Tri dana nakon što je na delu magistralne pruge Niš – Dimitrovgad, izmeđi Pirota i Staničenja došlo do izlivanja amonijaka usled prevrtanja jedne cisterne i dalje nemamo odgovor na pitanje koliko je štete ova nesreća nanela životnoj sredini.
Nakon izlivanja amonijaka u Pirotu je proglašeno vanredno stanje, iz Ministarstva zaštite životne sredine saopštili su u utorak da je da je kvalitet vazduha u Pirotu i Beloj Palanci, odnosno koncentracija amonijaka u okviru graničnih vrednosti.
Ona je dan ranije izjavila i da će nadležna ekološka inspekcija na teren izaći kada druge službe završe svoje istrage. Agencija za zaštitu životne sredine objavila je link na kom građani mogu u realnom vremenu mogu da prate stanje vazduha.
Amonijak zagađuje vazduh, vodu, zemljište
A kakve sve posledice po životnu sredinu može da ima curenje amonijaka, pitali smo Slađanu Savić, asistentkinju na Katedri za primenjenu hemiju, Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kako objašnjava Savić azot se svrstava u biogene elemente, što znači da izgrađuje jedinjenja neophodna za živi svet. Međutim, kada se neka jedinjenja azota, kao što je amonijak, u prirodi nađu u povišenoj koncentraciji, to može dovesti do različitih posledica.
“Ovaj gas neprijatnog mirisa, može uticati na pojačano stvaranje čestičnog zagađenja, poznato kao PM10 i PM2,5. Osim toga, amonijak (NH3) se može u atmosferskim uslovima transformisati u okside azota (na primer, NO2), koji je uzročnik kisele kiše. Dodatna posledica kiselih kiša je kišeljenje zemljišta, što dovodi do disbalansa u snabdevanju nutrijentima. Na taj način, amonijak utiče na vegetaciju i živi svet, ali takođe može da zagadi i okolna vodna tela. U vodi amonijak se prevodi u amonijum jon (NH+) i nitrate (NO3-), koji mogu doprineti takozvanom cvetanju vode”, objašnjava Savić.
Odgovarajući na pitanje Ekologike da li posledice mogu da budu dugoročne, asistentkinja kaže da uticaj amonijaka na životnu sredinu zavisi od količine amonijaka i vremenskih uslova prilikom curenja.
“Važno je napomenuti da se amonijak brzo širi atmosferom, pa može zahvatiti i predeo u krugu u 5 km od ispuštanja. Akutni efekti na biljke se uočava kao oštećenje listova, dok su životinja simptomi slični kao kod ljudi, a najblaži su konfuzija, dezorijentacija, izuzetna pospanost, iritacija grla, očiju.
Dugoročno, očekuje se da će amonijak uticati na rast biljaka u okolini, toleranciju na temperaturu, usvajanje minerala, odgovor biljke na bolesti, a konačno i na biodiverzitet”, kaže Savić.
Američka poljoprivredna agencija navodi da je neophodno da, u slučaju curenja amonijaka, proizvođači mleka, svinja i živine koji rade u blizini i niz vetar od ispuštanja ili potencijalnog ispuštanja moraju biti obavešteni da preduzmu odgovarajuće mere.
Kako amonijak utiče na zdravlje
Iz Nacionalne ekološke asocijacije upozoravaju da izlaganje visokim koncentracijama amonijaka u vazduhu izaziva trenutno peckanje nosa, grla i disajnih puteva.
“Ovo može izazvati bronhiolarni i alveolarni edem i destrukciju disajnih puteva što dovodi do respiratornog distresa ili insuficijencije. Udisanje nižih koncentracija može izazvati kašalj i iritaciju nosa i grla. Miris amonijaka pruža adekvatno rano upozorenje o njegovom prisustvu, ali amonijak takođe izaziva zamor ili slabljenje čula mirisa, smanjujući svest o nečijoj produženoj izloženosti niskim koncentracijama”, saopštili su.
Deca izložena istim koncentracijama isparenja amonijaka kao i odrasli mogu dobiti veću dozu jer imaju veći odnos površine pluća prema telesnoj težini i povećani minutni odnos zapremine i težine. Pored toga, oni mogu biti izloženi većim koncentracijama od odraslih na istoj lokaciji zbog njihove manje visine i veće koncentracije isparenja amonijaka koja se prvobitno nalazi u blizini zemlje.
Kada je reč o kontaktu sa očima i kožom izlaganje niskim koncentracijama, može izazvati brzu iritaciju. Veće koncentracije amonijaka mogu izazvati teške povrede i opekotine. Kontakt sa koncentrovanim rastvorima amonijaka kao što su industrijska sredstva za čišćenje može izazvati korozivne povrede uključujući opekotine kože, trajno oštećenje očiju ili slepilo. Potpuni stepen povrede oka možda neće biti očigledan do nedelju dana nakon izlaganja. Kontakt sa tečnim amonijakom takođe može izazvati opekotine slične promrzlinama.
Ko procenjuje koliki je rizik
Procena koliki zdravstveni rizik je postojao kao neposredna opasnost ili postoji i dalje (na primer usled izlivanja u vodotokove, zagađenja zemljišta i slično) u nadležnosti je sektora zdravlja, a bliže se određuje članom 8 Zakona o javnom zdravlju (Sl. Glasnik RS 16/2015) u kome stoji da sprovođenje javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva obuhvata (inter alia) i praćenje i analizu zdravstvenog stanja stanovništva i procenu rizika po zdravlje u vezi sa uticajima iz životne sredine navode iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Pravilnik o bližim uslovima za sprovođenja javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva (Sl. Glasnik RS 34/2019) određuje u članu 12 da u kriznim i vanrednim situacijama, kao i u slučaju nastanka događaja koji u kratkom vremenskom roku mogu ili su već doveli do kontaminacija vode, vazduha, zemljišta i životnih namirnica, čime je ugroženo zdravlje ljudi i životna sredine na određenoj teritoriji, institut ili zavod za javno zdravlje u skladu sa svojim nadležnostima, i opremljenošću potrebnim resursima, na način definisan u čl. 4 ovog pravilnika i u saradnji sa nadležnim institucijama i telima vrši terenska ispitivanja, uzorkovanja medijuma životne sredine, laboratorijske analize i daje stručno tumačenje u cilju brze procene ugroženosti zdravlja ljudi, sa predlogom mera za smanjenje uticaja i nastavak praćenja.
Ova oblast definisana je i obavezama iz Međunarodnog zdravstvenog pravilnika (International Health Regulation) čije odredbe su obavezujuće za zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije. Po ovom dokumentu, svaki događaj od većeg značaja za ugrožavanje javnog zdravlja, a posebno ako postoje I moguće prekogranične posledice mora se prijaviti SZO preko nacionalne kontakt osobe. Ove aktivnosti su nadležnost Ministarstva zdravlja.
Za šta se koristi amonijak
Kako navode iz NEA, oko 80% amonijaka proizvedenog u industriji koristi se u poljoprivredi kao đubrivo. Amonijak se takođe koristi kao rashladni gas, za prečišćavanje zaliha vode i u proizvodnji plastike, eksploziva, tekstila, pesticida, boja i drugih hemikalija.
Nalazi se u mnogim proizvodima kućne hemije. Sredstva za čišćenje za domaćinstvo se proizvode dodavanjem gasa amonijaka u vodu i mogu sadržati između 5 i 10% amonijaka. Rastvori amonijaka za industrijsku upotrebu mogu biti u koncentraciji od 25% ili više i korozivni su.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *