CDP, neprofitna dobrotvorna organizacija, objavila je svoju godišnju listu gradova pogodnih za planetu.

Nordijske zemlje čine više od polovine vodećih gradova u kontinentalnoj Evropi za 2023. godinu.

Šta je A lista gradova?

CDP-ova A lista prepoznaje gradove koji su dobili najvišu ocenu za svoju transparentnost i hrabru klimatsku akciju.

Rangiranje, koje je počelo 2018. godine, slavi dostignuća gradova i posvećenost borbi protiv klimatskih promena.

„Sa nedavnim podacima CDP-a koji pokazuju da se 80 odsto gradova širom sveta suočava sa klimatskim opasnostima i da 70 odsto očekuje da će te opasnosti postati intenzivnije, usklađena klimatska akcija sa njihove strane je ključna“, kažu iz organizacije.

Maksfild Vajs, izvršni direktor CDP Europe, opisuje ovo kao „ohrabrujuće“.

Nordijske zemlje imaju ekološki najaktivnije gradove

Nordijski gradovi prednjače u ekološkom izveštavanju i akcijama, sa 12 širom Danske, Švedske, Norveške, Finske i Islanda na listi A za 2023.

Švedska prestonica Stokholm preduzima značajan korak ka održivijem korišćenju svojih resursa tako što je obavezala domaćinstva da odvojeno sortiraju i odlažu otpad od hrane. Ovaj otpad se zatim može biološki tretirati i transformisati u biogas (obnovljivo gorivo za autobuse, kamione i automobile) kao i u bio-đubrivo.

U Danskoj, mali grad Helsingor fokusira svoje mere prilagođavanja na pripremu za porast nivoa mora nakon što su oluje nanele veliku štetu izgrađenim obalnim područjima.

Zajedno sa obližnjim gradom Hundested, Helsingor je izradio zajednički plan zaštite za severnu obalu Danske, sa opštim ciljem zaštite od hronične i akutne erozije u narednih 50 godina.

Šta evropski gradovi rade po pitanju klimatskih promena?

Pariz je bio prepoznat po svojim naporima u mobilizaciji svojih građana. Skoro 27.000 klimatskih volontera učestvuje na informativnim sastancima i treninzima. Oni šire svest o ublažavanju i prilagođavanju u svojim zajednicama dok promovišu održive prakse.

Nemački grad Minster kroz klimatske šetnje podiže svest o tome kako klimatske promene utiču na živote njegovih građana. Ovi obilasci grada uključuju lokalno stanovništvo u proces adaptacije i podstiču ih da preduzmu akciju u svom svakodnevnom životu.

Suočen sa sve češćim ekstremnim vrućinama, grad Saragosa u Španiji pruža brigu o ljudima koji doživljavaju zdravstvene posledice klimatskih promena.

Ovo uključuje poboljšane preventivne akcije, sisteme upozorenja i informisanja, mreže socijalne zaštite i niz projekata za rešavanje zdravstvenih uticaja ekstremnih temperatura, posebno za ranjivije članove društva.

Milano u Italiji je uveo plan energetske rekonstrukcije opštinskih zgrada, koji pokriva i stambene i nestambene zgrade.

Cilj je da se do 2030. godine prepolovi gradske emisije gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju grejanjem u opštinskim zgradama i da se do 2040. postigne nulta emisija proizvedenih od grejanja.

Gde su gradovi na evropskoj A listi?

Potpuna lista rangiranih gradova u Evropi je: Atina, Barselona, Kopenhagen, Gimaraeš, Helsingor, Lund, Madrid, Malme, Manhajm, Milano, Minster, Oslo, Pariz, Rejkjavik, Saragosa, Stokholm, Tampere, Trondhajm, Torino, Turku , Upsala i Vantaa Citi.

U Velikoj Britaniji, koja je kategorisana odvojeno od Evrope, 26 gradova je ušlo na A listu.

Među njima su i velika urbana čvorišta poput Edinburga, Belfasta, Birmingema i londonskog Sitija, kao i manje opštine kao što su North Tineside u severnoj Engleskoj i Perth i Kinross u Škotskoj.