Sedam od deset građana očekuje da će klimatske promene imati “ozbiljan efekat” u njihovom području u narednih 10 godina, pokazalo je novo istraživanje.
Međunarodna istraživačka agencija Ipsos objavila je procenu kako se ljudi trenutno osećaju kada je reč o klimatskim promenama i merama koje vlade preduzimaju u vezi s tim. Anketa je objavljena pred COP28, na kojem će se 167 svetskih lidera okupiti u Dubaiju.
Evo šta ljudi u Evropi kažu o efektima klimatskih promena koje već osećaju i kako vide budućnost svojih zemalja.
Koje evropske zemlje već osećaju efekte klimatskih promena?
Ipsos-ovo istraživanje ispitalo je preko 24.000 odraslih osoba u 31 zemlji o njihovim stavovima o klimatskim promenama. Evropske zemlje obuhvatale su Belgiju, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Mađarsku, Irsku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Španiju, Švedsku i Tursku.
Ustanovljeno je da skoro šest od deset ljudi širom sveta prijavljuje ozbiljan efekat klimatskih promena na području gde žive – iako to varira značajno po zemljama.
U Evropi, Turska je zauzela prvo mesto na listi s 79 odsto ispitanika koji kažu da klimatske promene već imaju ozbiljne posledice. Dve trećine ljudi koji žive u Italiji i Španiji takođe su rekli da su efekti ozbiljni.
Samo dve zemlje – Velika Britanija i Švedska – imaju manje od dve petine ljudi koji prijavljuju ozbiljne efekte (34 odsto i 24 odsto, redom).
Kakav će efekat klimatske promene imati u narednom desetleću?
Gledajući unapred, broj ljudi koji očekuju ozbiljan uticaj klimatskih promena na njihovo područje u narednih 10 godina iznosi globalni prosek od 71 odsto.
Osim toga, oko dve petine očekuje da će biti raseljeni iz svojih domova u narednih 25 godina, s najvećim nivoom zabrinutosti u Turskoj (68 odsto) i Brazilu (61 odsto).
“Dok se lideri sveta okupljaju na COP-u, ovo najnovije Ipsos istraživanje otkriva surovu stvarnost – većina ljudi ne samo da svedoči o ozbiljnim uticajima klimatskih promena, već se priprema za njihovo eskaliranje”, kaže Loren Demar, šefica odeljenja za održivost i ESG u Ipsosu.
Zemlje koje se najmanje brinu sve su evropske – u Velikoj Britaniji, Poljskoj, Švedskoj, Nemačkoj i Holandiji, oni koji očekuju da će morati da se presele čine jednu četvrtinu ili manje.
Evropske vlade ne pružaju dovoljno informacija o klimatskim promenama
Kada je reč o komunikaciji vlada o klimatskim promenama, evropske zemlje loše stoje.
Na pitanje koliko dobro vlada informiše ljude o potencijalnim uticajima klimatskih promena, 29 odsto Mađara odgovorilo je “uopšte ne”, dok je 45 odsto reklo “loše”.
Da li evropske zemlje čine dovoljno da se suoče s klimatskim promenama?
Samo 36 odsto građana širom sveta veruje da njihova vlada ozbiljno radi na rešavanju problema klimatskih promena.
U Evropi, zemlja s najnižim rangom je Belgija, gde samo 22 odsto ljudi smatra da su akcije vlade dovoljne, zatim slede Turska, Francuska i Poljska sa 23 odsto.
Holandija je zemlja s najvišim rangom, gde 44 odsto ljudi smatra da vlada ozbiljno radi na rešavanju problema klimatskih promena.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *