Ministri EU saglasni: Ukinuti prodaju vozila na fosilna goriva do 2035.

Ministri EU saglasni: Ukinuti prodaju vozila na fosilna goriva do 2035.
Foto: Musa Haef, Unsplash

Zemlje Evropske unije sklopile su dogovore o predloženim zakonima za borbu protiv klimatske krize u ranim jutarnjim satima u sredu.

Sporazum podržava postepeno ukidanje prodaje novih automobila na fosilna goriva do 2035. i fond od više milijardi evra za zaštitu siromašnih građana od troškova emisije ugljen-dioksida.

Posle više od 16 sati pregovora, ministri životne sredine iz 27 država članica usaglasili su svoje zajedničke stavove o pet zakona, što je deo šireg paketa mera za smanjenje emisija koje zagrevaju planetu u ovoj deceniji.

„Klimatska kriza i njene posledice su jasne, pa je politika neizbežna“, rekao je visoki predstavnik EU za klimatsku politiku Frans Timermans, dodajući da misli da je invazija Ukrajine, glavnog snabdevača gasom, podstakla zemlje da brže odustanu od fosilnih goriva.

Očekuje se donošenje zakona

Ministri su podržali ključne delove paketa koji je Evropska komisija prvi put predložila prošle godine, uključujući zakon koji zahteva da novi automobili koji se prodaju u EU ne emituju CO2 od 2035. To bi onemogućilo prodaju automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Sporazum čini izglednim da će predlog postati zakon EU. Sporazumi ministara formiraće njihovu poziciju u predstojećim pregovorima sa parlamentom EU o konačnim zakonima. Parlament je već podržao cilj automobila iz 2035. godine.

Italija, Slovačka i druge države želele su da se postepeno ukidanje odloži do 2040. Zemlje su na kraju podržale kompromis koji je predložila Nemačka, najveće tržište automobila u EU, koja je zadržala cilj za 2035. i zatražila od Brisela da 2026. proceni da li su hibridna vozila ili CO2 neutralna goriva mogla da budu u skladu sa ciljem.

Timermans je rekao da će komisija biti „otvorena“, ali da trenutno hibridi ne donose dovoljno smanjenja emisija i da su alternativna goriva preskupa.

Predlozi o klimi imaju za cilj da osiguraju da EU – treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu – dostigne svoj cilj za 2030. smanjenje neto emisija za 55% u odnosu na nivoe iz 1990. godine. To će zahtevati od vlada i industrije da ulažu u čistiju proizvodnju, obnovljivu energiju i električna vozila.

Fond za ugrožene

Ministri su podržali novo tržište ugljenika u EU kako bi se nametnuli troškovi CO2 za zagađujuća goriva koja se koriste u transportu i zgradama, iako su rekli da bi trebalo da se pokrene 2027. godine, godinu dana kasnije nego što je prvobitno planirano.

Nakon mukotrpnih pregovora, složili su se da formiraju fond EU od 59 milijardi evra kako bi zaštitili građane sa niskim primanjima od troškova politike od 2027. do 2032. godine.

Litvanija je bila jedina zemlja koja se protivila konačnim sporazumima, nakon što je bezuspešno tražila veći fond pored Poljske, Letonije i drugih zabrinutih da bi novo tržište CO2 moglo da poveća račune za energiju.

Finska, Danska i Holandija – bogatije zemlje koje bi uplatile više u fond nego što bi vratile – želele su da on bude manji.

Ministri su se takođe okupili iza reformi trenutnog tržišta ugljenika u EU, koje primorava industriju i elektrane da plaćaju kada zagade.

Zemlje su prihvatile ključne elemente predloga komisije da ojačaju tržište kako bi se smanjile emisije za 61% do 2030. i proširile na transport. Dogovorili su se o pravilima kako bi EU olakšala intervenciju kao odgovor na skokove cena CO2.

Ministri su podržali još dva zakona za jačanje nacionalnih ciljeva za smanjenje emisija koje Brisel postavlja zemljama za neke sektore i povećanje prirodnih ponora ugljenika kao što su šume.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap