po novoinstaliranim i planiranim kapacitetima zelene energije.

Kada je Indija dobila svoju nezavisnost, sada već davne 1947, postojale su osnovane sumnje da ova država neće imati kapaciteta da samostalno opstane. Ujedinjeno Kraljevstvo je iza sebe ostavilo podeljenu zemlju, sa tek 12% pismenog stanovništva i ekonomiju koja je činila tek par procenata svetske privrede, iako je i tada Indija činila ogroman udeo svetske populacije. Kao većinski poljoprivredna i siromašna zemlja, Indija je delovala kao zemlja bez veće perspektive.

Međutim, u poslednjih 30 godina ova država iskoristila je dosta prilika koje globalizacija nudi i napredovala je prosečnim stopama privrednog rasta od preko 5% godišnje. Rezultat toga trenda je da je danas privreda Indije veća od praktično svake evropske države, sem Nemačke, a ima solidne šanse da i nju prestigne do 2030. Već 18 meseci traju pregovori između Ujedinjenog Kraljevstva i Indije oko trgovinskog sporazuma, gde je Indija veća ekonomija od svoje bivše kolonijalne metropole.

Naravno, ovaj vid ekonomskog progresa, koji je izvukao milione ljudi iz apsolutnog siromaštva, imao je i svoju cenu. Prethodne tri dekade rapidnog ekonomskog rasta, dovele su i do rapidnog rasta zagađenja u brojnim sferama. Indija je danas treći najveći zagađivač na svetu, iako se radi o petoj ekonomiji sveta, a štetne emisije CO2 ove države porasle su 500% samo od početka 1990. Postavlja se pitanje da li će ova država imati kapaciteta i volje da izbalansira solidne stope rasta i smanjenje siromaštva sa ogromnim zagađenjem, koje doprinosi negativno stanju celokupne svetske klime.

Indijsko zagađenje

Kao što je već navedeno, Indija je kao država u razvoju relativno uspešno pronašla mesto za sebe na svetskom povezanom tržištu. Tokom 1991. Svetska banka je privredu ove azijske države merila na oko tek 270 milijardi dolara, što je u tom momentu bilo samo dva puta više od Turske, koja je imala značajno manju populaciju. Ista međunarodna institucija danas privredu ove države meri na 3.100 milijardi dolara, što je rast od preko 1000% kroz tri dekade. Današnja privreda Indije nije samo četiri puta veća od turske privrede, već je skoro duplo veća i od ruske.

Paralelno sa ovim uzlaznim trendom, Indija je beležila eksponencijalni rast potražnje za energentima. Potrošnja energenata merena u teravat časovima je od početka 1990. do danas porasla četiri puta, a navedenu novu potražnju za energentima najvećim delom Indija je nadoknadila kroz ogroman rast potrošnje uglja i nafte. Kroz samo par dekada, Indija je postala drugi potrošač uglja na svetu i treći potrošač nafte, gde u svojoj strukturi energetske potrošnje ugalj čini natpolovični udeo. U poređenju sa ostalim velikim privredama sveta, Indija je jedna od najviše zavisnih zemalja  od prljavih energenata.



Kao što se naravno može i očekivati, takav rast potrošnje fosilnih goriva u kratkom roku u mnogoljudnoj zemlji, doveo je i do rapidnog rasta zagađenja. Emisije ugljendioksida ove države su od 1991. do 2021. porasle preko pet puta. Indija je 1990. imala niži stepen emisija gasova sa efektom staklene bašte od Ujedinjenog Kraljevstva, već 2000. indijske štetne emisije bile su 50% veće od britanskih, a prethodne godine one su bile približno osam puta veće. Dok je Ujedinjeno Kraljevstvo vrlo medijski nenametljivo prepolovilo svoje štetne emisije CO2 iz 1990. do danas, indijski nivo proizvedenih štetnih gasova danas je veći skoro pet puta od godina kada je Ujedinjeno Kraljevstvo bilo na istorijskim maksimumima u emitovanom CO2 (tokom 1970).

U sadašnjim okolnostima to znači da ogromni potencijali koje Indija ima za svoj budući ekonomski razvoj su ujedno i podjednako ogromni potencijali za ugrožavanje svetskog stanja klime. Iako, izvesno, nivo štetnih emisija koje će Indija ikada proizvesti se neće približiti onima koje Kina proizvodi u prethodnih nekoliko decenija, u aktuelnom trenutku globalne klimatske opasnosti to bi moglo da ima devastirajuće posledice i po ostatak sveta. 

Kada se ocenjuje trenutna indijska energetska politika i odnos prema obnovljivim izvorima energije, ona može delovati veoma zbunjujuće i višeznačno. Razlog za to je što je Indija u isto vreme prvak kada se radi o pojedinim naprednim oblastima zelene energije, ali i prvak u najnazadnijim oblicima zagađenja na zemljinoj kugli.

Indijska energetika i obnovljivi izvori

Možda može delovati veoma čudno, ali Indija je u isto vreme i u svetskom vrhu po proizvodnji i upotrebi uglja, ali i u svetskom vrhu po novoinstaliranim i planiranim kapacitetima zelene energije. Sa jedne strane je u pitanju država čije su štetne emisije proizvedene iz uglja u ovom veku doživele neverovatan rast i brzo se popele do svetskog vrha. Na drugoj strani u pitanju je i država koja je povećala svoje solarne kapacitete od 2014. do danas deset puta, a kapacitete energije vetra više nego duplo.

Ova dva neobična trenda koja se u Indiji dešavaju istovremeno, u najvećem broju država su uglavnom obrnuto proporcionalni. Većina razvijenih ekonomija je pre aktuelne energetske krize težila da redukuje upotrebu uglja, a paralelno je zabeležen odlučan i stabilan rast upotrebe obnovljivih izvora. Čak su i države poput Portugala, koje spadaju u donju polovinu po bogatstvu unutar Evropske unije, uspele da izbace ugalj u potpunosti iz upotrebe dosta pre planiranog roka. 



U ovom momentu indijska energetska strategija dobrim delom kombinuje povećanje upotrebe fosilnih goriva u apsolutnim brojevima sa postepenim povećanjem udela obnovljivih izvora u ukupnom energetskom miksu. S obziromna to da energetske potrebe Indije ubrzano rastu, ugalj se u ovoj državi pokazao kao energent koji najlakše može da zadovolji domaću potražnju za energijom, uprkos periodičnim nestašicama. Jedan od razloga je i ogromna domaća proizvodnja uglja, jer se po ovom kriterijumu Indija rangira među pet najvećih svetskih proizvođača. 

O važnosti ovog prljavog energenta za energetsku stabilnost spomenute azijske države govori intervencija njenih državnih funkcionera na globalnom samitu o klimi COP26 prethodne godine. U finalnom dokumentu značajno je ublažen jezik kojim se govori o izbacivanju uglja iz upotrebe, jer Indija definitivno planira da ga koristi i daleko posle 2030. godine. Trenutno iz ovog izvora dolazi preko pola proizvedene električne energije u ovoj državi, dok su obnovljivi izvori energije još u usponu kada se gleda njihov procentualni udeo.

Bez obzira na entuzijazam koji postoji oko fosilnih goriva i nastavka njihove upotrebe, ove godine blizu 40% novih instaliranih energetskih kapaciteta su obnovljivi izvori energije, gde u značajan deo ovog godišnjeg udela spadaju hidroelektrane. Paralelno sa značajnim udelom hidroelektrana u rastu zabeleženom u prethodnih deset godina, već je naveden i značajan rast primene energije sunca i vetra kod novih instaliranih kapaciteta. 

Zbog visokih stopa  ekonomskog rasta i potražnje za energijom tokom 1990. udeo hidroelektrana je čak opadao, zbog stagnacije u novim projektima, a ogromnom rastu upotrebe uglja. Kod energije sunca i vetra, primetno je da je rast uravnotežen u prethodnih 10 godina i biće i u narednih 10 godina.

Međutim, uprkos ovom rastu Indija danas tek oko jedne petine svoje električne energije dobija iz svih obnovljivih izvora u zbiru, dok ostatak dolazi dobrim delom iz vrlo štetnih fosilnih goriva. Kada se analizira strategija ugljenične neutralnosti Indije, može se lako videti da će se u ovoj državi zelena revolucija dešavati nešto sporije i sa ciljevima koji će se realizovati kasnije od većine glavnih ekonomija, uključujući i Kinu kao trenutno najvećeg svetskog zagađivača.

Indijska strategija ugljenične neutralnosti

Kao i većina država u razvoju i Indija u svojoj retorici državnih funkcionera koristi iste poruke kada se radi o pitanju klimatskih promena. Ta poruka se bazira na korišćenju opravdanja za aktuelne visoke emisije CO2 država u razvoju kroz navođenje istorijskih emisija trenutno najvećih visokorazvijenih ekonomija sveta. Kroz takvo poređenje države koje još nisu dostigle visok nivo ekonomskog razvoja tvrde da imaju pravo da u fazi uspona koriste fosilna goriva i imaju manje pažnje prema životnoj sredini, jer su i trenutno najbogatije države sveta radile isto u istoj fazi ekonomskog razvoja.

Ukoliko se analiziraju štetne emisije po glavi stanovnika, Indija svakako spada u donju polovinu svetske tabele, iako po ukupnim štetnim emisijama spada u treću državu sveta. Sa druge strane, kada se analizira globalna tabela bogatstva po glavi stanovnika, Indija se nalazi pri dnu tabele, iako se njena privreda svake dekade pomera ka gore na svetskoj rang listi u ukupnoj veličini. Po proceni Međunarodnog monetarnog fonda za 2022. BDP po glavi stanovnika Indije je skoro deset puta manji od Portugala, oko dvadeset puta manji od Nemačke ili oko trideset puta manji od Australije. Kada se isti kriterijum analizira iz ugla pariteta kupovnih snaga, razlika je nešto manja, ali je opet značajna. 



Ukoliko bi Indija sa aktuelnim tempom rasta zagađenja u odnosu na rast bruto domaćeg proizvoda nastavila bez većih promena, dolazak do nivoa portugalskog stepena bogatstva po glavi stanovnika, pretvorio bi ovu državu u najveći odžak sveta. Indija je svakako svesna katastrofalnih posledica koje bi klimatske promene mogle da imaju i po nju samu, jer su određene katastrofalne posledice već vidljive. Međutim, strategija ugljenične neutralnosti ove države deluje relativno manje ambiciozno u odnosu na veličinu navedene pretnje.

Na osnovu ciljeva koje je indijski premijer Narendra Modi izneo prethodne godine tokom govora na klimatskom samitu COP26, ova država bi postigla ugljeničnu neto neutralnost tek 2070, dok najveći broj država taj cilj postavlja na 2050. godinu, a Kina 2060. godine. Narendra Modi takođe planira da kroz vladine politike značajano poveća kapacitete za energiju vetra i sunca, te bi zajedno sa ostalim obnovljivim izvorima oni trebalo da čine godišnje kapacitete od 500 gigavat časova do kraja ove dekade. Ohrabrujući podatak može biti da već danas su tri od pet najvećih solarnih elektrana nalaze u ovoj državi, gde se Indija nalazi u svetskom vrhu po savremenosti ovih projekata.

Ipak, sa aktuelnim trendom rasta potražnje za električnom energijom, bez bar postepenog izbacivanja uglja iz upotrebe, ukupan efekat bio bi vrlo ograničen. Uprkos novonastalom periodičnom manjku uglja u ovoj državi, ne deluje da će ga ova država skorije izbaciti iz upotrebe. Sa trenutnom retorikom indijske vlade, pre se može reći da postoji želja da se ovaj energent koristi dok međunarodni pritisak ne postane dovoljno veliki. Zbog aktuelne energetske krize u svetu, taj pritisak gotovo da ne postoji, što daje Indiji dodatno vreme.

Indija i rizici klimatskih promena

Iako može delovati da vlada u Nju Delhiju neozbiljno shvata pretnje koje donose klimatske promene i da očekuje da će neko drugi sprovesti zelenu tranziciju u njeno ime, praktična situacija je nešto izbalansiranja. Kada se analiziraju države sličnog bogatstva po glavi stanovnika, Indija u ovoj kategoriji predstavlja jednog od prvaka. Retko je naći države koje imaju toliko nizak bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, a sa druge strane toliko visoka ulaganja u obnovljive izvore. Iako su takva ulaganja ograničena u odnosu na ostale velike ekonomije, ona su ogromna u poređenju sa državama na istom stupnju ekonomskog razvoja.



Centralni problem u kontekstu Indije i klimatskih promena iz ugla globalnog usklađivanja emisija, nije zagađenje u odnosu na stepen razvoja, već sama veličina Indije. Zbog toga je ovu državu teže posmatrati kao i ostale manje zemlje u razvoju, jer je svako procentualno povećanje štetnih emisija CO2 u Indiji, odmah vidljivo globalno i samim tim ima kvantitativno veći štetni efekat po stanje svetske klime. Ova država je sa svojim emisijama CO2 1980. činila 1,5% globalnog udela, a 2019. taj udeo se već popeo na 7%.

Takvi efekti zagađenja u Indiji su već vidljivi kroz sve ekstremnije vremenske prilike na osnovu analize IPCC-a za 2021. Više temperature i učestalije suše su nova realnost u delu indijskih regiona, ali i nekontrolisane kiše i monsuni u drugim ranjivim regionima. Sa jedne strane sve veći broj gradova beleži temperature blizu u 50 stepeni celzijusa i manjak vode, a sa druge strane intenzivne kiše su se povećale u pojedinim regionima gotovo 300% od 1950-ih. U novim klimatskim uslovima, najveći negativan efekat bi u ovoj državi mogla da oseti poljoprivreda, čija je produktivnost već danas veoma ograničena.

Indijska vlada je naravno svesna većine negativnih efekata koje klimatske promene mogu imati na ovu mnogoljudnu državu u razvoju. Ti efekti već danas postoje, ali ne predstavljaju još domaće goruće pitanje. Iz ugla prioriteta Narendra Modi i njegova vlada na prvo mesto definitivno stavljaju ekonomski progres i dalje smanjenje siromaštva u ovoj državi, pa i po cenu većeg doprinosa klimatskim promenama i sa domaćim posledicama. Ukoliko se analiziraju potrebe indijskog stanovništva, deluje da postoji slaganje oko ove teme i da ne postoji spremnost da se čistije okruženje plati nižim stopama rasta. Iz tog razloga, u narednim dekadama ćemo sve češće slušati o Indiji kao ogromnom zagađivaču, što više neće biti lokalno, nego i globalno pitanje.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap