Sofija Oliveira imala je 12 godina kada su katastrofalni požari u centralnom Portugalu 2017. godine odneli više od 100 života.

Sofija, koja je sada studentkinja, tuži 32 evropske vlade zbog nedovoljnog suočavanja s klimatskim promenama. S njenih pet portugalskih vršnjaka, starosti od 11 do 24 godine, optužuju zemlje za kršenje njihovih ljudskih prava. Predmet će se razmatrati pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ovo je prvi slučaj klimatskih promena podnet sudu i mogao bi da prisili na akciju za znatno smanjenje emisija i izgradnju čišće infrastrukture.

Pobeda u Strazburu bila bi snažan pokazatelj mladih ljudi koji pravno prisiljavaju svoje vlade da usvoje radikalne mere u vezi sa klimatskim promenama.

Presude suda su pravno obavezujuće za zemlje članice, a nepoštovanje čini vlasti odgovornim za velike kazne koje sud određuje.

Mladi aktivisti sve više vide sudove kao način zaobilaženja politike i držanja vlada odgovornim.

Prošlog meseca, u slučaju koji su pokrenuli mladi ekološki aktivisti, sudija u američkoj saveznoj državi Montana odlučio je da državne agencije krše njihovo ustavno pravo na čistu i zdravu životnu sredinu dopuštajući razvoj fosilnih goriva.

Zašto mladi ljudi tuže evropske vlade?

Kada je portugalska grupa odlučila 2017. da će započeti pravnu akciju, Sofija je nosila proteze na zubima, bila viša od svog mlađeg brata Andreja i upisivala sedmi razred škole. Proteze su odavno nestale, a Andrej, koji ima sada 15 godina, viši je od nje nekoliko centimetara.

Tih šest godina, kako je Andrej primetio u intervjuu za Euronews Green, predstavlja gotovo polovinu njegovog života.

Ono što ih je održalo kroz gomilu pravnih dokumenata koje je sakupila neprofitna grupa koja ih podržava i kroz zaključavanje tokom pandemije COVID-19 je ono što nazivaju hitnim dokazima oko njih da se klimatska kriza pogoršava.

Praia do Norte plaža kod Costa da Caparica, gde Sofija i Andrej žive, južno od portugalske prestonice Lisabona, bila je oko 1 kilometra dugačka kad je njegov otac bio njegovih godina, kaže Andrej. Sada, usled obalne erozije, meri manje od 300 metara. Takvi dokazi su ga naveli da prisustvuje klimatskim demonstracijama čak i pre nego što je postao tinejdžer.

Četiri člana portugalske grupe – Katarina, Klaudija, Martin i Marijana – su braća i sestre i rođaci koji žive u regionu Leiria u centralnom Portugalu gde su letnji požari česti.

Naučnici tvrde da se klima Sahare prelazi preko Sredozemnog mora prema južnoevropskim zemljama poput Portugala, gde se prosečne temperature povećavaju, a padavine opadaju.

Najtoplija godina u Portugalu zabeležena je 1997. godine, a zatim 2017. godine. Četiri najsušnije godine u zemlji sa 10,3 miliona stanovnika dogodile su se od 2003. godine.

Slična situacija je i u celoj Evropi, a argumente šestoro Portugalaca podržava nauka. Zemlja se suočila s najtoplijim letom na Severnoj hemisferi ikad zabeleženim, a rekordno topao avgust je okončao sezonu brutalnih i smrtonosnih temperatura, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Zbog neuspeha da smanji globalno zagrevanje, naučnici tvrde da su daleko od ispunjenja obećanja da će smanjiti emisije u skladu sa zahtevima Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine. Procene govore da bi globalna prosečna temperatura mogla da poraste za 2 do 4 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijsko doba do 2100. godine na trenutnim putanjama zagrevanja i planovima za smanjenje emisija.

Kako neadekvatne politike klimatskih promena krše ljudska prava?

Među specifičnim uticajima koje navode mladi Portugalci su: nemogućnost spavanja, koncentracije, igre napolju ili vežbanja tokom toplotnih talasa.

Vlada Portugala, na primer, slaže se da su stanje životne sredine i ljudska prava povezani, ali ističe da “akcije vlade teže da ispune svoje međunarodne obaveze u ovom području” i ne mogu se kritikovati.

Da li evropske vlade pridržavaju svojih klimatskih obećanja?

U isto vreme, neke vlade u Evropi se povlače od već dato obećanja.

Poljska je prošlog meseca podnela pravne izazove s ciljem poništenja tri ključna politike Evropske unije u vezi s klimatskim promenama. Prošle nedelje je britanska vlada objavila da odlaže za pet godina zabranu novih gasnih i dizel automobila koja je trebala da stupi na snagu 2030. godine.

Predlog budžeta švedske vlade prošle nedelje smanjio je poreze na gas i dizel i smanjio finansiranje mera za klimu i zaštitu životne sredine.

Uz te razvoje, sudovi su vidjeni kao alternativa od strane aktivista.

London School of Economics kaže da je globalno kumulativni broj slučajeva povezanih s klimatskim promenama više nego udvostručen od 2015. godine na više od 2.000. Oko četvrtina ih je pokrenuta između 2020. i 2022. godine.

Kada će sud doneti presudu?

Portugalski aktivisti, koji ne traže nikakvu finansijsku nadoknadu, verovatno će morati da sačekaju još. Presuda u njihovom slučaju može potrajati do 18 meseci, iako vide odluku suda iz 2020. godine da ubrza postupak kao ohrabrujući znak.

Presedan takođe daje srce aktivistima. Urgenda fondacija, holandska organizacija koja promoviše održivost i inovacije, podnela je prvu tužbu na svetu u kojoj građani tvrde da njihova vlada ima zakonsku obavezu da spreči opasne klimatske promene.

Godine 2019. godine, holandski Vrhovni sud je presudio u korist Urgende, zaključivši da je cilj smanjenja emisija postavljen od strane vlade nezakonito nizak. Naredio je vlastima da dodatno smanje emisije.

Vlada je odlučila da do 2030. godine ugasi termoelektrane na ugalj i usvoji pakete vredne milijarde evra za smanjenje potrošnje energije i razvoj obnovljive energije, među drugim merama.

Denis van Berkel, pravni savetnik Urgende-a, optužio je vlade da biraju ciljeve za klimatske promene koji su “politički pogodni” umesto da slušaju klimatske naučnike. Sudije ih mogu prisiliti da opravdaju da li ono što rade u vezi s klimatskim pitanjima dovoljno je, rekao je.

“Trenutno nema takve analize na bilo kojem nivou”, rekao je. “To je nešto izuzetno važno čime sudovi mogu doprineti.”