Jedan od najstarijih stanovnika jedne od najviših zgrada u gradu Gabrovo, Bugarska, je bivši inženjer Hristo Hristov. Sa skoro 90 godina i “još uvek opsesivan” oko toga kako stvari funkcionišu zajedno, Hristov živi u bloku od kada je isti izgrađen pre tri decenije. Blok je dizajniran sedamdesetih godina, pre donošenja standarda energetske efikasnosti u Bugarskoj, i završen je 1994. godine.

Do 2020. godine, ova zgrada od 16 spratova bila je tipična za stambene zgrade koje dominiraju horizontom ne samo Gabrova, već gradova širom Centralne i Istočne Evrope. Mnoge od ovih zgrada su hladne, propusne za vetar i skupe za grejanje. Danas, blok u kojem živi Hristov je topao, suv i računi za energiju u bloku su upola manji nego što su nekada bili.

Promena je rezultat potpune energetske obnove, koordinirane od strane Hristova, piše BBC News.

Transformacija Gabrova je deo promene koja se dešava u stotinama gradova u regionu, dok bivše komunističke zemlje traže da unaprede svoje stambene blokove.

Kako klimatske promene vrše pritisak na gradove da troše manje energije za grejanje i hlađenje zgrada, i da pomognu u izolaciji od ekstremnih temperatura, trka za renoviranjem ovih stambenih blokova postaje sve hitnija.

Monolitni horizonti postali su simbolični u gradovima Centralne i Istočne Evrope. Dok brutalistički stanovi mogu biti pronađeni u mnogim delovima Evrope, brza urbanizacija bivših komunističkih zemalja u drugoj polovini 20. veka znači da veliki, betonski blokovi danas čine visok procenat njihove stambene ponude. Iako je bilo nekoliko evolucija dizajna – od prefabrikovanih panel blokova do modernističkih tornjeva – obično su imali nešto zajedničko: goli spoljni zidovi od betona ili cigle, sa malo izolacije.

Približno jedna trećina bugarske populacije živi u stanovima izgrađenim tokom komunizma, sličan procenat kao u Češkoj i Poljskoj. U Letoniji više od 50% živi u bivšim komunističkim blokovima, dok je u Estoniji taj procenat čak 70%.

Ali kako blokovi stare i postaju neadekvatni u pogledu energetske efikasnosti, postavlja se pitanje šta sa njima uraditi – srušiti ili renovirati?

Rušenje nije popularno i teško je izvodljivo. U Bugarskoj, visok nivo privatnog vlasništva, oko 85%, znači da bi zgrade bile problematične za rušenje i ponovno izgradnju. Pored toga, izgradnja stanova je skupa. Studija istraživača Tehničkog univerziteta u Talinu, Estonija, pokazala je da bi rušenje blokova i ponovna izgradnja sličnih stanova u zemlji koštalo tri do četiri puta više čak i od intenzivne renovacije.

I dok nekoliko postkomunističkih država rešava ovaj problem, ne govorimo o organizovanom zajedničkom projektu između država već o nekoliko “pokreta” podstaknutih mnogim faktorima, kaže Glending. Među najjačim faktorima su nacionalni ciljevi dekarbonizacije i programi renoviranja podržani od strane Evropske unije.

Prema procenama Evropske komisije, zgrade su odgovorne za 40% potrošnje energije u Evropi i 36% evropskih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Vlade su odlučile da modernizuju stambene zgrade na kontinentu kao ključnu meru u borbi protiv klimatskih promena. Strategija objavljena od strane Evropske komisije 2020. godine ima za cilj da udvostruči stope energetske renovacije do 2030. godine.

Za Tsaneva, talas energetskih obnova će uzeti oblik samo sa lakim, pojednostavljenim uključivanjem stanovnika i “pravednijim” finansijskim mehanizmima.

Natrag u Gabrovo, Bulevar Mogiliov pruža uvid u bugarsku situaciju. Devet blokova se prijavilo za nedavni krug finansiranja i samo jedan blok je dobio sredstva. Jedna polovina bloka, renovirana u poslednjem krugu, čak je dobila nagrade za najbolju fasadu. Njegov spojeni blizanac ostao je u izvornom stanju.

Druge zemlje imaju drugačiji pristup. Čak i u zemljama sa najbržim renoviranjem, postoji želja da se ubrza tempo.

“Moramo biti brži”, kaže Lauri Lihtmaa, stručnjakinja u grupi za istraživanje neto nulte energije u Talinu, Estonija. Stopa za duboke renovacije, uglavnom definisane kao zgrade koje poboljšavaju energetsku efikasnost za barem 60%, iznosi svega 0,2% godišnje širom EU.

Subvencije za energetsku efikasnosti u Srbiji

U Srbiji je usvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije i prateći planovi za unapređenje energetske efikasnosti stanovanja, kako zbog smanjenja troškova života i poboljšanja uslova življenja, tako i zbog smanjenja zagađenja životne sredine.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je nekoliko ciklusa subvencije za zamenu dotrajale stolarije, kotlova i postavljanje izolacije u cilju povećanja energetske efikasnosti.

Poslednji javni poziv objavljen je u aprilu 2024. za lokalnu samoupravu za učešće u projektu Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji. Prema rečima ministarke Dubravke Đedović Handanović gradovi i opštine će najkasnije na leto otvoriti konkurse za domaćinstva za subvencionisanje zamene stolarije, krovova i kotlova, postavljanja izolacije i instaliranja solarnih panela i kolektora.

“Prošle godine smo opredelili 1,79 milijardi dinara bespovratnih sredstava za sanaciju skoro 10.000 domaćinstava u 131 lokalnoj samoupravi u Srbiji, čime su postignute uštede energije jednake godišnjoj proizvodnji gradske toplane u Nišu, odnosno smanjenju emisije ugljen-dioksida koju proizvodi oko 28.000 automobila. Ovaj projekat trajaće do kraja 2027. godine, do kada ćemo ukupno sanirati oko 50.000 domaćinstava širom zemlje”, rekla je ministarka.

Kada je reč o potencijalnim korisnicima suočenim sa siromaštvom, a u ovom slučaju i energetskim siromaštvom, ministarstvo i lokalne samouprave subvencionišu 90 odsto vrednosti energetske sanacije.

Takođe, u martu ove godine objavljeno je da su Evropska unija i Nemačka razvojna banka (KfW) obezbedile su 77,68 miliona evra za projekta “Energetska efikasnost u zgradama javne uprave u Srbiji”. Kako je najavljeno projekat će doprineti obnovi i obezbeđivanju održivog, efikasnog i pouzdanog snabdevanja energijom odabranih javnih zgrada na teritoriji Srbije, a očekuje se da 35 javnih zgrada, nakon rekonstrukcije, postanu energetski efikasnije, kao i da na 125 zgrada budu postavljeni solarni paneli.