fbpx

Žene i klimatske promene: Kriza nije rodno neutralna

Žene i klimatske promene: Kriza nije rodno neutralna
Foto: Roberto Nickson, Unsplash

Rodna nejednakost u kombinaciji sa klimatskom krizom jedan je od najvećih izazova našeg vremena. Ona predstavlja pretnju po način života, sredstva za život, zdravlje i bezbednost žena i devojčica širom sveta, upozorava UN Women.

Istorijski gledano, naučnici, istraživači i kreatori politike u vezi sa klimatskim promenama borili su se s tim kako da ostvare vitalne veze između roda, društvene jednakosti i klimatskih promena. Kako sve više podataka i istraživanja otkrivaju njihovu jasnu korelaciju, vreme je da razgovaramo o različitim uticajima klimatskih promena i vezama između osnaživanja žena i efektivne globalne klimatske akcije.

Kako klimatske promene utiču na žene i devojke?

Klimatska kriza nije „rodno neutralna“. Žene i devojčice doživljavaju najveće uticaje klimatskih promena, koji pojačavaju postojeće rodne nejednakosti i predstavljaju jedinstvenu pretnju za njihov život, zdravlje i bezbednost, upozorava UN.

Širom sveta, žene više zavise od prirodnih resursa, ali imaju manji pristup. U mnogim regionima, žene snose nesrazmernu odgovornost za obezbeđivanje hrane, vode i goriva.

Poljoprivreda je najvažniji sektor zapošljavanja žena u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima. A tokom perioda suše i nestalnih padavina, žene, kao poljoprivredni radnici i primarni nabavljači, više rade kako bi osigurale prihod i resurse za svoje porodice. Ovo stvara dodatni pritisak na devojčice, koje često moraju da napuste školu kako bi pomogle svojim majkama da prebrode povećan teret.

Klimatske promene su „množilac pretnji“, što znači da eskaliraju društvene, političke i ekonomske tenzije u krhkim okruženjima pogođenim sukobima. Žene i devojčice se suočavaju sa povećanom pretnjom od svih oblika rodno zasnovanog nasilja, uključujući seksualno nasilje u sukobu, trgovinu ljudima, dečji brak i druge oblike nasilja.

Rodna nejednakost
Foto:  2Photo Pots, Unsplash

Kada dođe do katastrofe, manje je verovatno da će žene preživeti i veća je verovatnoća da će biti povređene zbog dugotrajnih rodnih nejednakosti koje su stvorile disparitete u informacijama, mobilnosti, donošenju odluka i pristupu resursima i obuci. Zatim, žene i devojke su manje u mogućnosti da dobiju pomoć, što dodatno ugrožava njihov život, blagostanje i oporavak i stvara začarani krug ranjivosti na buduće katastrofe.

Zdravlje žena i devojčica je ugroženo klimatskim promenama i katastrofama ograničavanjem pristupa uslugama i zdravstvenoj zaštiti, kao i povećanjem rizika u vezi sa zdravljem majke i deteta. Istraživanja pokazuju da ekstremne vrućine povećavaju učestalost mrtvorođenih, a klimatske promene povećavaju širenje vektorskih bolesti kao što su malarija, denga groznica i Zika virus, a koje su povezane sa lošijim ishodima kod majki i novorođenčadi.

Kako se klimatske promene ukrštaju sa drugim nejednakostima za žene i devojčice?

Dok žene i devojke doživljavaju neproporcionalne uticaje klimatskih promena na globalnom nivou, efekti nisu ujednačeni. Posmatrajući klimatske promene kroz sočivo intersekcionalnog feminizma, načina na koji različiti oblici nejednakosti često deluju zajedno i pogoršavaju jedni druge, jasno je da su rizici od klimatskih promena akutni za žene i devojčice starosedeoce, starije žene, LGBTQ+ ljudi, žene i devojke sa invaliditetom, žene migrantice i one koje žive u ruralnim, udaljenim područjima, područjima koja su podložna sukobima i katastrofama.

Rodna nejednakost
Foto:  Annie SprattUnsplash

„Ako ste nevidljivi u svakodnevnom životu, o vašim potrebama se neće razmišljati, a kamoli rešavati u kriznoj situaciji“, kaže Matcha Porn-In, braniteljica ljudskih prava koja radi na osnaživanju domorodačkih žena bez državljanstva i zemlje, devojaka i mladih LGBTQ+ osoba u tajlandskim provincijama Chiang Mai, Mae Hong Son i Tak.

„Humanitarni programi imaju tendenciju da budu heteronormativni i mogu ojačati patrijarhalnu strukturu društva ako ne uzmu u obzir seksualnu i rodnu raznolikost“, objašnjava Phorn-in. „U rješavanju strukturnih promjena, mi se zalažemo za jednakost svih vrsta i radimo na tome.

U brazilskom Amazonu, Dandara Rudsan, aktivistkinja i specijalistkinja za rasizam u životnoj sredini u Kancelariji javnog branioca države Para, zna iz prve ruke da izazovi sa kojima se suočavaju različite grupe osvetljava veze između svih borbi za pravdu i oslobođenje.

„U Amazonu, odbrana ljudskih prava znači svaki dan boriti se za opstanak ljudi i prašume, ali ne postoji hijerarhija između agendi… Finansiranje društvenih pokreta u Amazonu znači finansiranje opstanka svih zajednica.


Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap