Ova značajna presuda Vrhovnog suda SAD u tužbi Zapadne Virdžinije i 18 drugih država protiv EPA predstavlja veliki zastoj klimatskim planovima predsednika Džoa Bajdena.

On je to nazvao “razarajućom odlukom”, ali je rekao da to neće potkopati njegove napore da se uhvati u koštac sa klimatskom krizom.

Tužbu protiv EPA pokrenula je Zapadna Virdžinija u ime 18 drugih država koje uglavnom vode republikanci i neke od najvećih kompanija za ugalj u zemlji. Tvrdili su da agencija nije imala ovlašćenje da ograniči emisije u čitavim državama.

Ovih 19 država je bilo zabrinuto da će njihovi energetski sektori biti primorani da odustanu od korišćenja uglja, uz veliku ekonomsku cenu.

U presudi 6-3, sud je stao na stranu konzervativnih država i kompanija za proizvodnju fosilnih goriva, slažući se da EPA nema ovlašćenje da nametne takve sveobuhvatne mere.

Državni tužilac Erik Šmit za Misuri – jednu od 19 država – nazvao je to “velikom pobedom… koja gura nazad na propise Bajdenove EPA o ubijanju poslova”.

Sud nije u potpunosti sprečio EPA da donese ove propise u budućnosti – ali kaže da bi Kongres morao jasno da kaže da su ovlašćeni za to. A Kongres je ranije odbacio programe za ograničavanje ugljenika koje je predložila EPA.

Zabrinjavajuća presuda

Grupe za zaštitu životne sredine će biti duboko zabrinute zbog ishoda jer je istorijski 19 država koje su pokrenule slučaj postiglo mali napredak u smanjenju svojih emisija – što je neophodno za ograničavanje klimatskih promena.

Države su činile 44% američkih emisija 2018. godine, a od 2000. postigle su u proseku samo smanjenje emisija za 7%.

„Današnja presuda Vrhovnog suda podriva autoritet EPA da zaštiti ljude od klimatskog zagađenja u trenutku kada svi dokazi pokazuju da moramo hitno da preduzmemo akciju“, rekla je Viki Paton, generalni savetnik Fonda za zaštitu životne sredine (EDF).

To znači da se Bajden sada oslanja na promenu politike ovih država ili na promenu Kongresa – inače je malo verovatno da će SAD postići svoje klimatske ciljeve.

Ovo je značajan gubitak za predsednika koji je stupio na dužnost uz obećanje da će pojačati napore SAD u oblasti životne sredine i klime.

Prvog dana na funkciji ponovo je ušao u Pariški sporazum, prvi pravno obavezujući univerzalni sporazum o ciljevima klimatskih promena.

I obavezao se da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 52% do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 2005. godine.

„Iako ova odluka rizikuje da naškodi sposobnosti naše nacije da održava svoj vazduh čistim i bori se protiv klimatskih promena, ja neću popustiti da koristim svoje zakonske vlasti da zaštitim javno zdravlje i uhvatim se u koštac sa klimatskom krizom“, rekao je on.

Ishod ovog slučaja će primetiti vlade širom sveta, jer će uticati na globalne napore u borbi protiv klimatskih promena. Na SAD otpada skoro 14% svetske emisije gasova staklene bašte.

Portparol Ujedinjenih nacija nazvao je to “neuspehom u našoj borbi protiv klimatskih promena”, ali je dodao da nijedna nacija ne može da izbaci iz koloseka globalne napore.

U SAD, ova presuda bi takođe mogla da utiče na šire postojeće i buduće regulatorne odgovornosti EPA – uključujući zaštitu potrošača, bezbednost na radnom mestu i javno zdravlje.

Presuda daje “ogromnu moć” sudovima da ciljaju na druge propise koji im se ne sviđaju, kaže Hajin Kim, docent prava na Univerzitetu u Čikagu, za Bi-Bi-Si.

To je zato što sudije mogu reći da Kongres nije izričito ovlastio agenciju da uradi tu konkretnu stvar, dodaje ona.