Da li će Riši Sunak da nastavi britansku zelenu tranziciju?

Da li će Riši Sunak da nastavi britansku zelenu tranziciju?
Foto: Screenshot / YouTube

Britanija je u prethodnim godinama uhvatila veliki zalet u svojim zelenim reformama. Trenutno su sve oči uprte u premijera Rišija Sunka i njegove dalje poteze u ovoj oblasti.

U martu prošle godine britanska vlada objavila je novi plan privrednog rasta pod nazivom Build Back Better koji je prezentovan i u parlamentu. U okviru navedenog plana značajan udeo sadržaja i ciljeva bio je posvećen zelenoj tranziciji i dostizanju ugljenične neutralnosti Ujedinjenog Kraljevstva do 2050. Tadašnji plan vlade Borisa Džonsona podrazumevao je i velike investicije u zelenu infrastrukturu, obnovljive izvore energije i dalju implementaciju najnovijih tehnologija u oblasti i finansiranju daljeg istraživanja.

Ovaj plan, predstavljen u dokumentu na oko 100 stranica, imao je za cilj da britansku ekonomiju pogođenu posledicama COVID-19 pandemije, simbolički obnovi i izgradi boljom. To je u tom momentu podrazumevalo da ekonomski razvoj bude ravnomeran u odnosu na različite regione, da se dosta više investira u infrastrukturu, ali i da Ujedinjeno Kraljevstvo nakon ovog investicionog ciklusa bude „Supersila zelene tehnologije“. 



Rat u Ukrajini, drastičan skok cene energenata i poskupljivanje zaduživanja zbog globalnog rasta kamatnih stopa, nametnulo je određenu reviziju i ovog plana. Još jedna od promena koja se desila od objavljivanja ovog programa je da je čovek sa sedme strane dokumenta postao novi premijer, a da i vlada koja bi trebalo da ga sprovede izgleda malo drugačije od one koja ga je inicijalno objavila. Čak između ove dve vlade, našla se i kratkotrajna vlada Liz Tras, koja je želele da odustane od pojedinih ciljeva.

Naravno zbog ovakvih nestabilnosti ekološki aktivisti su u strahu da prilikom revizije buduće potrošnje, koja je nužna, potrošnja na zelenu tranziciju ne izvuče deblji kraj. Trenutno su sve oči uprte u premijera Rišija Sunka i njegove dalje poteze u ovoj oblasti. Britanija u prethodnim godinama uhvatila veliki zalet u svojim zelenim reformama, te nije iznenađenje što kod ekoloških aktivista postoji strah da takav zalet neće rezultovati sprintom ka ugljeničnoj neutralnosti do 2050. godine.

Britanija i ekologija

Promenom strukture britanske privrede i reformama u sferi energetike, Ujedinjeno Kraljevstvo predstavlja jednog od svetskih prvaka kada se radi o zelenoj tranziciji. Jedan od razloga je deindustrijalizacija koja traje od 1980-ih i rapidan porast udela uslužnog sektora u bruto domaćem proizvodu. Drugi razlog je sve veći udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u ovoj državi, a sve manji udeo fosilnih goriva.

Kada se analiziraju štetne emisije CO2 koje Velika Britanija emituje kroz svoju istoriju, uprkos privrednom rastu, one kontinuirano opadaju. One su gledano na godišnjem nivou dostigle svoj vrhunac sredinom 1970-ih i od tada se kontinuirano smanjuju, odnosno nalaze se sada na oko 50% proseka iz 1970-ih. Dobar primer za poređenje ovih trendova je dekada najvećeg rasta britanske ekonomije i odnos štetnih emisija u istom periodu. Od 1997. do 2007. britanska ekonomija se praktično duplirala u svojoj veličini, a godišnje emisije CO2 su opale za nekoliko miliona tona kada se poredi 2007. i 1997.



U narednom periodu taj pad je bio još odlučniji, odnosno za nešto više od decenije štetne emisije su se prepolovile. Kombinacija sve veće upotrebe obnovljivih izvora poput vetrogeneratora, drastičnog smanjenja upotrebe uglja i veće implementacije solarne energije dovele su da takođe uprkos konstantnom rastu broja stanovnika, opadaju i štetne emisije po glavi stanovnika. S obzirom da Ujedinjeno Kraljevstvo skoro jednu četvrtinu električne energije dobija iz nuklearnih elektrana, ovakva energetska struktura dosta je povoljna za dalju zelenu tranziciju, jer veliki udeo u energetskom miksu već duže vreme zauzimaju izvori sa niskim ili nultim stepenom emisija CO2.

Ukoliko se izuzmu trenutne poteškoće koje postoje sa energetikom u celom svetu, a koju građani osećaju kroz skok cene energenata i inflaciju, na dugi rok Ujedinjeno Kraljevstvo ima šansu da postane „ekološka supersila sveta“ i da postigne ugljeničnu neutralnost možda i pre 2050. Ova država je prošle godine bila i domaćin svetskog samita o klimi CO26, što je još jedna simbolička potvrda da je čak i konzervativna vlada zainteresovana da se bavi ovim pitanjima. Prvenstveni razlog je što i desni deo političkog spektra vidi ovu oblast kao komparativnu prednost Britanije, za koju je naravno pitanje da li će je do kraja iskoristiti.

U ovom trenutku dosta zavisi od novog premijera Rišija Sunka i da li će nastaviti u skladu sa planovima koje je i sam pisao kao ministar finansija u vladi Borisa Džonsona. Postoje glasovi koji ukazuju da bi moglo da dođe do usporavanja u ovoj oblasti.

Riši Sunak i zelena tranzicija

Većina ekoloških krugova pozdravila je promenu na čelu vlade Ujedinjenog Kraljevstva, s obzirom da je prethodna premijerka Liz Tras bila zainteresovana da po ekološkim pitanjima napravi nekoliko koraka unazad. Ti koraci su se odnosili na: drastično smanjenje upotrebe solarne energije na poljoprivrednim gazdinstvima, insistiranje na frekingu kao tehnologiji eksploatacije fosilnih goriva koja veoma zagađuje okruženje, kao i smanjenju brojnih ograničenja u sferi zaštite životne sredine. Ona je takođe resor energetike u vladi dala Džejkobu Rizu Mogu, koga opisuju kao „klimatskog dinosaurusa“ i koji je garantovao da će Britanija „isisati i poslednju kap nafte iz Severnog mora“.

Nakon njenog odlaska sa čela vlade zbog agresivne reakcije finansijskih tržišta na njen novi predlog budžeta, zeleni aktivisti mogu biti zadovoljni. Riši Sunak do sada nije važio za ličnost koja se zalagala protiv zelene tranzicije, čak se može reći do neke tačke i suprotno. Na osnovu predizbornog programa stranke iz 2019, za koji je novi premijer rekao da će ga se pridržavati, može se reći da će se aktuelni planovi nastaviti sa implementacijom. Međutim, da nema aktuelnog energetskog problema, to možda i ne bi bilo preveliko pitanje za raspravu. U ovom momentu postoje sumnje da može doći do promene.



Iako je premijer Sunak na ovogodišnjem klimatskom samitu COP27 u Egiptu govorio o da će Ujedinjeno Kraljevstvo nastaviti da povećava sredstva namenjena ekologiji, pred sam samit desili su se koraci koji mogu ukazati na suprotno. Vlada Velike Britanije nije uplatila 300 miliona dolara koje je obećala za dva klimatska fonda koji su usmereni za pomoć siromašnim državama oko klimatskih problema. Pred sam samit nije bilo sigurno da li će se premijer uopšte na njemu pojaviti, što je naišlo i na kritike unutar partije.

Riši Sunak se na kraju ipak pojavio na važnom događaju u Šarm El Šeiku, ali Velika Britanija je propustila septembarski rok za obećanih 288 miliona dolara Zelenom klimatskom fondu (GCF), a ni zalog od 20,6 miliona dolara Fondu za adaptaciju takođe nije uplaćen. Takođe sumnje se javljaju i oko dosta popustljive politike aktuelnog premijera u vreme dok se bavio državnim finansijama oko giganata u proizvodnji fosilnih goriva. Njegova otvorena politika prema novim postrojenjima za eksploataciju nafte i gasa u Severnom moru, otvorenost prema frekingu tokom kampanje za predsednika Konzervativne partije, kao i neispunjavanje zelenih ciljeva vlade na vreme, ne ulivaju naročito poverenje.

Iz tog razloga postoji strah da ukoliko dođe do daljih budžetskih poteškoća da će aktuelni premijer, uprkos čestim lepim rečima u sferi zaštite životne sredine, ipak posegnuti za smanjenjem sredstava namenjenih za ovu oblast i da će stati na stranu industrije fosilnih goriva. Naravno postavlja se i pitanje realnih britanskih mogućnosti i koje mogu smanjiti ili povećati manevarski prostor, na koje ni Sunak ne može imati potpunog uticaja.

Britanske mogućnosti za zelenu tranziciju

Za početak Ujedinjeno Kraljevstvo je postalo jedina velika ekonomija sveta koja je uvela zakonsku obavezu da se do 2050. ostvari ugljenična neutralnost. Takođe, radi se i o državi koja već danas u oblasti industrije sa niskim emisijama ugljendioksida zapošljava čak skoro 500 000 ljudi. Taj broj se konstantno kroz vreme povećava i kroz trenutnu najavljeni (videćemo da li će biti i realizovani) program državnih investicija taj broj bi mogao da se do 2030. poveća za još 50% od sadašnjeg broja zaposlenih. Takođe, ogromna sredstva bi po planu trebalo da budu usmerene i na dalji razvoj zelenih tehnologija u povoju, kao što su upotreba zelenog vodonika i dalji razvoj tehnologije za prikupljanje već emitovanog ugljenika iz vazduha.

Britanske vlade su u ovakvim programima videle dve mogućnosti koje su i popularne i strateški korisne. Prva mogućnost je da bi 83 procenta od 13,3 hiljada milijardi dolara globalnih ulaganja u električne sisteme očekivanih do 2050. godine moglo biti u tehnologijama sa nultom emisijom ugljenika. Britanija kao jedna od svetskih prvaka u ovoj oblasti ima dosta prostora da od ovih svetskih trendova profitira u narednim decenijama. Procena britanske vlade je da bi privatne investicije koje bi pratile državne investicije u ovoj oblasti bile od tri do četiri puta veće ukoliko bi se realizovale do kraja. Prvenstveno je taj potencijal vidljiv kod proizvodnje električne energije iz vetrogeneratora, bilo onih na zemlji, bilo onih na moru oko kojih još postoje jake regulacije.



Drugi element je potencijal u novom zapošljavanju u oblasti zelenih tehnologija koje bi omogućilo visoko plaćene i visokokvalifikovane poslove za domaće britansko stanovništvo. Razlog zašto je to prednost je britanska politika u obrazovanju koja je na snazi još od prvog mandata Tonija Blera i koja je imala za cilj da 50% mladih godišnje stekne visoko obrazovanje. Iako je ovaj cilj konačno dostignut u prethodnim godinama, ponuda visokokvalifikovanih radnih mesta nije pratila ponudu radne snage visokih kvalifikacija. Dalji tehnološki razvoj u oblasti zelene energije bi niskokvalifikovane poslove u sferi fosilnih goriva, zamenio bolje plaćenim visokokvalifikovanim poslovima u radu sa obnovljivim izvorima energije.

Čak i pre donošenja plana Build Back Better, vlada Borisa Džonsona objavila je dokument sa vrlo jasnih 15 merljivih ciljeva oko buduće zelene revolucije. Plan je vrlo jasno mapirao sve potencijale koje bi Britanija mogla da ostvari u narednih nekoliko dekada u ovoj oblasti, a ovaj plan je uključen i u širi dokument razvoja Build Back Better, koji se na njega u više poglavlja referiše. Riši Sunak je učestvovao u pisanju oba dokumenta, a najviše u delu koji se tiče finansijskih planova realizacije svih ovih ciljeva. Iz tog razloga se izvesno može reći da odlično razume sve mogućnosti koje ima britanska privreda u oblasti zelene tehnologije, te se radi dobrim delom o političkoj volji i određivanju prioriteta u novim ekonomskim okolnostima.

Riši Sunak i budućnost ekologije

Za britanski politički, medijski, akademski i NVO establišment postoji jedan pogrdan naziv i on glasi „Blob“. On svoje ime nosi po zlikovcu iz jednog od starih američkih horor filmova koji predstavlja grudvu želatinaste amorfne mase koja teroriše mirne građane Pensilvanije i guta sve pred sobom. Autor ovog pogrdnog imena je konzervativac Majkl Gouv, koji ju je iskoristio prvi put protiv establišmenta u sistemu obrazovanja koji deluje van nadzora izvršne vlasti i sa druge strane ima veliki uticaj na društvo i kulturu.

Po viziji Majkla Gouva i drugih desnih populističkih političara u Britaniji, konzervativna vlast bi trebalo da napadne ovaj skup po njima međusobno povezanih snaga i uvreženih interesa van demokratske kontrole, koji je baziran na tehnokratskom i isključivom pristupu. Ono što je problem za Majkla Gouva, Džejkoba Riz Moga i slične političare koji su videli u Borisu Džonsonu ili Liz Tras alate za takvu borbu, deluje da se u liku Rišija Sunka i njemu sličnih članova kabineta „Blob“ vratio na velika vrata. 



Taj isti establišment veliki značaj stavlja na zelenu tranziciju i borbu protiv klimatskih promena, a deluje da će se na kraju dana i Riši Sunak voditi nastavku ove politike. Britanski establišment u navedenim oblastima na ekologiju ne posmatra samo iz ugla ekonomije ili nužno čistijeg životnog okruženja, već i kroz moralnu prizmu višeg cilja čovečanstva. Iz tog razloga, pritisci na svaku vladu od ovih uticajnih krugova u Britaniji biće da nastavi za zelenom tranzicijom. Međutim na ovaj proces ne bi trebalo gledati kao neki vid isključive želje uvreženih interesa, već objektivan potencijal sa merljivim pozitivnim efektima u više oblasti.

Vlada Rišija Sunka će zato gotovo izvesno nastaviti aktuelne planove usmerene da Britanija ostvari globalni prestiž u ovoj ovoj konkretnoj oblasti, jer je to jedna od nekoliko u kojoj ona još može sa aktuelnim kapacitetima. Ono što je dodatna garancija da će se planovi nastaviti je što bi potencijalni pad konzervativaca na vlast doveo laburiste, koji bi u ovoj konkretnoj agendi bili i ambiciozniji. Trenutno su retke države gde su i poslaničke klupe vlasti i poslaničke klupe opozicije solidna garancija ozbiljne ekološke politike. Najčešći slučaj je da je to jedna strana u parlamentu, a neretko se dešava i da nema takve strane. Ujedinjeno Kraljevstvo svakako predstavlja pozitivan izuzetak među visokorazvijenim privredama, a vlada Rišija Sunka neće biti ta koja će prekinuti ovu britansku specifičnost.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap