Više od 400 meteoroloških stanica širom sveta potuklo je svoje rekorde za najviše temperature 2021. godine, tvrdi klimatolog koji je prati vremenske rekorde više od 30 godina. Među njima su i stanice u Srbiji.

Maksimiliano Hrera prati ekstremne vremenske prilike širom sveta i objavljuje godišnju listu rekorda oborenih u prethodnoj godini. On i mnogi drugi klimatolozi i meteorolozi koji pomno prate ova pitanja očekuju da 2021. verovatno neće biti najtoplija godina u istoriji (Noaa i Nasa će objaviti svoje rezultate u narednih nekoliko dana). Ali će verovatno biti u prvih pet ili šest, nastavljajući dugoročni uzlazni trend. Naime, poslednjih šest godina bilo je šest najtoplijih u istoriji.

“I, kao što je sada uobičajeno, oboren je niz novih toplotnih rekorda”, kaže Herrera za britnski Gardijan.

Kako navodi deset zemalja – Oman, UAE, Kanada, Sjedinjene Američke Države, Maroko, Turska, Tajvan, Italija, Tunis i Dominika – oborilo je ili izjednačilo svoj nacionalni rekord, 107 zemalja je pobedilo svoj mesečni rekord najviše temperature, a pet je pobedilo svoj mesečni rekord najniže temperature .

Oboren i planetarni rekord

Palo je i nekoliko kontinentalnih i planetarnih rekorda: Afrika je imala najtopliji jun i septembar ikada. Avgust je doneo 48,8C u Sirakuzi u Italiji, najvišu temperaturu ikada zabeleženu u Evropi. Jul je već doneo 54,4C u Furnas Kriku u američkoj Dolini smrti – što je najviša pouzdano zabeležena temperatura na Zemlji.

Ali bilo je nekoliko konkretnih događaja koji su se posebno istakli za stručnjake. Za meteorologa Patriciju Ning’uro, suosnivača Climate Without Borders sa sedištem u kenijskom meteorološkom odeljenju, dve uzastopne neuspele kišne sezone u Keniji bile su neobične i primorale su vladu da se organizuje za pomoć u hrani po prvi put posle mnogo godina .

„Svakako možete videti efekat klimatskih promena na naše vreme u Keniji, i globalno. Upravo sastavljamo podatke za 2021, ali mislimo da ćemo videti godišnju temperaturu koja je 2,1C viša od normalne u nekim delovima zemlje. Promene su veoma primetne, iz jedne krajnosti u drugu u veoma kratkom vremenskom periodu”, istakla je naučnica.

Meteorolog Skot Dankan, koji prikuplja podatke o svetskim vremenskim prilikama, ukazao je na evropske letnje toplotne talase, koji su oborili rekorde u brojnim zemljama – i bili praćeni požarima širom Mediterana. Prethodio im je vreli mart, oštar hladni šok početkom aprila koji je „bio katastrofalan za mnoga poljoprivredna preduzeća u Francuskoj”, a zatim i poplave u julu.

Izračunajte: Koliko je vaš grad topliji danas nego kada ste rođeni

Najtoplija godina u Kini

Kina je doživela najtopliju godinu ikada, prema kineskoj meteorološkoj administraciji. Ali kiša koja je pogodila centralnu provinciju Henan je bila ono što je zaista šokiralo naučnike. U ovom regionu je palo više kiše za tri dana nego što inače padne tokom cele godine. Stotine su poginule, usevi i kuće su uništeni, a čišćenje se nastavlja. Jia Ksiaolong, zamenik šefa Nacionalnog klimatskog centra, rekao je da je situacija prošle godine bila nenormalna.

„Zagrevanje je bilo glavna tema kineske klime 2021. U kontekstu globalnog zagrevanja, periodični ekstremni vremenski i klimatski događaji postali su norma, što je takođe veliki izazov za prevenciju i ublažavanje katastrofa”, naveo je Ksiaolong.

“Dogodilo se nemoguće”

Drugi važni neobični vremenski događaji prošle godine bili su sibirski toplotni talas tokom leta i duboko smrzavanje u Teksasu u februaru. Skoro 200 ljudi je poginulo, milioni domova su ostali bez struje, a posledice su dovele do velikih političkih sukoba.

Ali ključni događaj 2021. za meteorološku i klimatološku zajednicu bio je ekstremni toplotni talas koji je pogodio zapadnu obalu SAD u junu/julu. Doveo je do toplotne kupole i na nekim mestima oborio rekorde do 5 stepeni Celzijusa. U to vreme, Gert Jan van Oldenborg (koji je umro u oktobru 2021.) iz Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta nazvao je to „daleko iznad gornje granice“ i „iznenađujućim i potresnim“.

„Naravno da je 2021. bila puna ekstremnih događaja“, rekao je Hrera. „Ali ako moram da navedem jedan, navešću ono što je pogodilo svakog klimatologa i meteorologa na svetu. Hrera je ovaj toplotni talas nazvao „majkom svih toplotnih talasa“.

„Priznajem, nikada ne bih verovao da je ovo čak i fizički nemoguće. Veličina ovog događaja je nadmašila sve što sam video u čitavoj modernoj svetskoj klimatskoj istoriji u poslednjih nekoliko vekova.”

Oboren rekord i u Srbiji

Ni Srbiju nije izbegao ovaj negatvan trend porasta temperature usled globalnog zagrevanja, pa je tako 24. juna u Beogradu oboren stogodišnji rekord kada je zabeležena temperatura od 38,7 stepeni Celzijusa. Prethodna najviša temperatura – 38 stepeni – zabeležena je u junu 1918.

Tokom petodnevnog toplotnog talasa krajem juna 2021, u kom je najviša temperatura od 40,7 stepeni zabeležena u Smederevskoj Palanci, oboreni su dosadašnji dnevni apsolutni maksimumi na 14 mernih stanica u mestima i gradovima širom zemlje, među kojima su i Novi Sad i Sombor.

„To je jasan signal kako se i na ovim prostorima oseća proces globalnog zagrevanja“, kaže Goran Pejanović iz RHMZ-a tada za Radio Slobodnu Evropu.