Reklame za brzu modu uskoro bi mogle biti zabranjene u Francuskoj prema novom predlogu radi suzbijanja zagađujuće industrije. Francuski parlament je glasao u korist zakona koji takođe predviđa kazne za jeftinu odeću zbog njenog ekološkog uticaja, u četvrtak.

Mere, predložene od strane poslanice Anne-Cécile Violland, sada će proći na glasanje u Senatu.

“Oduševljen sam ovim velikim napretkom”, napisao je ministar za ekološki prelazak Christophe Béchu u četvrtak. “Napravljen je veliki korak ka smanjenju ekološkog otiska tekstilnog sektora.”

Ultra brza moda je ekološka katastrofa

Béchu je bio glasni pristalica ovog zakona, pišući u utorak da “Ultra brza moda je ekološka katastrofa: odeća je loše napravljena, široko kupovana, retko nošena i brzo odbačena.”

On podržava predloženu zabranu reklamiranja proizvoda brze mode, uključujući i putem društvenih medija influensera, kao i uspostavljanje ekoloških kazni za odeću.

Béchu je takođe podržao jačanje informacija za potrošače od brendova brze mode o ekološkom uticaju njihove odeće, i rekao da bi trebalo da podstiču potrošače da ponovo koriste predmete.

Shein je cilj francuskog zakona protiv brze mode

Kinesko-singapurski brend brze mode Shein posebno je cilj ovog predloga.

Ekološki uticaj brze mode

Svake godine, više od 100 milijardi odevnih predmeta prodaje se širom sveta, prema Agenciji za upravljanje okolinom i energetikom (ADEME) Francuske.

U Francuskoj, u prostoru od decenije, broj prodatih odevnih predmeta godišnje povećao se za milijardu, dostigavši 3,3 milijarde proizvoda ili više od 48 po stanovniku, napominje organizacija Refashion.

Širom sveta, tekstilna i odevna industrija odgovorna je za oko 10 procenata emisije gasova sa efektom staklene bašte, prema Programu Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) – više nego ukupno od avio i pomorskog transporta.

Takođe doprinosi zagađenju vode, 20 procenata čega se može pripisati bojenju i obradi tekstila, zajedno sa mikroplastikom koju otpuštaju sintetički materijali prilikom pranja.

Jeftina odeća dodatno je povezana sa dobro dokumentovanim zloupotrebama ljudskih prava i rada.

Šta se radi u borbi protiv zagađenja brze mode u Evropi?

Razne zakone postepeno uvodi EU kako bi suzbila uticaj zagađujućih industrija. Zakon o klimi i otpornosti, na primer, planira da obavezno prikazuje informacije o ekologiji na proizvodima poput odeće. Takođe cilja na obmanjujuće ekološke oznake, cilja na smanjenje pakovanja i promoviše popravke i ponovnu upotrebu proizvoda.

Paket EU o cirkularnoj ekonomiji dalje podstiče ovaj cilj uvodeći bonus za popravku proizvoda, promoviše cirkularnu i lokalnu ekonomiju i podstiče ekološki dizajn.

Međutim, ove mere nisu adekvatne u suočavanju sa ekološkom pretnjom brze mode, tvrdi francuski zakon, dodajući da mora postojati povratak održivim proizvodnim obimima.

Šta bi se promenilo po francuskom zakonu o brzoj modi?

Zakon predlaže jačanje informacija i svesti potrošača o ekološkom uticaju brze mode. Takođe traži podsticanje ponovne upotrebe i popravke odeće kako bi se suprotstavila kulturi odbacivanja.

Stavljanjem veće odgovornosti na proizvođače, predlaže kazne zasnovane na ekološkom uticaju i emisiji ugljenika robe, slično onima već nametnutim u automobilskoj industriji.

Uzimajući u obzir stvari poput održivosti i recikliranja, to bi se primenjivalo postepeno i moglo bi dostići do 10 evra po proizvodu ili 50 procenata cene kupovine do 2030. godine, rekla je Violland za Radio France.

Osim promovisanja fer konkurencije za kompanije koje posluju održivije, kazne bi se koristile za finansiranje upravljanja otpadom, bonuse za popravke i kampanje podizanja svesti javnosti.

Konačno, zakon bi zabranio reklamiranje brendova brze mode i proizvoda, slično kao što je zabranjeno reklamiranje fosilnih goriva prema Zakonu o klimi i otpornosti.

Zakon je dobio podršku industrijskih glasova, uključujući francuskog dizajnera muške odeće i šefa Fédération Nationale de l’Habillement (Nacionalne federacije za odeću Francuske) Pierrea Talamona, koji kaže da bi brendovi koji se bave “komercijalnim marketingom i tehnikama prekomerne proizvodnje koje vas navode da kupite odeću da biste je nosili sedam do osam puta i onda je bacili u smeće” trebali biti kažnjeni.

Ovi igrači “ne stvaraju radna mesta već ih uništavaju”, dodaje.