Čista energija i tehnologija mogu se iskoristiti da bi se izbegla rastuća klimatska katastrofa, navodi se u izveštaju.

Ali na sastanku u Švajcarskoj naučnici su upozorili da će ključni globalni temperaturni cilj verovatno biti promašen. Njihov izveštaj izlaže kako brza smanjenja fosilnih goriva mogu sprečiti najgore posledice klimatskih promena.

U odgovoru na nalaze, generalni sekretar UN Antonio Gutereš kaže da bi sve zemlje trebalo da iznesu svoje neto nulte planove do decenije. Ovi ciljevi bi trebalo da brzo smanje emisije gasova staklene bašte koji zagrevaju atmosferu.

Nova studija ima za cilj da svede na jednu tanku knjigu nekoliko značajnih nalaza o uzrocima, uticajima i rešenjima klimatskih promena koji su objavljeni od 2018.

Navodi značajne uticaje koje klimatske promene već imaju na svet i objašnjava da će se oni znatno pogoršati.

Šta piše u izveštaju

Očekuje se da će se do 2100. godine ekstremne obalne poplave koje su se dešavale jednom u veku dešavati najmanje jednom godišnje na polovini svetskih lokacija za merenje oseke i oseke – na mestima gde se snimaju nivo mora.

Koncentracije zagrevajućeg gasa CO2 u atmosferi su najveće u poslednjih 2 miliona godina. Svet je sada topliji nego bilo kada u proteklih 125.000 godina – i verovatno će postati topliji tokom sledeće decenije.

„Čak i u bliskoj budućnosti, veća je verovatnoća da će globalno zagrevanje dostići 1,5 stepeni Celzijusa čak i po scenariju sa veoma niskim gasom staklene bašte“, navodi se u izveštaju.

„Ako ciljamo na 1,5C i postignemo 1,6C, to je i dalje mnogo bolje nego da kažemo da je prekasno, i osuđeni smo na propast, a ja ni ne pokušavam“, dr Friderike Oto, sa Imperijal koledža, članica glavni tim za pisanje ovog izveštaja, rekao je za BBC njuz.

„I mislim da ono što ovaj izveštaj pokazuje veoma, veoma jasno je da se pokušavajući da dobije toliko toga.

Sinteza pokazuje da bi projektovane emisije CO2 iz postojeće infrastrukture fosilnih goriva, kao što su naftne bušotine i gasovodi, uništile preostali ugljenični budžet – količinu CO2 koja se još može emitovati – da ostane ispod ovog ključnog temperaturnog praga.

I dok izričito ne pominju nove projekte kao što su Villov oil u SAD ili rudnik uglja Cumbria u Velikoj Britaniji, naučnici koji su uključeni imaju malo sumnje u njihov uticaj.

„Ne postoji granični dan (za fosilna goriva), ali je jasno da će infrastruktura fosilnih goriva koju već imamo proći kroz taj ugljenični budžet“, dr Oliver Geden, iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove i član glavni tim za pisanje izveštaja, rekao je za BBC njuz.

„Preostali budžet za ugljenik u otvaranju nove infrastrukture za fosilna goriva svakako nije kompatibilan sa ciljem od 1,5 C.

U dokumentu se snažno tvrdi da prelazak preko 1,5C neće biti smak sveta jer bi ovo moglo biti samo “privremeno prekoračenje”.

Autori kažu da su optimisti da se dramatične promene mogu postići brzo, ukazujući na ogroman pad cene energije proizvedene od sunca i vetra.

Oni takođe tvrde da promene koje pokreću potrošači u pogledu ishrane, bacanja hrane i prelaska na transport sa niskim sadržajem ugljenika mogu postići značajno smanjenje emisija iz mnogih sektora.

Ali u izveštaju se takođe priznaje da će pored dostizanja neto nulte emisije što je pre moguće, biti potrebna velika upotreba tehnologije uklanjanja ugljen-dioksida.

Neki posmatrači sumnjaju. „Znamo šta treba da se desi, ali deo uklanjanja ugljenika i ideje za hvatanje i skladištenje ugljenika su ogromna distrakcija“, rekla je Lili Fur, iz Centra za međunarodno pravo životne sredine, koja je prisustvovala sednici odobravanja.