Klimatska kriza ne pogađa sve podjednako – žene i devojčice snose najveći teret posledica, uglavnom zato što čine većinu siromašne populacije širom sveta.

U ruralnim područjima, upravo su žene i devojčice te koje najčešće obezbeđuju vodu, hranu i drva za ogrev svojim porodicama. Tokom suša i poplava, one moraju da rade još više i prelaze sve veće udaljenosti.

Kako klimatske promene produbljuju konflikte, nejednakosti i ranjivosti, žene su dodatno izložene riziku od rodno zasnovanog nasilja. Kada ekstremni vremenski uslovi pogode neko područje, žene i deca imaju 14 puta veću verovatnoću da stradaju u odnosu na muškarce, a procenjuje se da četiri od pet osoba raseljenih zbog klimatskih promena čine žene i devojčice.

Povezano:
Žene i klimatske promene: Kriza nije rodno neutralna

„Jednostavno rečeno: klimatske promene su seksističke“, kaže Helen Pankhurst, viša savetnica za rodnu ravnopravnost u organizaciji CARE International UK, za Euronews Green. „Ovo je feminističko pitanje koje ugrožava osnovna prava žena i devojčica.“

Uprkos dodatnom teretu koji klimatske promene stavljaju na žene, one su na terenu „predvodnice promena kroz kampanje na lokalnom nivou i inspirisanje društva“, ističe Pankhurst.

„One okupljaju zajednice i pokazuju liderstvo u osmišljavanju rešenja, demonstrirajući otpornost i donoseći nadu za bolju budućnost“, kaže ona.

„Takođe, žene predvode i u civilnom sektoru, boreći se protiv politika koje nanose nepopravljivu štetu. Sve je više žena koje dižu glas i zahtevaju promene – ali nisu na mestima političke moći.“

Samo osam od 78 svetskih lidera na poslednjem klimatskom samitu bile su žene

„Duboko je frustrirajuće što žene i devojčice, čiji su životi nesrazmerno pogođeni klimatskim promenama, ne dobijaju priliku da se čuju na globalnom nivou“, kaže Pankhurst. „Klimatska pravda i rodna pravda idu ruku pod ruku – ne možemo imati jednu bez druge.“

Iako broj delegata na UN klimatskim konferencijama raste, zastupljenost žena stagnira, pa čak i opada.

Bianka Pit, suosnivačica kampanje SHE Changes Climate, koja se zalaže za ravnopravnu zastupljenost žena u međunarodnim klimatskim pregovorima, objašnjava zašto je njihovo uključivanje ključno.

„Kada žene pate, pati celo društvo“, kaže ona. „To se širi poput talasa.“

Ako žene – posebno one iz ekonomski marginalizovanih sredina – nisu uključene u donošenje odluka o klimatskim promenama, njihova iskustva i perspektive ostaju nečujne.

„Ako odluke donosi samo jedna grupa ljudi, one će biti nepotpune i neće dati željene rezultate“, dodaje Pit. „Većinu odluka danas donose muškarci, i to za muškarce i žene. To stvara slepu tačku jer možemo donositi odluke samo na osnovu sopstvenih iskustava i okruženja iz kojeg dolazimo.“

Žene na pozicijama moći donose jače klimatske politike

Pit naglašava da nije reč samo o pravednosti – već o postizanju najboljih mogućih rezultata.

Kada se u procese donošenja odluka uključe i žene, rešenja su sveobuhvatnija i efikasnija.

Jedna studija o rodnoj ravnopravnosti i klimatskim promenama pokazala je da je veća zastupljenost žena u parlamentima 91 zemlje povezana sa strožim politikama u oblasti klimatskih promena i nižim emisijama ugljen-dioksida.

Druga, italijanska studija, pokazala je da žene liderke daju prioritet upravljanju otpadom, smanjenju potrošnje vode, energije i resursa.

U privatnom sektoru, istraživanja pokazuju da kompanije sa većim brojem žena u upravnim odborima imaju veću verovatnoću da poboljšaju energetsku efikasnost, smanje ekološki otisak i ulažu u obnovljive izvore energije.

„Istraživanja pokazuju da su ekonomije u kojima žene aktivno učestvuju otpornije – jače su, produktivnije i daju bolje rezultate za sve“, kaže Pit.

Isto važi i za države i preduzeća u kojima žene donose ključne odluke o klimatskim promenama – tada su politike uspešnije.

Zašto žene nisu liderke u rešavanju klimatskih promena?

„Znamo da žene predvode borbu protiv klimatskih promena na lokalnom nivou i u civilnom sektoru; vidimo to kroz programe CARE International širom sveta“, kaže Pankhurst.

„One vode klimatski odgovor u svojim domovima i zajednicama, osmišljavaju inovativna i održiva rešenja, vode zadruge, podstiču uzgoj kultura otpornijih na sušu i kreiraju sisteme ranog upozorenja koji spasavaju živote i imovinu žena bez pristupa tradicionalnim medijima.“

Ako su dokazi toliko jasni, zašto su žene i dalje nedovoljno zastupljene među liderima u klimatskim politikama?

„Rodna pristrasnost je realna i jaka“, kaže Pit.

Možda nesvesna pristrasnost prema ženama liderkama sprečava njihovo napredovanje, kao što je BBC analizirao kada je Kamala Haris postala prva žena potpredsednica SAD.

Pit ističe da je problem delom i u nedostatku vidljivih uzora.

„Ako žene nisu liderke, ne postavljaju primer mladim devojkama“, kaže ona. „Ako ih ne vidimo na konferencijama, devojčice neće biti inspirisane – pomisliće da su to samo muškarci u sivim odelima.“

Kako povećati broj žena liderki u klimatskoj politici?

Javne institucije, kompanije i vlade počinju da prepoznaju nesvesne pristrasnosti prema ženama u sektoru klimatskih promena, ali stručnjaci upozoravaju da nema vremena za čekanje.

„Organski rast broja žena liderki ne daje rezultate“, kaže Pit. „Polovina delegata na klimatskim pregovorima mora biti žene, u skladu sa UNFCCC Akcionim planom za rodnu ravnopravnost.“

Pit takođe naglašava važnost obuke žena kako bi bile spremne da učestvuju u pregovorima, kao i da im se omogući dovoljno vremena za izlaganja.

„Ako žena predsedava sastankom, veća je verovatnoća da će se i druge žene uključiti u diskusiju“, kaže ona.

Isticanjem žena koje već predvode ovu borbu, mlade devojke će biti inspirisane – videće da je moguće biti liderka.

Pankhurst naglašava važnost stvaranja prostora za žene i devojčice da se njihov glas čuje u ovoj krizi.

„Moramo finansirati organizacije koje vode žene, podržavati ih da napreduju i ostvaruju stvarne promene na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou“, kaže ona.

„Nemamo vremena za čekanje – klimatske promene su ovde i sada. Ovo nije pretnja daleke budućnosti, već hitna stvarnost.“