U 2023. godini, reke širom sveta su presušivale najbržom stopom u poslednjih trideset godina, čime je globalno snabdevanje vodom dovedeno u rizik, pokazuju podaci.

U 2023. godini, više od 50 odsto globalnih slivnih područja reka pokazalo je abnormalne uslove, pri čemu je većina bila u deficitu. Slična situacija je bila i 2022. i 2021. godine. Područja koja su se suočila s ozbiljnim sušama i niskim protokom reka obuhvatala su velika prostranstva Severne, Centralne i Južne Amerike, poput Amazonke i Misisipija, čiji su nivoi vode dostigli rekordno niske vrednosti. S druge strane sveta, u Aziji i Okeaniji, veliki rečni baseni Gang, Bramaputra i Mekong beležili su niže od normalnih uslova na gotovo celom području svojih slivova.

Čini se da klimatske promene utiču na to gde voda odlazi, pomažući u izazivanju ekstremnih poplava i suša. Godina 2023. bila je najtoplija ikada zabeležena, sa niskim protokom reka i zemljama koje se suočavaju sa sušama, ali je donela i razarajuće poplave širom sveta.

Ekstremi su takođe bili pod uticajem, prema SMO-u, prelaska sa La Ninje na El Ninjo sredinom 2023. godine. To su prirodni vremenski obrasci; El Ninjo se odnosi na iznadprosečne temperature površine mora koje se periodično razvijaju u istočno-centralnom delu ekvatorijalnog Pacifika, dok La Ninja označava povremeno hlađenje u tim područjima. Međutim, naučnici kažu da klimatske promene pogoršavaju uticaj ovih vremenskih pojava i otežavaju njihovo predviđanje.

Područja pogođena poplavama uključuju istočnu obalu Afrike, Severni ostrvo Novog Zelanda i Filipine.

U Velikoj Britaniji, Irskoj, Finskoj i Švedskoj zabeležen je iznadprosečan protok, što predstavlja zapreminu vode koja protiče kroz reku u određenom trenutku.

„Voda je kao kanarinac u rudniku kad je reč o klimatskim promenama“, rekla je generalna sekretarka WMO-a, Seleste Saulo. „Primamo signale uzbune u obliku sve ekstremnijih padavina, poplava i suša koje odnose živote, uništavaju ekosisteme i narušavaju ekonomije. Topljenje leda i glečera ugrožava dugoročnu bezbednost snabdevanja vodom za milione ljudi. A mi i dalje ne preduzimamo neophodne hitne mere.

„Kao rezultat porasta temperatura, hidrološki ciklus se ubrzao. Postao je takođe nepredvidljiv i sve neredovniji, suočavamo se sa sve većim problemima previše ili premalo vode. Toplija atmosfera zadržava više vlage, što pogoduje obilnim padavinama. Brže isparavanje i isušivanje zemljišta pogoršavaju uslove suše“, dodala je ona.