Ali ovog leta najveća elektrana na svetu bila je sablasno tiha, piše Blumberg, prenosi Yahoo finance.

Prilikom posete objektu krajem avgusta, voda sa obe strane brane je bila mirna. Nije bilo ni traga od belog prskanja koji se obično diže iz izliva ili huka vode koja je izbijala iz turbina. Visoke temperature i suša uzvodno sveli su rezervoar na minimum, drastično smanjujući sposobnost fabrike da proizvodi električnu energiju.

Vodeni problemi legendarne kineske megabrane deo su globalne hidroenergetske krize koja se pogoršava globalnim zagrevanjem. Od Kalifornije do Nemačke, toplotni talasi i suše su smanjile reke koje napajaju rezervoare. Proizvodnja hidroelektrične energije pala je za 75 teravat-sati u Evropi ove godine do septembra — više od godišnje potrošnje Grčke — i pala je za 30% širom Kine prošlog meseca. Očekuje se da će proizvodnja u SAD pasti na najniži nivo u poslednjih šest godina u septembru i oktobru.

To je okrutna ironija koja tera komunalne kompanije da preispitaju tradicionalnu ulogu hidroenergije kao pouzdanog i trenutnog izvora zelene energije. Brane su najveći svetski izvor čiste energije, ali ekstremno vreme ih čini manje efikasnim u borbi protiv klimatskih promena.

„Stvarno morate da razmislite o mogućnostima ekstremnih događaja, i da se, možda, ono što ste nekada mislili da je ekstremno dešava sve češće”, navodi Wenxuan Xie konsultant u Wood Mackenzie Ltd.

Problem je što postoji nekoliko obnovljivih alternativa koje su fleksibilne ili široko rasprostranjene. Globalno, hidroenergija proizvodi više električne energije nego nuklearna i više energije od vetra i sunca zajedno. U zemljama poput Norveške i Brazila, brane proizvode više od polovine ukupne električne energije. Štaviše, velike brane su istorijski bile pouzdanije, proizvodeći energiju u proseku oko 42% vremena, u poređenju sa 25% za vetar i 12% za solarnu energiju, pokazuju podaci Bloomberg NEF-a. A operateri mreže mogu da ih koriste kao izvor koji se može otpremiti – onaj koji se može skoro trenutno uključiti kada je to potrebno, slično kao ugalj ili gas.

Osim kada nema vode.

„Pogoršanje uslova suše kao deo klimatskih promena počeće da ograničava dostupnost i otpremu hidrorezervoara i smanjiće faktor kapaciteta na mestima kao što su jugozapadna Kina i zapad SAD“, rekao je Xizhou Zhou, generalni direktor za energiju i obnovljive izvore u S&P Global Commodity Insights . To će uticati i na prihod koji brane generišu i na pouzdanost mreža koje napajaju, rekao je on.

Najgora suša u poslednjih 1.200 godina ove godine na zapadu SAD znači da isušeni rezervoari mogu izbaciti samo polovinu struje koju inače snabdevaju Kalifornijom, povećavajući rizik od nestanka struje širom države. Proizvodnja hidroelektrana širom zemlje pala je na 17,06 teravat-sati u septembru i očekivalo se da će dodatno pasti u oktobru, prema Upravi za energetske informacije, najniže od septembra 2016.

U Evropi su presušene reke smanjile proizvodnju hidroelektrana u septembru na najniži nivo od najmanje 2015. godine, prema klimatskom istraživačkom centru Ember. To je primoralo komunalne kompanije da se više oslanjaju na ugalj i gas, koristeći zalihe goriva koje kontinent pokušava da sačuva kako bi izbegli zimsku krizu električne energije uzrokovanu prekidima snabdevanja iz Rusije

U Brazilu, koji se obično oslanja na hidroelektrane za više od 60% svoje električne energije, suša prošle godine dovela je zemlju do ruba racionalizacije električne energije i primorala je da se oslanja na povećan uvoz iz suseda Urugvaja i Argentine, ili da kupuje skupa fosilna goriva da nadoknadi deficit.

Operateri brana takođe moraju da uravnoteže konkurentne zahteve za svoju vodu. Velike brane obezbeđuju navodnjavanje useva, snabdevanje vodom za gradove i plovidbu za brodove. Primarna svrha brane Tri klisure, na primer, bila je da kontroliše godišnje poplave Jangcea koje su periodično pustošile gradove i farme nizvodno. Ovog leta, pošto je suša smanjila dotok vode u reku, brana je morala da zadrži dovoljno vode da održi plovidbu do Čongkinga, najvećeg grada u centralnoj Kini koji je skoro 2.000 kilometara od mora.

Jezero Mid, rezervoar iza brane Huver na reci Kolorado u zapadnim SAD, obezbeđuje 90% vodosnabdevanja Las Vegasa, napaja gradove kao što je Los Anđeles i navodnjava stotine hiljada hektara useva. Nivo jezera je ovog leta pao toliko nisko da su ljudske kosti otkopane iz korita jezera, što je pokrenulo policijsku istragu.

Međutim, nijedna zemlja nije izgradila više brana od Kine, gde je najgora suša u poslednjih 60 godina u Sečuanu, provinciji veličine Nemačke, smanjila proizvodnju za 50 odsto u avgustu zbog čega je morala da bude isključena struja mnogim lokalnim fabrikama na skoro dve nedelje. Ovim potezom je prekinuto snabdevanje giganta uključujući Apple Inc. i Tesla Inc.

„To smanjuje napajanje i povećava potražnju za strujom, tako da postoji dvostruki udarac“, rekao je Li Šuo, analitičar Grinpisa.

Iako se suša u Sečuanu završila krajem avgusta, posledice traju. U susednoj provinciji Junan, topionice aluminijuma su prinuđene da rade smanjenim kapacitetom kako bi sačuvale energiju i dale šansu da se rezervoari napune pre sušnijih zimskih meseci, kada bi snabdevanje električnom energijom moglo ponovo da bude testirano zbog velike potražnje. Da bi nadoknadila nedostatak energije, Kina je morala više da se oslanja na zagađujući ugalj i gas, čak i kada su globalni troškovi goriva rekordno porasli.

„Produžena teška suša kakvu smo videli ove godine može imati poguban efekat“, rekao je David Fišman, analitičar iz šangajske The Lantau grupe. „Rezervoarima je potrebno sve više vremena da se ponovo napune i budu spremni za ponovno stvaranje.“

Umesto da se vrate na korišćenje više uglja ili gasa, nacije koje se bore sa manje pouzdanim snabdevanjem iz hidroturbina mogu da investiraju u nuklearnu energiju ili skladištenje baterija za vetar i solarnu energiju. Druga opcija je da se izgradi više vodova kako bi se opterećenje rasporedilo na više izvora energije u različitim regionima.

Plutajući solarni paneli na hidrorezervoarima takođe mogu pomoći, generišući energiju kada je sunčano i usporavajući isparavanje ističe Lei Xie, menadžerka za energetsku politiku u Međunarodnoj asocijaciji za hidroenergiju. „Kombinacija hidroenergije i solarne energije dobro funkcioniše“, rekla je ona, a kineska vlada je primenila strategiju za povećanje fleksibilnosti hidro instalacija.

Ipak, ekstremno vreme može uticati na sve izvore čiste energije. Dim i oluje prašine od šumskih požara zatamnjuju solarne panele, dok zimske temperature mogu da zamrznu vetroturbine. Evropska suša je smanjila proizvodnju iz nuklearnih elektrana koje se za hlađenje oslanjaju na rečnu vodu.

Zabrinutost za pouzdanost brana kako se planeta zagreva povećava otpor prema novim hidroenergetskim projektima u mnogim zemljama. Brane su okrivljene za narušavanje ekosistema, gubitak močvara i izumiranje vodenih vrsta. Veliki projekti raseljavaju lokalno stanovništvo kako bi napravili mesta za rezervoare — više od 1,3 miliona ljudi u slučaju Tri klisure.

Ti udari znače da je malo verovatno da će hidroenergija dugo zadržati svoju vodeću ulogu u čistoj energiji. BloombergNEF očekuje povećanje globalnog hidroenergetskog kapaciteta od 18% od sada do 2050. godine, u poređenju sa povećanjem od više od 8 puta za solarnu energiju i najmanje 3 puta povećanjem energije vetra.

U stvari, hidroenergetski razvoj se možda pomera na ono što je nekada bila nišna uloga u industriji: pumpno skladište. Za njih, voda se potiskuje nazad u rezervoar tokom perioda proizvodnje viška električne energije, a zatim se dozvoljava da teče kroz turbine kada je potrebno više električne energije. Tehnologija se može upariti sa povremenim vetrom i solarnom energijom da bi se obezbedila električna energija bez ugljenika 24 sata dnevno. Pošto pumpni sistemi funkcionišu u zatvorenoj petlji, manje su pogođeni sušama, prema udruženju hidroelektrana.

Kina bi mogla da razvie 270 gigavata takvih projekata do 2025. godine, prema najvećem državnom graditelju brana, u poređenju sa planovima nacije da doda 60 gigavata tradicionalne hidrogeneracije u istom periodu.

Borbe kompanije Hidro naglašavaju poteškoće u izgradnji snažne mreže obnovljivih izvora energije koja bi zamenila fosilna goriva, posebno u zemljama u razvoju koje se takođe moraju boriti sa rastućom potražnjom za električnom energijom kako potrošnja po glavi stanovnika raste. U isto vreme, problemi sa sušom naglašavaju potrebu da se ubrzaju napori da se obuzdaju rastuće temperature kako se povećava cena prelaska na energiju, rekao je Li iz Grinpisa.

„Ako se ne pozabavimo problemom u korenu klimatskih promena i ne smanjimo emisije, onda moramo da priznamo da će postojati stvari koje ne možemo da planiramo ili su preskupe za planiranje“, rekao je on. “Biće katastrofalnih gubitaka.”